Nemanja Kojić Coyote: Nećemo više praviti pesme kao što je “Pump It”

EyesburnNemanja Kojić Coyote je osoba koju ne treba posebno predstavljati, a ovu izraubovanu floskulu ne koristimo tek tako, jer je riječ o svestranom i multitalentovanom muzičaru koji iza sebe pregršt izdanja, bilo da su u pitanju albumi sastava Eyesburn, njegova solo dela objedinjena pod imenom Hornsman Coyote, zatim sa pratećim bendom Soulcraft ili brojna gostovanja na izdanjima drugim kolega širom sveta. U iscrpnom razgovoru za Balkanrock.com, Coyote nam je pričao o novim albumima već spomenutih bendova, govorili smo o novoj (ponovo) četvročlanoj postavi, ali i o unplugged koncertu koji će vrlo brzo dogoditi, a kao povod smo iskoristili singl “Glorious”, koji su Hornsman Coyote & Soulcraft objavili prije nekoliko dana.

“Desio se prelomni trenutak što se tiče stare postave, morali smo da se raziđemo. Basista Slobodan Đukić Boba je bio tu, pa je izbor bio logičan. Mi smo drugari, on svira gitaru u bendu Soulcraft, a u međuvremenu smo i dosta džemovali. Imali smo čak i u planu da sviramo neki rok, da imamo neki bend. Onda se to sve izdešavalo sa Eyesburnom, pa kada nam se Boba pridružio, doveo je Borisa Usanovića Bokija za bubnjeve a, od stare ekipe tu je Zoran Đuroski Đura“, nabraja Coyote.

Podseća da je sada broj članova jednak onome kao kada je Eyesburn svojevremeno počinjao sa radom prošlog milenijuma.

“Negde se u osnovama držimo četvročlane ekipe. Mislimo da je magija našeg zvuka ono zbog čega su nas ljudi najviše zavoleli – taj bazični, četvoročlani sastav. Imamo sjajnu simbiozu. I ranije je bilo zanimljivo, jer su svi u bend dolazili iz različitih muzičkih branši. Neko je bio jazzu, neko u metalu… Ali, istovremeno, nisu puno izlazili iz njih. U ekipi koja sada čini bend, svi slušamo svu muziku. Dakle, malo je drugačiji spoj i zato sada sve lepo funkcioniše”, priča zadovoljno Coyote.

EyesburnBR: Već uveliko se vrti singl “Dream is Over”. Da li je on samo bio dokaz da bend nastavlja sa radom ili možda najavljuje i novi album Eyesburna?

Coyote: Izbacili smo offical “Dream is Over”, zato što je bio trenutak da se festivalima da do znanja da se radi, pa smo imali dosta zakaznih koncerata. A, znaš već kakve su čaršijske priče, pa da ljudi ne bi sumnjali u Eyesburn, mi smo tada izbacili singl. Kada je izlazak albuma u pitanju, još uvek gledamo kako da to izvedemo na najbolji način, ali pesama ima. Samo niču. Kada budemo imali dovoljno pesama, onda ćemo imati i ideju kako da to sve najbolje plasiramo i na koji način da objavimo album. Letnja koncertna sezona se završila, sada smo potpuno posvećeni tim pesmama i njihovim studijskim aranžmanima. Puni su kompjuteri demo snimaka i lepih ideja.

BR: Spominjao si da ste Boba i ti razmišljali da napravite neki rock bend, znači li to da možemo očekivati i neku treću verziju tvog izraza?

Coyote: Znaš šta, ja mislim da stvarno ne bih stigao. A, mislim da je prostor u Eyesburnu sada veliki za jedan rock’n’roll revival u našoj svirci. Ja sam se lično, a Boba je tu na mene dosta uticao, okrenuo prema bluesu i prema nekom heavy rocku, koji danas moderno nazivaju stoner. Znaš, kada smo mi to svirali 1994. godine, to se nije zvalo tako (smijeh). Neke stare stvari zato možemo lakše da sviramo, i sada u tom kontekstu delujemo kao jedan dobar rock’n’roll bend.

BR: Kako je sada postava svedenija, čini se da vam je zvuk kompaktniji i tvrđi neko ikada. Opet, sada pevaš i sviraš dva instrumenta. Koliko to utiče na finalnu izvedbu?

Coyote: Tehnički, u ovoj postavi više sviram trombon nego u prethodnoj. I na ovom albumu će, naravno, biti trombonskih deonica i linija. Neka ljudi ne očekuju neki obrtaj za 180 stepeni. Biće to i dalje Eyesburn, samo što će zvučati onako kako se sada osećamo.

BR: Kao Hornsman Coyote & Soulcraft upravo ste predstavili singl “Glorius”, dakle, očekujemo još jedan album?

Coyote: Ide sve svojim tokom, već je deo smiksan.

EyesburnBR: Prvi album Soulcrafta nije imao ime, kako će zvati drugi?

Coyote: Nakon što sam čuo mikseve svih pesama, kako bih imao viziju kako da nazovem sve to zajedno, biće “Safe Planet”!

BR: Niste hteli da pribegnete onoj formuli kao Brejkersi sa prva tri albuma?

Coyote: Da, da! I, II i III! Ne, ipak ne verujem da ćemo tako (smijeh). Znaš, veliki sam kolekcionar muzike, pa ne volim da imam “Part 2”, ako nemam “Part 1”, tada obično nisam baš zadovoljan! Imaće ime sigurno, a u planu je da izađe u februaru naredne godine. U međuvremenu će biti i par audio snimaka i jedan video singl, pre nego se kompletan album pojavi.

BR: Prošli album je imao mnogo gostujućih producenata i muzičara, a ovoga puta?

Coyote: E, ovoga puta sve ostaje u “familiji”. Suština prvog albuma Soulcrafta je bila da se presviraju neke stvari koje sam ja radio prevashodno sa Zion Train, Jah Works i ostalima, zato što su to uglavnom digitalne produkcije. Njih smo zatim adaptirali za izvođenje uživo, a opet, reč je o nekim najboljim pesmama koje sam ja napravio pet godine pre objavljivanja tog albuma. Ovoga puta je svako iz benda doneo po jedan “riddim”, tako da je sve drugačije, jer sviraš svoju muziku. Dakle, biće doslovno Hornsman Coyote & Soulcraft. Prosto, Soulcraft je zaživeo kao bend.

BR: Prvi album je imao i neke ličnije, emotivnije pjesme. Hoće li se naći mesta za takve numere i na ovom izdanju?

Coyote: Čućete! Doduše, podsetio bih da i Eyesburn ima ljubavnih pesama, samo možda nisu bile toliko prostodušne. Kada kažem da su prostodušne, ne mislim da su patetične, nego nisi baš mogao “na prvu loptu” da shvatiš da je u pitanju ljubavna pesma. Evo, na primer, “Shine” i “See You There” su ljubavne pesme. Ima Eyesburn dosta ljubavnih pesama za koje ne možeš lako da provališ da su takve. Možda je iznenađenje, ali novi Soulcraft album nema tih tema. Ne zato zašto što se nešto u mom životu promenilo, nego zato što smo kao bend imali stav da napravimo ozbiljan, deep roots album. Naša misija je da ljude, kroz zabavu, podsećamo na ozbiljne stvari koje se dešavaju – kako u Eyesburnu, tako i u Soulcraftu. To je bio naš fokus. Dakle, neće biti pesama kao što su “I’ll Be There for You” ili “Queen of My Heart”.

EyesburnBR: Evo, kada već pričamo o oba benda, kako biraš pesme za Eyesburn, odnosno, Soulcraft?

Coyote: Pa, znaš kako, uhvatim rif – to je Eyesburn (smijeh)! Isto tako ponekad shvatim da je neka reggae stvar bolja za Eyesburn, nego za Soulcraft. Prosto ima taj Eyesburn vajb. Imamo jednu pesmu koja stvarno obećava, a zove se “Modern Age Slavery”. Vidi, veliki smo već. Nećemo više praviti pesme kao što je “Pump It”. Tada smo imali po dvadeset i nešto godina, slušali smo raggamufin i taj disco-klupski-funny reggae. Ne mislim to u nekom negativnom kontekstu, naravno. “Pump It” je nastala na bini, kao neki naš prvi raggamuffin session. To je mi je, nekako, iz ove perspektive mnogo “dečija” pesma. A, možda nije. Ali, neke druge pesme su večne, koje su napravljene pre nje. Sada uživamo da sviramo pesme sa “Dog Life”. Sada smo više okrenuti prema bluesu i ka dubokom roots reggae zvuku. Mislim da to neće komercijalno proći, ali mi želimo da se držimo svojih osećanja. Na kraju krajeva, to se kroz godine najbolje ispostavilo kada su ljudi u pitanju i kako oni doživljavaju stvari. Oni prepoznaju kada je bend u lošoj fazi, a kada je u dobroj. Sve je iz srca, ništa nije isprogramirano. Sve je učenje muzike. Mi slušamo muziku i uživamo u istoj. To ti je to.

BR: Bez obzira na to što si rekao, publika ipak voli da čuje “Pump It” na koncertima. Koliko vam je važno njeno mišljenje?

Coyote: Pazi, možda bi bilo u redu da, recimo, uradimo neku akciju preko Facebooka, jer tamo imamo najviše kontakta sa samim fanovima, tipa: “Hajde pomozite nam zbog vas, da zajednički napravimo set listu!” Ali, kao što sam već rekao, od novog albuma imam baš velika očekivanja. Ima dosta pesama koje bi mogle da se izvedu u akustičnoj verziji, sa akordima. Kada pesma može da se odsvira tako, onda je lako oko nje sagraditi gomilu duvačkih sekcija, rifova i svega ostalog. A, ta srž je poruka, emocija.

BR: Da li to ovo možemo da protumačimo kao najavu unplugged koncerta ili, zašto da ne, akustične turneje? Ako da, kada bi se to moglo očekivati?

Coyote: Vrlo brzo. Evo, Đura i ja smo baš pričali o tome i već imamo nekih četiri, pet pesama. Odmah sam ih probao na akustičnoj gitari, da vidim kako bi to zvučalo. Doduše, ima i nekih rifova koje je prosto nemoguće odsvirati na jednoj žici, a da to zvuči dobro, ali napravićemo već nešto. Moguće je da ćemo napraviti i neku akustiču turneju, jer je to zbog ozvučenja i ostalih stvari izvodljivije.

Coyote 01BR: Veliki broj ljudi još uvek ne zna da si sarađivao i sarađuješ sa reggae legendama kao što su Max Romeo i Lee “Scratch” Perry, pa hajde da se malo podsetimo te priče.

Coyote: Sve je počelo preko jednog reggae portala, na koji ću se verovatno opet vratiti. Prosto sam išao tamo gde su svi ljudi, kako bih održao kontakte, kao što je to bio npr. Facebook. Ali, vidim da nema više ozbiljnih poslovnih stvari, jednostavno, nema ničega tamo za mene. Bio je jedan sjajan reggae portal kao što je bio MySpace ili sada Facebook, ali samo za reggae muziku i ljubitelje roots zvuka, a u pitanju je talawa.fr. Preko tog portala sam se upoznao da Danielom Boyleom, vlasnikom studija “Rolling Lion” iz Londona. Prvo smo snimili jednu pesmu na “neviđeno”, preko interneta, čisto kontakta radi, a onda sam 2010. godine otišao u London, čuo se sa njim i on mi je rekao: “Dođi do mene u studio da snimimo par nekih zanimljivih stvari”. Tada smo snimili zaista mnogo instrumentala. Nakon dva meseca me nazvao i pitao: “Pogodi šta radim sa onim tvojim trombonima koje si snimio? Možeš li da pogodiš ko će da peva da te matrice?” Naravno, nisam imao pojma. Kada mi je rekao da u pitanju Lee Perry, nisam mogao da verujem. Trebali su da rade još pesama, pa mi je poslao još instrumentala i tako smo snimili trombone za “Back at the Controls”, koji je izašao 2014. godine i na kraju dogurao do nominacije za Grammy i jako velikih stvari. Za mene je bila zaista velika čast, jer postoji nešto u muzici što je više od rezultata, više nego što je materijalni dobitak i rasprodani koncerti, a to je kada se povežeš sa nekim čiju si muziku slušao ceo život, a onda zajednički napravite muziku, pesme…

BR: Neki ljudi su srećni kada dobiju samo jednu priliku, ali tebi ovo nije prvi put. Kakav je sada status tih saradnji?

Coyote: Meni se to prvi put desilo sa Max Cavalerom, pa onda sa Lee Perryjem, a trenutno treba da snimam još dve pesme za novi album Max Romea. Radno ime tog albuma je “Horror Zone”, a već je krenula i Kickstarter kampanja za samostalno izdanje na Charmax etiketi, jer iza nje stoji Max. Uvek sam srećan kada imam priliku da radim sa nekim koga cenim. Pazi, nekada “ljudski” kontakt ne uspe, što nije retkost, jer upoznaš ljude preko interneta, pa kada ih vidiš uživo, nisu baš takvi kao što su ti se činili. Ili ih upoznaš na koncertu, pa su umorni, takve stvari… Trudim se da odvajam lična iskustva sa nekim muzičarima. Na primer, sa Ghetto Priestom uopšte nisam funkcionisao, pa smo se čak posvađali na kraju cele “akcije” i ništa nije bilo od našeg albuma. Ali, opet, cenim njegovu muziku, tako da i dalje imam kući njegovu muziku, CD-ove i ploče.

EyesburnBR: Bez obzira na evidentne uspehe na tom polju, čini se da medije kod nas takve stvari uopšte ne zanimaju?

Coyote: Nema ih puno, ne znam da l’ uopšte postoje. Evo, i vi se borite. Mada, ja i ne patim od toga da se sad to, kao, zna. Ali, sve će vremenom doći na svoje. Znaš, ne mogu ja to sam da prezentujem ljudima. Potrebno je mnogo toga. Baš sad smo gledali koja je šema za promociju albuma u određenim evropskim zemljama. Postoji određena kvota novca koja mora da se uloži u promociju samog izdanja. Problem je što mi, bendovi odavde, nemamo iza sebe jak label, koji će u svakoj zemlji da “pukne” određenu cifru da bi se vest o izlasku albuma pojavila i doprla do ljudi, kako bi oni mogli uopšte da odluče da li da ga slušaju ili ne. Mislim da samo treba da nam se desi da neko uloži novac u taj PR. To važi za svu muziku koju radim. Kod nas na Balkanu jako malo ljudi zna kako uopšte taj muzički biznis funkcioniše. Mislim da je to Dubioza kolektiv provalila, pa zato i imaju toliko koncerata po celoj Evropi.

BR: Ali, moglo bi proći mnogo vremena dok čekate da se stvari dese same od sebe?

Coyote: Pazi, mi tek sada otkrivamo ploče roots reggae muzičara iz sedamdesetih i osamdesetih, to se tek sada reizdaje i prodaje, a posebno engleska scena. Sve u svoje vreme, svaki trud će biti nagrađen. Znaš, mi stvarno jesmo pioniri heavy rocka u miksu sa roots reggae zvukom. Mi smo to prvi uradili. Čak ni Skindred, a ni Dub War ranije, nisu eksperimentisali sa roots reggae zvukom, niko nije bio dovoljno hrabar. A, mi smo bili klinci, malo ludi, u izolovanoj zemlji, pa nam je svašta padalo na pamet. Saosećali smo sa roots reggaeom u to vreme. Mislim da su jedino Bad Brains pre nas imali hrabrosti da urade nešto slično. Mislim da će ta unikatnost jednog dana doći na svoje mesto.

Ostavite komentar: