Neodoljiva lakoća digitalnog doba – Thank U 4 the Add

Na virtuelnim mestima gde se „stiču i nalaze prijatelji“ sve je mnogo lakše nego u stvarnom svetu. Retko ko će odbiti da prihvati vaš poziv da budete prijatelji jer se svi pozivaju na ono „the more, the merrier“ (što više to bolje, veselije). A i to je odlična prilika da se „sprijateljite“ sa omiljenim muzičarima i bendovima.

Mladi bendovi uvideli su značaj online promocije i moći vizuelne prezentacije. Nije više primarna njihova muzika. Sada je najvažnije imati što bogatiji profil na MySpace-u. Obilje fotografija, video clip-ova, banera, update-ova nešto su što se podrazumeva. Konstantno postovanje bulletin-a skreće pažnju na jedan određeni bend i njegov rad a to znači mnogo. Ko uopšte ima vremena da svaki dan proverava šta se dešava sa 400-500 njegovih virtuelnih prijatelja?

U komunikaciji bend – publika, stvorena je prividna veza. Online sve funkcioniše sjajno. Pljušte komentari, postoji fina komunikacija ali u stvarnosti to uopšte nije tako.
Mali čovek oseti se važnim jer, zaboga, neko želi da mu on bude prijatelj. Još ga taj neko pita da prokomentariše njegov rad. Njega, ko je samo jedna mala riba u nepreglednom cyber okeanu. A još kada se u njegovim komentarima nađe komentar omiljenog mu benda…. Makar to bio i onaj surovi gest uljudnosti „Thank u 4 the add!“. Malom čoveku je to dovoljan dokaz postojanja. I on je srećan.

Jednog dana se dogodi i susret u realnom svetu. Tada postoje samo supstitutivne radnje i neprijatna tišina. Iluzija da će vas se neko setiti jer ste razgovarali online može da deluje pogubno. Redovi treperavog teksta i obilje smajlija nikada neće u potpunosti moći da zamene živu reč, stisak ruke, ispijanje kafe ili piva sa prijateljem…

I tako „so close no matter how far“ iluzija dovede do toga da, nakon dobre svirke, odjurite kuci kako biste među prvima ostavili komentar na netu, dok su utisci još sveži. Nekoliko dana kasnije, jedan od članova tog benda priupita kako vam se dopala svirka. Tada shvatite da je trebalo prići čoveku nakon te svirke i stegnuti mu ruku. Dodir je čudo.

Ostavite komentar: