My Buddy Moose eksplozija u Novom Sadu

my_buddy_moose

Foto: Arhiva

Novosadski klub Quarter sinoć je ugostio dva benda iz Hrvatske: zagrebački trojac Modern Delusion i Riječane My Buddy Moose. Početak koncerta zakazan je za 22h, no kao što to obično biva smanjen prostor kluba pristojno se popunio tek sat vremena kasnije, te je svirka shodno tome i otpočela u 23h.

Modern Delusion (Goran Lautar gitara, vokal, Dirt Sleeze bubanj i Darija Turina sintovi), oformljen je krajem prošle godine i iza sebe ima kasetu sa sedam pesama od kojih je šest autorskih i jedna obrada Crimea, garažnog punk benda iz San Francisca. Budući da je bend još uvek svež, puno materijala za svirku nije bilo. Zagrepčani su između ostalog odsvirali: “My Life”, “Human Experiment”, “Miss Name” i za kraj zagrevanja “Wasteland”, pesmu na koju je publika najglasnije odreagovala delom zato sto je bila poslednja, te je to ujedno bio pozdrav ovom i poziv narednom bendu. Modern Delusion odradili su svoj polusatni nastup, zahvalili se publici i binu prepustili riječkim kaubojima.

My Buddy Moose su došli u Novi Sad s namerom da naprave žurku za prijatelje i nemali broj vernih fanova, pa ako se tu i zadesi neko ko ih do sada nije čuo dobrodošao je. Na prvi pogled simpatični momci u “The Beatles” formaciji (dve gitare, bas, bubanj), donose rokenrol zvuk sa primesama kantrija, soula, panka – nešto što bi se jednom rečju verovatno nazvalo amerikana, ali ne mare oni za klasifikacije, jednostavno uživaju u onome što rade. Stvaranju prijateljske, intimne atmosfere u mnogome je doprineo modifikovan prostor Quartera, prilagođen svrirkama za manji broj ljudi. Dve pesme i solaža na gitari u pesmi “Girl” bile su dovoljne publici da hipnotisano počne da se njiše, a bendu da novajlijama među publikom pokaže da će im se 400 dinara, koliko je bila karta, u narednih sat i po itekako isplatiti. Luka Benčić, frontmen benda, i u više navrata je izjavio kako je lepo biti ovde među prijateljima i kako stvarno uživaju da sviraju u Novom Sadu. Usledile su “Bad Day” i “Sundays”, numere sa prvog albuma ne tako kreativnog naziva: “My Buddy Moose”, koji je uzgred proglašen za album godine 2006. od strane portala Muzika.hr. Prvi vriskovi prolomili su se klubom uz naslovnu pesmu trećeg albuma “Shine! Shine! Shine!” i nisu jenjavali ni nakon “She Knows”, “Streets”, “Scary Feeling”, “Something to Cry About”. Prisan odnos koji bend neguje sa ovdašnjom publikom iskoristili su za sviranje nove, nešto sporije pesme u kojoj Luka svira i usnu harmoniku. Nakon brilijantnih solaža na gitari i Matko Botić je promenio instrument te se latio mandoline u pesmama “Midnight Blues”, “Music”…

Zadnji blok pesama najavili su još jednom novom pesmom u kojoj im je bila potrebna pomoć u refrenu, što je publika svesrdno prihvatila te je celu pesmu ispratila sa: “Ooo ooo ooo” čime je kasnije pokušala da ih dozove i na bis. “Fucking Boring” i “Lack of Imagination” ostavljene su za kraj regularnog dela koncerta, a tokom prvog bisa, na koji se nije dugo čekalo, stvorena je izuzetno bliska atmosfera budući da su momci sišli u publiku i sa akustičnom gitarom bez mikrofona otpevali “Starry Eyes”. Nakon toga vratili su se u početne položaje i ostatak otprašili čisto da budu sigurni da niko ne ode sa koncerta, a da sutrašnji dan ne provede preslušavajući celu diskografiju. Prštali su na sve strane, od bubnjara koji se šetka po klubu, do solaža koje traju u nedogled “I Know I’ve Gotta Stop” i “Heartbreaking Hotel” i eksplozija za kraj “Waiting For Explosion” tokom koje je prvi red kidnapovao mikrofon i sjajno se uklopio sa ostatkom benda pevajući refren. Zarazna energija koju Riječani odašilju i kanališu kroz instrumente najbolje se ogleda u broju fanova koji raste sa svakim njihovim nastupom i svakako je nešto što, ako imate priliku, ne treba da propustite.

Save

Ostavite komentar: