Neodoljiva lakoća digitalnog doba – CLICK HERE TO CONTINUE

Dođu tako časi kada, umorna od svega, zaplovim rekom prošlosti. Najčešće naletim na neki predmet koji razbudi davno pokopane duhove i sve na trenutak oživi.

Prevrćući po kutiji punoj delića sećanja na neke prošle momente, naletim na veliku belu kovertu. Znam šta je u njoj. Tu su pohranjene sve ulaznice sa koncerata na kojima sam do sada bila. Otvorih kovertu i krenuh da razgledam.

Negde skroz na kraju pronađoh svoju prvu ulaznicu. Sećam se koliko sam bila ushićena kada sam je kupovala u starom IPS-u. Bilo je to moje malo blago, pažljivo čuvano u svesci od koje se nisam odvajala do samog dana koncerta.

Ulaznice sa poslednjih nekoliko koncerata su bile gotovo identične. Isti papir, ista štampa, avionske karte – kako smo ih interno zvali… Jedino po čemu su se razlikovale jesu imena bendova, cena, datum održavanja… Gotovo bezlični komadi papira naručeni na moderan način – elektronskim putem. Malo igre prstima po tastaturi, nekoliko klika mišem, next, next i ulaznica bi bila moja. Tako je bilo kao brže i sigurnije. Izostajalo je obijanje pragova onih par cd shop-ova ili odlazak u prestonicu.

Ulaznice su danas skoro na dohvat ruke. Jedini uslov koji mora biti ispunjen jeste biti deo virtuelnog sveta. I sve je tu. I raspored mesta u prostoru gde se održava koncert i broj preostalih ulaznica i uputstvo kako doći do mesta održavanja… Nisam spomenula novac za kupovinu ulaznice. To je nešto što se prećutno podrazumeva a u stvarnosti malo teže obezbeđuje.

Možda jednog dana, već u bliskoj budućnosti, ne bude ni ulaznica kakve znamo. Exit je već krenuo tim putem napravivši ulaznicu u obliku plastične kartice koja je i svojevrsni pasoš za “State of Exit”. Dobro, to je ipak festival.

Za jednodnevne manifestacije ipak ostaju papirne ulaznice. Ne toliko lepe i šarene kao nekad ali sa podjednakom (ako ne i većom) vrednošću za par sati užitka koji se potom dugo prepričava.

Ostavite komentar: