Neodoljiva lakoća digitalnog doba – Welcome to my world

Ako se znamo uglavnom preko nekoliko redova treperavog teksta, koliko smo, zapravo, deo nečijeg sveta? Može li doći do preplitanja naših svetova u vreme kada se sve ceni kroz upotrebnu vrednost?

Na MySpace-u važi nepisano pravilo da je za jedan bend mnogo bolje ako ga „startuju“ drugi, veći bendovi ili novinari, fanovi… No, prevelika konkurencija često prisiljava mlade bendove (ali i one sa dužim stažom) da čine suprotno.

Godi mi kada mi stigne zahtev od nekog benda na Space-u da preslušam njihov materijal i ostavim komentar na njihovoj stranici. Često sam se pitala da li bi se dešavalo isto da na svom profilu nisam stavila magični trio MNM (muzika, novinarstvo, marketing). Verovatno da. Ali ne u toj meri kao sada.

U poslednjih par meseci, zahtevi koje sam dobijala bili su uglavnom od poznatijih bendova. Nisu to velika svetska imena, već velike ribe iz naše bare. I svi su oni imali novi materijal ili ga pripremali, i svi su želeli da budemo „prijatelji“.

Da se ne lažemo, svakome od nas godi pažnja. Pa, makar to bilo i par redova treperavog teksta ili default tekst u komentarima. Tako, bar iz tog ugla, postajemo deo nečijeg sveta. Valja biti svestan činjenice da je u pitanju binarno prijateljstvo. Može ono prerasti svoje okvire ali za to je potrebno biti deo sveta gde zaboli kada padneš.

Mladim bendovima mnogo znače komentari njihovog rada. Nije bitno da li su pozitivni ili negativni. Bitno je da je neko odvojio nekoliko minuta svog života i poklonio ih baš njima. Jer vreme je danas nešto što mnogo vredi a često ga nema dovoljno.

Ostavite komentar: