Nije moglo bez Linča – Chrysta Bell u Beogradu

Chrysta Bell / foto: Nemanja Đorđević

Kao što Albert kaže u četvrtoj epizodi poslednje sezone Twin Peaks „I’m feeling better now“ kada se Temi (Chrysta Bell) uputi ka restoranu, a Albert i Gordon pažljivo gledaju kako zgodna Temi odlazi. Tako je bilo i večeras pred publikom KC Grada u sklopu Paralel festivala, zgodna Krista u uskoj tamno-plavoj haljini izašala na binu negde oko 22h i održala koncert nakon kojeg ste mogli samo da se osećate bolje.

Pre samog koncerta publika je strpljivo (naravno da lažem) čekala ispred KC Grada i u gomili glasova mogli ste da čujete kritike na novu sezonu serije Twin Peaks koja je po mom mišljenju blagi užas u odnosu na savršenstvo prve i druge sezone, a usput neko ubaci i po neki komentar o filmovima kao što su Eraserhead, The Elephant Man, Mulholland Drive i sl. Nekako mi se čini da je Linč bio najpopularnija ličnost večeri iako nije bio prisutan i nema nikakve veze sa ovim koncertom. A verovatno mnogi ne bi ni čuli za Kristu Bel (zajedno sa mnom) da nije njegova muza i da nije snimila dva albuma “This Train” i “Somewhere In The Nowhere” zajedno sa njim i plus što je glumila u njegovoj seriji. Čak i bina je bila veoma slična Black and White Lodges sa crvenom zavesom i velikom lampom, samo je onaj midžet falio kome nikako da zapamtim ime da sve bude kompletno.

No, kao što sam već rekao koncert je počeo malo posle 22h na binu su izašli Kristofer Smart (bas gitara i vokal), Henson Kol (gitara) i Džejson Altman (bubnjevi), a u pozadini ste mogli da čujete zvuk veoma glasnog šuštanja sa gomilnom nekih metala koji se lome, ako mogu tako reći. Nešto slično onome iz osme epizode nove sezone Twin Peaksa, čak mislim da je to bio isti zvuk valjda znate na šta mislim. Nemojte mi zameriti, ako nisam u pravu. Dok je taj čudni intro trajao Krista se pojavila pored šanka i započela svoj performans dok preko projektora na crvenoj zavesi su se pojavljivale slike šuma (isti onaj kao kad ne radi neki televizijski kanal), sve je delovalo jako čudno i video se veliki uticaj znate već koga. Izašla je na binu, zadržavala pogled na pojedinim fanovima iz publike i posle minut – dva, bend je započeo sa „tvrdim“ sviranjem, a Krista je zapevala „Driving through the night…“ odnosno početak pesme “Real Love” što je bio i zvaničan početak koncerta.

Do sledeće pesme “Friday night fly” publika se nagurala do bine i prosto nije moglo da se diše, a niska bina plus visoki ljudi u prvom redu stvarali su nervozu niskim osobama, uglavnom devojkama koje nisu ništa mogle da vide. I mogli ste da čujete „daj bre skloni se malo“ ili „ja samo ovu glavu vidim“ bilo je svakakvih komentara, uglavnom komičnih, ali daleko od toga da su bili dobronamerni. Pored prve dve ređale su se pesme poput i “Undertow“, “Pink Room“, “All the things“, “Brids of Flames” što joj je možda i najveći hit.

Sve je ličilo na neku mešavinu-zbrku, kao da su na binu zajedno izašli Slowdive, Xiu Xiu, Massive Attack, Portishead, King Crimson i neki random matori iskusni džezeri, pa čak i sam nastup scenski je bio veoma čudan i mogao se primetiti veliki uticaj Linča. Sami pokreti Kriste Bel podsećali su na pojedine scene sa Bobom, ubicom Lore Palmer. Ne kažem da je to loše, nastup je bio odličan samo je prevelika zbrka misli, prosto morate da doživite koncert. Verovatno bi imali isti osećaj kao i većina što je imala nakon gledanja filma Eraserhead, pitate se “Koji k****?” nije to nešto pozitivno ili negativno, samo budete prepravljeni svim i svačim i ne znate šta ćete dalje. Mislite o tome neko vreme, osećate se zbunjeno i onda vas prođe.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

 

 

 

Ostavite komentar: