“Nećemo nikada da se predamo” – Zemljotres zvani Trese.Lupa.Udara.

Master class KOYA Londonsko iskustvo i sunjanje kroz britansku muzicku industriju

Foto: Petar Gavrilović

Novosadski Studio M, ugostio je u toku jučerašnjeg dana Dušana Kojića Koju, muzičku ikonu sa naših prostora i njegov bend Trese.Lupa.Udara.koji je od strane muzičke kritike prepoznat kao esencija rokenrol zvuka. Originalnost i autentični pristup ovog muzičara, ovekovečeni su u njegovim bendovima, Šarlo Akrobata i Disciplina Kičme, koji su zasigurno obeležili srpsku rokenrol scenu. 

Pre dugoočekivanog koncerta u prepunoj sali Studija M, koji je počeo oko 21 čas i 15 minuta, poštovaoci dobrog starog rokenrol zvuka i Kojinog muzičkog opusa, imali su mogućnost da prisustvuju drugoj po redu M lab klinici od 17 časova i Kojinom besplatnom Master class-u pod nazivom KOYA: Londonsko iskustvo i šunjanje kroz britansku muzičku industriju, na kojem je pričao o razlozima odlaska iz zemlje, iskustvu sa engleskim muzičkim establišmentom i andergaundom, ali i paralelama između domaće i britanske muzičke industrije.

Trese.Lupa.UdaraU toku dvočasovnog koncertnog programa, ljudi nisu prestajali da dolaze, tako da je bio veliki broj onih koji su stajali sa strane. To su bili upravo oni, koji su imali tu mogućnost da igraju bez prestanka. Poznata novosadska muzička lica u prvim redovima, kao i ostatak prisutnih, imali su osmehe punog srca i očiju. Iznad scene su se tokom koncerta, smenjivale pretežno plave i zelene nijanse retko kvalitetne, a nadasve zanimljive rasvete.

Trese.Lupa.Udara. čini ad-hoc postava: Koja (solo gitara, vokal), Švaba (Električni Orgazam/The Restless-bas, vokal), Vul (Disciplin A Kitschme/ Popečitelji – bubnjevi), i prateći vokali, Manja (Disciplin A Kitschme) i Đurđica (The Restless),

Njhiov repertoar je sastavljen iz rok standarda i glam rok himni, a pre svega je baziran na muzici iz kultnog domaćeg filma “Kako je propao rokenrol” (snimljenog 1989. pred sam raspad SFR Jugoslavije), koju su pored Koje radili i Gile iz Elektičnog Orgazma i Vlada Divljan. To je bio posednji trzaj električne i bas gitare jugoslovenskog rokenrola, i zato ovaj film, po mišljenju mnogih, predstavlja kulminaciju svih stremljenja osamdesetih u Jugoslaviji, odnosno uspešnu završnicu jednog izuzetno kreativnog umetničkog perioda jugoslovenske kulture, koju je, kao i sve ostalo, razvalio bratoubilački rat. Koja je u filmu ovekovečio i oživeo prvog, možda i jedinog rokenrol superjunaka poznatog kao Zeleni Zub.

Koncert je otpočeo odličnim introm, kojim je Koja pokazao da je “opaki” znalac na električnoj gitari, iako je po njegovim rečima, bas gitara njegov instrument, jer je Jimi Hendrix rekao sve što se ima za reći u na šestožičanom električnom instrumentu.

Trese.Lupa.UdaraNakon intra, usledila je prva pesma iz  filma “Kako je propao rokenrol”, himna ljubavi “Crveno“, koja je ispraćena gromkim aplauzom, a čiji su tekst svi pevali. Nakon nje, na red je došla još jedna filmska pesma “Nećemo“. Ponavljao je Koja glasno “Nećemo, ne damo, nikada da se predamo…”, dajući još jednom gitarsku lekciju mladim muzičarima iz čistokrvnog rokenrola. Kako stari, on to radi sve žešće, što je jednom prilikom i sam izjavio. Svirajući narednu pesmu “Silver Machine“, Hawkwinda, to je i dokazao, sudeći po reakciji i komentarima prisutnih: “Koja je bog”, “Neprikosnoven je”.

Njegove hendriksovski obojene i  besprekorno izvedene solaže, činile su da publika gleda u njega bez predaha, opsednuta magijom bluza. U vreme njegove mladosti rok je bio upravo to, s jedne strane istina, a sa druge magija. Danas je to već nešto drugo. U jednom intervjuu, i sam je izjavio da će rokenrol sigurno postojati i dalje u nekom obliku, ali je odavno izgubio značaj i oštricu kakvu je u popularnoj kulturi imao nekad.

Trese.Lupa.UdaraA onda još jedna filmska pesma, kako je Koja najavio, svima poznata, “Pokojni Toza, kojom je pozdravio svoje prijaltelje iz Novog Sada, pre svega Boye i Obojeni program. Neakon nje, usledio je instrumentalni deo. Na samom početku se mogao prepoznati Link Wray, dok je energija iz pregršt interesantnih virtuoznih gitarskih ukrštanja usklađenih sa isto takvim odgovorom bubnjeva, rasla svakim taktom sve više, dostižući u jednom momentu nivo koji izaziva seizmičke potrese, da bi već u drugom pozivala za ples u mraku uz “Blues A“. Čistu desetku zaslužio je ovaj bend. Na vrata je zakucao 22. čas, a kao deseta pesma po redu, usledila je upravo ona po kojoj bend nosi ime. Publika ju je već na samom početku prepoznala i dočekala je sa velikim oduševljenjem. Sledeća na repertoaru bila je još jedna brza, “20th Century Boy” od T. Rex-a, uz sjajne ženske vokale, i najšarenije svetlosne snopove te večeri u pozadini. Činilo se kao da je veče tek počelo, a već je došlo vreme za poslednju pesmu. Zvanični deo koncerta, završen je oko 22 časa i 30 minuta sa pesmom benda Slade “Mama Weer All Crazy Now“.

Publika je još jednom aplaudirala bez prestanka, i članovi Trese.Lupa.Udara. vratili su se na scenu. Koja je sve pozvao da ustanu i zaplešu, iako se navodno ne sme. Niko više nije bio u svom numerisanom mestu. Pevalo se i skakalo u ritmu još pola sata. Mnogobrojni fotoaparati i mobilni telefoni ovekovečili su taj trenutak. Među odsviranim pesmama, još jednom su se našli i hitovi “Crveno” i “Trese, lupa, udara”.

Završilo se dubokim naklonom. Publike prema bendu. Bilo je previše dobro, da bi bilo istinito.

Trese.Lupa.Udara

Ostavite komentar: