Neodoljiva lakoća digitalnog doba – TEZGAROŠI: PRODAJA ILI … KOMPROMIS?

Informatička era i sve te nove olakšice samo su donele više glavobolje. Realno, ništa se bitno nije promenilo. Možda ljudski um jurca nezaustavljivo napred dok se ruke očajnički trude da ga sustignu.

A tek disbalans u tehnološkom razvoju između različitih zemalja… Još preko svega toga ekonomska kriza svetskih razmera i sve što ide s tim u paketu: pad vrednosti domaće valute, srozavanje standarda, rast cena… i ono što najviše boli, otkazivanje koncerata.

Jedino što preostaje je da se igra na sigurnu kartu a to su lokalne svirke uglavnom u jako skučenim prostorima. To je nešto što ću pre izabrati nego da blejim ispred monitora na kome se smenjuje treperavi tekst.

Mala, zadimljena prostorija ispunjena skoro do poslednjeg pedlja prostora. Improvizovana bina jedva uzdignuta 15-20cm i muzičari koji su tu istog dana u sedmici nekoliko puta u toku meseca. Klasična tezga. Sa bine dopiru zvuci standardnih pesama koje kod velike većne izvuku osmeh. Hej, pa ja volim tu pesmu! Tipična klupska atmosfera…

S druge strane, bolje da se svira nešto nego ništa; bolje da muzičari sviraju pred ljudima nego negde u nekoj garaži, sobi, haustoru… Jer samo kad sviraju pred ljudima, pa makar to bio jedan jedini čovek, njihova muzika ima smisla.

Na kraju, sve se svodi na neku vrstu kompromisa, prvenstveno sa samim sobom.

Ostavite komentar: