Nightstalker u Beogradu spasavao tonca

Nightstalker / foto: Nemanja Đorđević

Nakon ulubljenosti od nekoliko čašica šljiva, autor ovog školskog izveštaja, dokotrljao se na koncert velečasnog, grčkog heavy stoner rock benda pod arhaično perverznim nazivom „Nightstalker“, u onoj zguženoj, ulepljenoj i znojavoj sali u koju se ulazi sa strane, kao za poslugu, u Domu Omladine u Beogradu.

Već je polako kazaljka klizila prema 21:30, koncert je počinjao u 22:00, a unutar sale je bilo jedva 15 ljudi sa sve onim osobljem iza šanka. Isparavajući tamo, od erotično strastvenih fanova moglo se načuti, kako sa erektivnim uzbuđenjem tresu usnama, da će ovo biti „koncert veka“; „da još ovako nešto nismo čuli“; da je ovo „znaš kakav bend“ i da je „gomila bendova njih gledala kao uzor“.

Oko 22:00, naravno posle neposredno dogovorenog vremena, između karte i publike, Nightstalker bojažljivo izlazi na binu, na čelu sa svojim frontmenom Argyjem Galiatsatosom koji jedini opravdava svojom pojavicom naziv njihove četvoročlane formacije.

Kukavički je reći da se Argy, pod milostivim starim bogovima, uopšte nije čuo, već se, pak, u naznakama mogao razaznati njegov opaki glasić koji bi trebalo, u stvari, da bude polovina tog nastupa. Side-guitars i bubnjar su diktatorskim metodama nadjačavali svaku njegovu reč, tako da, hm – da, samo hardcore fanovi su mogli sa shvate koja je tačno pesma na bini. Ali, već posle par minuta, uho je krenulo da se prilagođava glasu, valjda i zbog atmosfere koja je među malobrojnom publikom vladala, pa je pokušalo da na jedan iole pomirljiv način iščupa koncert iz ralja životno neshvaćenog tonca.

Mada, ruku na ledeno srce, pesme su općenito talasale. Čas je „Forever Stoned“ mogao da se čuje, i to baš dobro; čas je „Go Get Some“ podbacivao, da se mogla čuti jedva jedna reč od tog naslova; pa su čak i „Zombie hour“, „Just A Burn“ i „Line“ stihovi impresivno dopirali do Eustahijeve tube, a onda bi se pojavila, pred kraj, „Trigger Happy“ koja bi zagasila svaku moguću nadu da tonac – koji je bio nasuprot njih, i valjda jeo čips, čačkao pupak i gledao novu epizodu treće sezone serije „Fargo“ – bude pošteđen nepominjanja u ovom tekstu. Završnica je zapečaćena sa epskim stoned rock delom „Children Of The Sun“. Između ovih pokušaja da se glas čuje i vešto nadjačanih instrumenata, moglo je da se načulji i „We Belong To The Dead“, „Baby God Is Dead“ i „Brainmaker“.

Da ne bi sve baš bilo toliko sivkasto, u paralelnom univerzumu, koncert bi zaista bio pravi rock miracle. Grčka muškadija se viteški trudila da, pred preko čak pedesetak ljudi, ni u jednom trenutku energetski ne potone zbog beogradske apatije prema ovom teškaškom bendu. Bilo je momenata kada su svi tresli glavom, mada je bilo više ćelavih, dizali pesnice i dva prsta u vis, lupali nogama o pod i pokušali da se pozdrave sa pevačem na bini.

Argy, valjda primetivši da je koncert na ivici nećkanja, dolivao je pivčugu u plastičnu čašu, pevao iz sve snage, kao da je ispred njega nekoliko tisuća, skakao po bini, lupao u raznorazne pomoćne muzičke rekvizite i odbranio čast svog klana.

P.S.: Tonac, crveni karton!

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Ostavite komentar: