Muzika kao spona: Crvi i Gerecki u Crnoj kući

Crvi; foto: arhiva

27. maja, u Crnoj kući (CK13) u Novom Sadu nastupio je beogradski alternativni rock bend Crvi, dok je podršku na bini gostima pružio lokalni rock ‘n’ roll bend Gerecki.

Da li iz razloga što su čekali da dođe više ljudi ili iz nekog potpuo nama nepoznatog razloga, prvi bend za to veče, Gerecki, svoj nastup je otpočeo tek sat vremena kasnije, tj. u pola 11. Mada, ljudima to izgleda nije ni najmanje smetalo. Zahvaljujući dvorištu Crne kuće, u kojoj se mirno možeš opuštati, pričati s ljudima i zapaliti koju, vreme kao da brže prolazi i ni ne primećuješ poprilično kašnjenje nastupa. I, čim je Gerecki otpočeo, ljudi su ušli. U početku nije bilo puno mase, što je velika šteta, jer čim je otpočeo, videlo se da će bend dati dobar nastup. Što se kasnije i pokazalo kao tačno. Prvo su izveli svoju pesmu Šuma, za kojom je usledila Parted. Iako su rock zvuci očigledni i dominantni u ovoj pesmi, ona ima takav ritam koji naprosto zove na ples. Zatim je usledila “jedna od stvari za kada se dobro osećate”, Avgustin. Iako dosta slična prethodne dve, pesma je jednako dobra i dinamična. Neke od pesama koje su takođe odsvirali bili su i Piknik, Mafin, Lepota i Sajmon. Dosta kontrasta se može videti u njihovim pesmama, jer često počinju spornije i nežnije da bi potom usledili jaki ritmovi i zanimljivi rifovi uz žestoku pratnju bubnjeva, da bi potom opet završile onako nežno kao što su i počele. Od pesama smo takođe mogli čuti Princezu, Curu i buru i kao poslednju za tu veče, Laki Star.

Nastup Crva počeo je u 11 i 20, i masa je u roku od nekoliko sekundi popunila prazan prosotor Crne kuće čim je čula rifove Kože i kosti. Publika je stvarno bila raznovrsna; od devojaka i momaka, preko žena i muškaraca, do starijih ljudi pa čak i do jednog kera. Upravo ovo pokazuje koliko muzika zapravo spaja i kako skraćuje i povezuje niti koje obično ne bi povezale neke ljude. Potom su usledile Propast i Prva, da bi zatim odsvirali svoju poznatu Sestra, majka, ja.  A već do ove pesme cela Crna kuća bila je skroz popunjena. Sve pesme im se odlikuju jakim i brzim ritmom i velikom dinamičnošću. To, takođe, pokazuju i naredne pesme Lens X, njihova nova pesma Mesec i more, kao i Jedva čekam. Kao dobar kontrast pomogla je ta pesma čistog instrumentala gde su pokazali svoje umeće samo na instrumentima, gde se naročito istakla električna gitara, da bi na kraju bila nastavljena moćnom sekvencom gde dominiraju bubnjevi. Sledeće su bile Lažem i kradem, Kiša i Veliki, u kojima jednako dominira jak i snažan zvuk, pretežno sa gitarom i eksplozivnim momemntima bubnjeva. I za kraj, kao poslednju pesmu, odsvirali su Trio.

Sve u svemu, iako u početku nije bilo dosta ljudi, kasnije je bilo poprilično dosta (probrane) mase, što pomalo možda i metaforično pokazuje kako je uvek teško novijoj alternativnoj muzici da se probije, mađu tako velikim izborom i konkurencijom, da bi posle privukla samo onu publiku koja je, može se reći, dostojna te muzike.

Ostavite komentar: