Neverovatan povratak Finka u Beograd

Fink / foto: Nemanja Đorđević

Od premijernog nastupa Fin Greenall u Beogradu prošle su više od dve godine. Povod za ovaj koncert bila je turneja na kojoj Fink promoviše skorašnji album “Resurgam. Dom omladine još jednom je pružio toplu dobrodošlicu u popunjenoj sali, a za uzvrat dobio nesvakidašnje izvođenje odlično uvežbanih muzičara.

Prošlog puta bilo je nedoumice hoće li uopšte u Srbiji neko doći na koncert Finka, sinoć je Fin izrazio zabrinutost jer je ponedeljak. Međutim, oba koncerta bila su veoma posećena i zainteresovanost nije jenjavala. Sve je išlo po planu, bend je zabeležio još jedan uspešan koncert, a publika dobila još jedno veče za uživanje.

Koncert su započeli vađenjem keca iz rukava – “Warm Shadow“. Već na prve taktove publika je reagovala gromoglasnim aplauzom. Potom je Fin ostaviio akustičnu gitaru i prešao za klavir najavivši pesmu sa novog albuma “Day 22“, jer da podsetimo na turneji su upravo zbog tog izdanja. Melanholičnu atmosferu uz puno plavih svetala upotpunila je “Sort of Revolution“. Kod sledeće pesme bilo je jasno na koj način je koncipirana set lista, po principu starija pesma, a potom pesma sa novog albuma. Mada treba naglasiti da su reakcije publike bile identične za gotovo svaku pesmu.

Not Everything Was Better In the Past” za koju je Fink rekao da je posvećena trenutku raskida, sumiranju utisaka o vezi i tome da moramo kažemo ne, bila je sjajan uvod za “Perfect Darkness“. Upravo ta pesma bila je odsvirana u sporijem tempu, što je u mnogome doprinelo doživljaju, mogao se jasno čuti svaki detalj, predivne kompozicije.

Ono što je dalo čar ovom nastupu je odnos koji je Fin imao sa publikom. Često se obraćao sa po nekom anegdotom, a čak i odavao “tajne”. Važan detalj, pored sjajnog ozvučenja, predivnih svetlosnih efekata koji prate odlično uvežbane muzičare iz sekunda u sekund, jeste trenutak koji usledi na kraju svake numere. Prisutni su vriscima i aplauzima ispratili svaku pesmu, a Fin bi se stidljivo poput malog deteta zahvalio, obrazi se zarumeneli, dok pogled sklanja u stranu.

Dobar prijem novog albuma video se kroz budno praćenje “Resurgam“, “Godhead” i “This Isn’t a Mistake“, pri kojima je došlo do izražaja to što su na bini bila dva bubnjara, postavljena na suprotnim stranama bine. Njihova sinhronizovanost išla je do granica perfekcionizma, naprosto je delovalo kao da su jeadn drugom odraz u ogledalu. Osim Finkove multiinstrumentalnosti, svoje veštine pokazali su Tim Thornton, bubnjar i gitarista, kao gitarista Chris Nicholls, koji je povremeno bio i za klavirom.

Jedna od tajni koju je Fink odao prisutnima odnosila se na pesmu “Looking Too Closely“, a kako on verovatno neće razumeti ovaj tekst, ja ću je preneti svima koji sinoć nisu mogli da budu u Domu omladine. Naime, nije nikako želeo da se ova pesma nađe na albumu “Hard Believer“, jer smatra da je previše komercijalna, ali ga je menadžer ubedio da se ona nađe na izdanju, jer bi u suprotnom dao otkaz. Čak i ova pesma, njemu ne tako draga, bila je prepuna emocija i odsvirana sa punom posvešćenošću.

Vreme je letelo i koncertu se približio kraj uz “Word to the Wise” i “Pilgrim“. Naravno, beogradska publika je htela još. Uz zahvalnost za to što su došli na koncert i samo zbog toga što narednog ne sviraju izveli su “This Is the Thing” uz produžene deonice, koje su iskoristili da bi se svaki od muzičara na bini publici predstavio svojim umećem.

Ukoliko ste očekivali da čitanjem ovog izveštaja saznate kako je bilo na sinoćnjem koncertu, budite sigurni da ja nisam uspela da dočaram u potpunosti atmosferu i energiju koja se sinoć osetila. Jedino što mogu da vam preporučim je da sutra, ukoliko ste u mogućnosti, uživo čujete gotovo nestvarne muzičare u Novom Sadu u Firchie Think Tank Studiju.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Ostavite komentar: