Nežni Dalibor

Normalan život

Izdavač: Odličan Hrčak, 30.3.2011.

Producent: Boris Mladenović

Žanr: Alternative rock

Trajanje: 45:59

4.5/5

Ocena

Nežni Dalibor je glupo ime. Možda je ono i razlog odbijanja nekih ljudi da detaljnije poslušaju bend. Nisu ni svesni šta propuštaju i da se iza tih idiotskih reči krije jedan nadasve originalan i ozbiljan bend koji je evo već stigao i do drugog albuma.

Normalan život“ se pojavio niotkuda i bez bilo kakve pompe koja bi ga najavila. Ali to što on „govori tiho i nosi psa sa sobom“ uopšte ne mora da se shvatio kao neki invaliditet. Baš naprotiv! Njegova introvertnost i intimnost se samo lakše zalepe ko krpelj po telu slušaoca. Dosta toga ga razlikuje od prvenca „Sredstva i veštine“ koji je najavio bujanje cele jedne „nove srpske scene“. I odradio je odličan posao. Na „Normalnom životu“ je da odvede bend svojim putem u dalje istraživanje svog zvuka. Na televiziji i radiju se prvo zavrtela „Jeste li poludeli ljudi?“ koja se ujedno prva zavrti i kada pustite album. Trominutna buntovnička mini himna sa surf rock uticajima koji su je približili Bambi Molesters vajbu. I tad sam pomislio: “OK to je to. Nastavlja se zvuk sa prethodnog albuma“. Ali je već sa drugom pesmom album uzeo lopatu u ruke i krenuo drugim pravcem-pravo u dubinu. Sam naziv druge pesme „NZO” (Napad zlog optimizma) dovoljno govori o smeru. „Obrtaj“ liči na prevrtanje u krevetu u sred košmara. Što se diretno nadovezuje na prvi stih sledeće „Ne postojim“: Ne postojim-osam sati spavam. „Savest“ svojim sablasnim deonicama razlaganja, koje podsećaju na Radioheadov „Paranoid Android“, i jakim refrenom nagriza um slušaoca i uvodi ga u šestominutni „Atom“ koji opisuje razlaganje univerzuma i čoveka kao njegovog sastavnog dela uz kosmičke gitarske pasaže. Čak je i sldeća „Glupi avgust“ sa bezazlenim nazivom i uvodom daleko od zlog optimizma ali zato blizu raspadu sistema koji vodi krešendu odustajanja i prihvatanju „Straha“ kao besmislenog. „Mogu da zaborave na mene“ je verovatno jedna od boljih na albumu jer se brzo urezuje u korteks cvilećom gitarom. „Bilo gde“ i „A.b“ dovode album do kraja te iskopane jame koja vrlo lako može poslužiti i kao grob. Iako se album završava željom za boljim životom možda smo ipak zaglibili duboko. Toliko duboko da ne možemo ni lopatu da dobacimo do površine a kamoli da se popnemo do gore.

„Normalan život“ zvuči poput dobrog prijatelja veseljaka koga je zadesila tragedija pa je postao setan i melanholičan, zaglavljen u svom svetu prepunom problema. A teško da ima neček lepšeg i iskrenijeg od tuge dobrog čoveka.

Lista pesama:

1.Jeste li poludeli ljudi?
2. NZO
3. Obrtaj
4. Ne postojim
5. Savest
6. Atom
7. Glupi avgust
8. Strah
9. Mogu da zaborave na mene
10. Bilo ko
11. A.b.

Ostavite komentar: