Na današnji dan rođena je muzička ikona Jimi Hendrix

jimi-hendrix

James Marshall „Jimi“ Hendrix, rođen je na današnji dan, 27. novembra 1942. godine u Sijetlu (Vašington).

Pravo ime bilo mu je Johnny Allen Hendrix. Roditelji su mu se zvali James Allen-Al Hendrix i Lucille Hendrix Jeter, a čuveni Hendrix je bio njihovo prvo, od petoro dece (imao je dva brata Leona i Josepha i dve sestre Kathy i Pamelu). Njegov otac bio je ljubitelj i poklonik bluesa i jazza, i tu je ljubav preneo i na njega. Postoji anegdota koja je nagoveštavala Hendrixovu zaljubljenost u sviranje: mladi muzičar je po svojoj sobi ludovao i zamišljao da svira gitaru kada mu je otac došao s metlom i rekao da pospremi sobu. Otac je otišao s mišljenjem da će ga sin poslušati i napraviti kako je rekao,a kada se vratio zatekao ga je kako spava s metlom preko sebe kao da drži gitaru. Probudio ga je i upitao što je radio, a Jimi mu je odgovorio:Svirao sam metlu.

Jimi HendrixOvaj neprežaljeni, levoruki, samouki gitarista, kompozitor i pevač, je i pored svoje relativno kratke karijere uspeo da ostavi veliki pečat na poimanje muzike 20. veka. Mnogi obožavaoci i muzički kritičari smatraju ga najuticajnijim i najtalentovanijim gitaristom u istoriji rok muzike. Razvio je neviđenu tehniku, a njegove prepoznatljive riffove svaki muzičar bi poželeo da ima na svom albumu. Njegov jedinstveni stil niko do danas nije uspeo iskopirati.

Tako, ako bismo se osvrnuli na velike gitariste sa Balkana, u jednom intervjuu, Radomir Mihaljović Točak izjavio je:Moj najveći uzor je Jimi Hendrix. Ne samo uzor, već i učitelj, od koga sam mnogo naučio, ali i dan-danas učim. Pravo je čudo da je taj čovek za tako kratko vreme pružio tako puno. Evo, koliko ja sviram, a još nisam dostigao neke stvari kojima je Hendrix ovladao još u samom početku.

Hendrix je u detinjstvu bio veoma povučen, stidljiv i osećajan. Većinu svojih dečačkih dana on je provodio kod svoje babe Nore Hendrix u Vankuveru (Kanada). Njegovo detinjstvo nije bilo bezbrižno, bio je svedok mnogobrojnih svađa u porodici. Nakon povratka sa fronta, otac ga je uzeo sebi, kasnije se razveo od supruge, koja je postala sklona alkoholizmu, i sinu promenio ime u Džejms Maršal.

Hendrixova majka je umrla kada je imao 15 godina, u isto vreme kada se on ozbiljno zainteresovao za muziku. Svoju prvu gitaru kupio je za 5 dolara. Prve probe imao je u podrumu sinagoge. Godine 1959. otac mu je kupio prvu električnu gitaru, belu „Supro Ozark 1560″, od koje se bukvalno nije odvajao.

Nije završio srednju školu. Kada je postao poznat krajem šezdesetih godina rekao je novinarima da je bio izbačen iz škole zato što su ga uhvatili da se drži za ruku sa belom devojčicom sa kojom se zabavljao. Direktor je kao zvanično obrazloženje rekao da je izbačen zbog loših ocena i čestih izostanaka. Ipak, Garfield High School u koju je išao, kasnije mu je dodelila počasnu diplomu, a 1990. njegova bista postavljena je u školsku biblioteku. Policija ga je dvaput uhapsila jer je vozio ukraden automobil i ponudila mu je ulimatum, dve godine zatvora ili da se prijavi u vojsku. Izabrao je vojsku i to 101. vazduhoplovnu diviziju, ali se maksimalno trudio da ostavi što lošiji ustisak u njoj.-čak je prema nekim pričama glumio da je homseksualac. Međutim bio je razrešen jer je dobio povredu članka nakon svog 26.-og skoka padobranom. Tada odlučuje da se vrati muzici. Posle otpuštanja iz vojske, ne javivši se svojoj porodici, zajedno sa svojim prijateljom, basistom Billyjem Coxom otišao je u Klarksvil (Tenesi), gde su osnovali bend The King Kasuals. Iz tog razdoblja, bar prema Hendrixovoj priči, potiče njegovo sviranje zubima.

Ideja za to došla mi je u jednom gradu u Tenesiji. Tamo moraš svirati zubima ili te upucaju. Svuda po pozornici bili su rasuti zubi.

Sve do 1965. godine, kada je oformio svoj prvi bend Jimi James and Blue Flames, putovao je po SAD-u, svirajući kao drugi gitarista za različite R&R grupe uključujući Little Richard, Ike and Tina Tarner, Wilson Pickett, The Isley Brothers i kasnije King Curtis. U to vreme, već je bio pravi magnet za žensku populaciju. Imao je veliki broj veza sa manekenkama, glumicama.

Presudnu ulogu za njegovu karijeru, odigrao je Chas Chandler, u to vreme bivši basista grupe Animals, koji je bio toliko impresioniran njime, a posebno njegovim izvođenjem pesme “Hey Joe” (Billz Roberts-a) u klubu „Cafe Wha“, da mu je posle jedne svirke predložio da mu postane menadžer i da se zajedno vrate u Englesku. Iako su pre njega u taj klub navraćale svetske muzičke zvezde, nikome od njih nije se svidelo kako Hendrix svira.

U  doba, kada su u Engleskoj svirale grupe The Who, The Beatles i The Cream sa Eric Clapton-om, Jimmy Page-om i Jeff Beck-om kao tri vodeće gitare, stvoren je i bend The Jimi Hendrix Experience. Pored Hendrixa, činili su ga i : Noel Redding na basu, iza Mitch Mitchell sa bubnjevima. Bitan momenat iz ovog perioda, bio je promena njegovog nadimka Jimmy, u Jimi, na predlog Chasa.

Hendrix se koristio isprekidanim riffovima, rasturajućim feedbackom, svirajući svoj “Fender Stratocaster“ iza leđa i iza vrata, pa čak i zubima. Svojim nastupima privukao je na svoje svirke ne samo poznate muzičare (Eric Clapton, Jeff Beck…) nego i publiku. Njegov zapanjujući psihodelični blues bio je najteži rock koji se u to doba mogao čuti. Hendrixu je sve išlo pod ruku – imao je nadmoćan vokal, tekstove pod uticajem droge i Dylana, raskošnu odeću i oduševljavajuće nastupe. Serija singlova The Jimi Hendrix Experiencea osvojile su top 10. “Hey Joe” (snimak ispod) “Purple Haze” i “The Wind Cries Mary” napravile su od Hendrixa zvezdu u Engleskoj.

Nakon njegovog spektakularnog nastupa na dobrotvornom Monterey pop festivalu, koji je, slobodno možemo reći zaprepastio slušaoce, Hendrix je postao svetski poznat. Fotografija koju je napravio na tom koncertu sedamnaestogodišnji Ed Caraeff, u momentu dok Hendrix gleda u plamen gitare koju je zapalio, postala je jedna od napolularnijih fotografija rock and roll-a.

Čuveni menadžer Bill Graham ponudio mu je svirku sa Jefferson Airplane u San Francisku. Za nekoliko dana i Amerika je bila osvojena. Nakon povratka u Englesku, Hendrix je nastavio uzlaznom linijom. Ubrzo je izašao i njegov drugi album „Axis:Bold As Love“. 1967-ma godina je bila velika godina za njega, sa 4 singla i 2 albuma u Britaniji i 2 albuma u Americi.

Ali uskoro u grupu dolazi do trzavica. Snimanje duplog albuma „Electric Ladyland“ trajalo je uz dosta muke, jer Hendrix je za razliku od Chasa, smatrao da treba više vremena za snimanje albuma. Bio je perfekticionista i nije mu bilo teško da istu pesmu snima iznova i iznova dok ne bude zadovoljan rezultatom. Chas mu je zato prepustio produkciju. Hendrix je počeo da eksperimentiše sa zraznim muzičarima, instrumentima i modernim elektronskim efektima. Znao je početi snimanje u pola noći, a snimanje pesme „Gypsy Eyes“ ponavljao je 43 puta.

1968. godine izašao je album Electric Ladyland. Iako u početku nije bio dobro primljen, na njemu su se našli hitovi “All Along The Watchtower”, “Voodoo Chile”,„Burning of the Midnight Lamp“. Bio je to Hendrixov prvi album koji se u SAD našao na prvom mestu top-lista.

Međutim,The Experience se raspao 1969. godine i Hendrix se vraća u Ameriku. Te godine je imao dosta problema s zakonom. Sa bendom Gypsy Sun and Rainbows, zajedno sa Billy Cox-om, svirao je na Vudstoku 1969. godine (snimak ispod), na kojem je bio glavna atrakcija. Bio je to dvosatni set, najduži u karijeri, na kojem je premijerno odsvirao američku himnu – „Star Splanged Banner“, pred više od 400.000 ljudi. Ipak bend nije nije još dugo trajao.

Zajedno sa Billyjem za basom i Buddyjem Milesom za bubnjevima , Hendrix je formirao The Band of Gypsys, sa kojim je snimio jedini oficijelni živi album, za koji je kasnije govorio da žali što ga je objavio. Na masovnom protestnom skupu protiv rata u Vijetnamu, na Medison Square Gardenu, koji je bio drugi nastup sa bendom, Hendrix, neraspoložen za svirku, na pola druge pesme, najverovatnije pod uticajem LSD-ja, prestao je da svira i obratio se publici: Ovo se dogodi kad se Zemlja pojebe sa svemirom – nikad se ne zaboravlja, i na zaprepaštenje mnogih otišao sa pozornice.

Nakon toga, menadžer grupe otpustio je Coxa i Milesa, a doveo Mitchella i Reddinga iz Engleske i ponovo okuplja stari Experience. Ali Hendrix je otpustio Reddinga i ponovo u grupu doveo Coxa. Pojavili su se na koncertu na ostrvu Vajt i to je bio njegov posledni koncert u Britaniji. Evropsku turneju prekinuli su zbog Coxove bolesti.

Nepunih mesec dana kasnije, 18. septembra 1970. godine, veliki Hendrix preminuo je u Londonu u hotelu Samarkand, sa samo 27. godina. Razne špekulacije su dovele do toga da se od njegove smrti stvori mit. Navodi se da je noć proveo sa Monikom Dannemann, svojom devojkom i da je pred spavanje uzeo mešavinu vina i duplu dozu tableta za spavanje, što je uzrokovalo povraćanje u snu i gušenje. Takođe se spekuliše da ga je te večeri ubio njegov menadžer, jer je hteo njegovo životno osiguranje. U sobi su pronađene i njegove poslednje reči koje je napisao noć pre smrti: “Priča o životu je brža nego treptaj oka, a priča o ljubavi je zdravo i zbogom do sledećeg susreta”. To je nekima poslužilo kao uverenje da je izvršio samoubistvo.

Iako je Hendrix želeo da bude sahranjen u Engleskoj, njegovo telo vraćeno je u Seattle i pokopano na Greenwood Memorial Cemetery u Rentonu, predgrađu Sijetla. Iza njega je, po nekim navodima, ostalo dvoje dece iz dve kratke afere.

Primljen je 1992. godine u Rock&Roll Hall of Hame. Njegova zvezda na Holivudskom prolazu postavljena je 1994. godine, a 2003. godine časopis Rolling Stone postavio ga je na prvo mesto rang liste „100 najvećih gitarista svih vremena”.

Nepoznat je broj neslužbenih albuma na kojima svira Hendrix. Do sada je zvanično objavljeno oko dvadesetak izdanja sa njegovom muzikom. On je potpisao albume: “Are You Experienced?” (1967), “Axis: Bold As Love” (1967), “Smash Hits” (1968), “Electric Ladyland” (1968), “Band Of Gypsies” (1970) i “Cry Of Love” (1971).

U nastavku teksta pogledajte njegov poslednji intervju, koji je nastao samo sedam dana pre njegove smrti, kao i fotografije koje je uradila Monika Dannemann, 17. septembra 1970. godine, samo dan pre njegove smrti.

Kada umrem, želim da ljudi puštaju moju muziku, da se razuzdaju i da odlepe i da rade šta god im padne na pamet.

Ostavite komentar: