Neumorna borba za underground odnela pobedu – Festival srpskog podzemlja III u Beogradu

foto: Nemanja Đorđević

U Domu Omladine Beograda sinoć je održan, može se reći već tradicionalno, treći po redu Festival srpskog podzemlja, koji sada zaista poseduje sve osnove da uskoro postane jedna kultna manifestacija sa jedinstvenim ciljem na ovim prostorima – očuvanje i promocija underground kulture. Taj cilj je još jedanput postignut uspešno, a nakon svog trećeg izdanja jedna stvar je sigurna – FSP je unikatna priča i svako ko sebe doživljava kao poštivaoca ove vrste muzike i samog pokreta, treba da bude njen deo.

Mud Factory

Već oko 16 časova počeli su da se okupljaju posetioci, a prkošenje najavljenoj vremenskoj prognozi koje se ogledalo kroz neumorno sijanje sunca je svakako ulepšalo celokupan prizor i možda nam nesvesno usadilo ideju o tome da će veče koje sledi biti više nego prijatno i ispuniti većinu, ako ne i sva očekivanja. Kao i prethodna dva puta, izložba underground umetnosti se ponovo ispostavila kao inovativno rešenje koje je oplemenilo ovaj događaj i dalo mu određenu dubinu i sadržajnost, a samim tim ga načinilo tako specifičnim u odnosu na druge festivale ovog tipa.

Poštujući satnicu skoro u sekund, u 19 časova na Under stageu led su probili Beograđani VOID INN i već sa prvom pesmom uradili su dve ključne stvari – prisvojili binu i pokorili publiku. Iako je uloga prvog benda uvek nezgodna iz niza dobro poznatih razloga, sinoć se uopšte, ni u kom smislu, i nije sticao utisak da su VOID INN nastupali prvi. Bend sa obiljem energije čiji scenski nastup ostavlja bez daha je izazvao burne reakcije prisutnih kojih je, kako je nastup odmicao, bivalo sve više i više i do kraja u čak iznenađujuće dobrom broju za ove okolnosti. Besprekorno muzički usklađeni, uz dominantan stav pevačice i njene fantastične vokalne sposobnosti, bend je skoro u samom startu prouzrokovao mosh pit, a kada takvu pojavu zateknete tek na početku festivala, onda znate da on jako obećava.

Kako je početak na Under stageu bio za poželeti, još lepše iznenađenje je usledilo pri ulasku u malu salu gde je, na Ground stageu, mladi novosadski thrash metal sastav Deathonation održavao svirku kao da nije prvi izvođač za to veče već, u najmanju ruku, headliner. Prostor ispred njih je bio prepunjen, a mosh pitovi su bili neprestani i žustri, u skladu sa samom izvedbom. Deathonation je jedan od onih bendova koji neprestano idu uzlaznom putanjom što se ogleda prvenstveno kroz svaki njihov naredni nastup gde se oseća kako raste doza profesionalnosti i predanosti radu, a ako nastave ovim tempom, u šta se čvrsto veruje da hoće, od njih se u budućnosti mogu očekivati velike stvari.

Od ove tačke večeri fizički je postalo nemoguće ispratiti sve nastupe, stoga će u redovima koji slede biti pomenuti oni kojima je autorka teksta prisustvovala, što nipošto i ni u kom slučaju ne omalovažava ostale izvođače za koje nema sumnje da su, kao i sve njihove kolege, odradili sjajan posao i dali za njih možda mali, ali za festival i te kako veliki doprinos svojim učešćem.

Jedna od najupečatljivijih pojava na Under stage je svakako bio novosadski sympho metal orkestar, Armageddon, za koji je na prvi pogled bilo nemoguće proceniti koliko ih uopšte ima na bini, što je zapravo bilo veoma simpatično i atipično. Nakon prošlogodišnjeg nastupa u Mikser House-u, gde su bili u ulozi predgrupe Sabatonu i u punom sjaju pokazali svoje vrsno sviračko umeće, te raskošne vokale koje poseduju njihovi članovi, sinoć su, u istom maniru, održali teatralan nastup i ovom dešavanju dali notu prefinjenosti, ali na metal način. Novo ime na domaćoj metal sceni, Quasarborn, svoj premijerni nastup u Srbiji su imali upravo sinoć, na Ground stageu, a mala sala se do kraja njihove svirke ispunila skoro do samog kraja, što deluje skoro neverovatno budući na to da se radi o jednom novom sastavu. No, Quasarborn i nije toliko nov ako se uzme u obzir da postavu čini ekipa nekadašnjeg Space Eatera, ali priča koju ovaj bend priča je, ipak, drukčija. Technical thrash metal sa vidnim uplivima i drugih podžanrova iznesen precizno u crtu, a izvedba i scenski nastup na rangu jednog svetskog imena – tako bi se mogle definisati njihove suštinske odlike, a kada se na to sve doda i fenomenalna podrška od strane tako brojne publike, krajnji rezultat je, jasno, više nego pozitivan.

Kultni sarajevsko-beogradski thrash metalci Bombarder su na Under stageu svakako bili jedan od glavnih izvođača i pružili su publici, koje je ovde bilo verovatno najviše u toku večeri, ono na šta je i navikla kada su njihovi performansi u pitanju – sjajnu zabavu prožetu tvrdim zvukom i humorom. Ovaj put u malo izmenjenoj postavi, sa bivšim gitaristom na mestu aktuelnog, bend je standardno dobro uradio posao i bio ispraćen ovacijama, neumornim mosh pitovima i u celosti jednom fenomenalnom atmosferom kroz koju se u tom momentu možda i najviše uvidelo koliko je ovaj festival sam po sebi uspešan, te koliko je poruka koju on nosi jaka. Odmah nakon Bombardera, binu su zauzeli, skoro u ratničkom maniru (nije slučajan izbor reči) jagodinsko-beogradski death-thrasheri Infest, koji su ovom izvedbom trijumfalno potvrdili ono što je već dobro znao svako ko prati ovaj bend – Infest je uspeo. Sa preko 10 godina postojanja, ovaj sastav je, slobodno se može reći, sada već svetskog kalibra, a ono što celu priču benda tako neumorno održava i gura napred je, u nedostatku adevkatnijeg izraza, fanatičnost – ali to ovde uopšte nema lošu konotaciju, čak naprotiv. Uz gostovanje bivšeg člana The Stonea i May Resulta, koji je bljuvanjem vatre ovu svirku pretvorio u pravi haos i doveo je do tačke usijanja (opet, nije slučajan izbor reči), bend se uz veliku zahvalnost pozdravio sa prisutnima koji su bili neumoljivi u traženju bisa, u traženju još, i još, i još, koje će dobiti neki naredni put.

Na ground stageu priliku da prvi put nastupe na FSP-u dobili su i Kragujevčani Motorcharge, koji su beskompromisno izneli jedan krajnje unikatan muzički paket na našim prostorima, a radi se o dobrom, starom, prljavom rokenrol zvuku upakovanom u metalnu ambalažu. Porivi za klasičnim headbangovanjem su bili upotpunjeni slikama bajkerskih barova iz američkih filmova u kojima se igra bilijar i pije pivo, a kada je takav miks posredi, onda znate da ovako nešto verovatno dosad niste čuli, bar ne kod nas. Ekipa delom sačinjena od trenutnih i bivših članova Deadly Mosha, ponovo je pokazala da, pod jedan, zna šta radi, a pod dva, da voli to što radi, što je po rangu bitnosti sasvim jednako. Iako mala sala nije bila puna kao u prethodnim tačkama večeri, bend je ipak dobio odličnu podršku od strane prisutnih i pokazao se kao jedan od najboljih “začina” dodatih ovogodišnjem line-upu jer, ipak, ništa bez tog dobrog starog rokenrola.

Beogradski speed thrash metalci Merciful Angel takođe su bili smešteni na ground stage. Tokom njihove svirke publika se u većoj meri vratila i ispunila prostor, a oni neumorni fanovi su, kako se i očekivalo, ponovo pokretali šutke i dizali već prilično visoku temperaturu u maloj sali Doma omladine. Jedan od najaktivnijih mladih bendova na sceni sa razlogom je dobio priliku da gostuje na ovakvom događaju i oni su to iskoristili na pravi način odradivši jedan energičan i poletan nastup, a taj neizostavni topli prijem koji oni skoro pa uvek dobiju gde god se pojavili je nesumnjivo uticao na samu izvedbu i, prirodno, načinio je još boljom. Beogradske pankerke Replicunts su u velikoj sali nastupale pred već osiromašenom publikom, ali ih to svakako nije sprečilo da svoj posao urade sjajno, te još jedanput podsete prisutne koliko su zapravo originalna i skoro jedinstvena pojava na domaćem terenu, pojava koja ima čvrst stav i svoju priču koju tera do kraja.

Remedy

Remedy

Kako je već rečeno, bilo je nemoguće postići da se čuju i vide svi bendovi, a i koncentracija neminovno popusti nakon tolikih sati neprekidne svirke, stoga je velika šteta što nije o svakom nastupu moglo da se kaže nešto više, no za to svakako ostaju brojne prilike u budućnosti. Dotad, naravno da se moraju spomenuti i ostali učesnici festivala koji su svojim notama bojili ovogodišnje izdanje FSP-a, zajedno sa umetnicima koji su dali svoj doprinos ovoj priči na sebi svojstven način – bendovi: First Flame, Kolac, Mud Factory, Remedy, Sequence, Tidal Yield, Trash Union, a od umetnika to su bili: Bojana Rajević Ubović, Damir Pavić Septik, Danica Bićanić, Dragana Dubljević, Dunja Đuđić, Filip Andrejević, Janoš Tarko, Lidija Krnjajić, Marko Zavišić, Milena Nićić, Tamara Vajs, Vasilije Vujović, Vladimir Petrović.

Sva ova imena, svi ovi bendovi, svi ovi ljudi, sinoć su uradili jednu veliku stvar. Koliko god borba za ovakve muzičke pravce i underground kulturu u Srbiji večito deluje kao borba sa vetrenjačama, ta borba ipak opstaje i imaće smisla dokle god postoji makar i par neumornih entuzijasta, entuzijasta koji jednostavno ne dozvoljavaju da, čak ni u jednoj odavno kulturno posrnuloj zemlji, ova muzika i svi njeni manifesti budu progutani od strane okeana šunda, kiča i neukusa. Treće izdanje Festivala srpskog podzemlja je zaista ispunilo, u pojedinim segmentima i premašilo očekivanja, kako na radost samih organizatora, tako i publike. Nastupi ni manje ni više nego 16 žanrovski šarenolokih izvođača, zadivljujuće izložbe, neverovatno bogate distro ponude, pa još i iznenađenja vezana za poklanjanje karata za neke od predstojećih koncerata – sve to zajedno odaje utisak zajedništva, topline, međusobne podrške i, što je najbitnije, održava nadu u dalji opstanak ovakve priče, priče koje smo i sami činioci. Neka se borba sa vetranjačama nastavi, ovu bitku smo dobili mi.

Ostavite komentar: