Muse

The Resistance

Izdavač: Warner Bros/Helium 3, 14.9.2009.

Producent: Muse

Žanr: Progressive rock, alternative rock, pop, classical

Trajanje: 54:18

4.2/5

Ocena

Alternativni rokeri Muse, objavili su svoj peti studijski album “The Resistance“. Naslednik “Black Holes and Revelations“ donosi puno novina u zvuku benda.

Što se savremene alternative tiče, obično su britanskim bendovima uticaji madčesterski i brit pop sastavi. Međutim, Muse gaji značajno progresivniji zvuk, a kao posebni uticaji njihovog novog izdanja primetni su Queen, Dejvid Birn, Talking Heads pa i moderniji Dejvid Bouvi.

Album otvara alternativna rok pesma sa stavom – “Uprising“ . U naslovnoj numeri je vidljiv uticaj Dejvid Bouvijevog albuma “Reality“, a specifičnu čar pesmi daje ritmika Hauardovih bubnjeva. Za “Undisclosed Desires“ se može postaviti pitanje bendu – „šta ste mislili kada ste je napravili?“ U pitanju je nešto što bi se moglo uporediti sa bljutavim pop hitićima koji okupiraju top liste.

Pevanje iz terce u refrenu pesme “United States of Euresia (+Collateral Damage)“ neoboriv je pokazatelj da je Queen-ova muzika itekako igrala značajnu ulogu u kreiranju albuma. Pesma je poprilično kompleksna, pe se kroz nju provlače i orijentalni melosi, dok su poslednja dva minuta rezervisana za malo opuštajuće klasične muzike na klaviru. Priča sa Queen-om nije gotova, već se taj britanski rok sa progresivnom gitarom provlači i u numeri “Guiding Lights“. Ujedno je to jedna od retkih pesama gde je bitnu ulogu igrala Belamijeva gitara.

Unnatural Selection“ je već pravi predstavnik Muse-ovog autentičnog zvuka, a u tom pravcu je i sledeća, “MK Ultra“, sa dobro prepoznatljivim bendovim „spejsi“ zvukom. “I Belong To You/Mon Coeur S’ouvre a Ta Voix“ spaja pop zvuke tipa Maroon 5 sa klasičnom muzikom, kao što i deo naslova pesme na francuskom upućuje (arija iz opere Samson i Dalila).

Najbolje, ili bolje rečeno, najlepše je ostavljeno za kraj. Trodelna “Exogenesis“ simfonija je priča za sebe na ovom albumu. Ove tri kompozicije su verovatno najozbiljniji projekat na kome su Muse ikada radili. Lepo je i retko čuti mejnstrim bendove kako kroz svoju muziku odaju poštovanje klasičnoj muzici koju su samo sa malim dozama progresivnog roka osavremenili.

“The Resistance“ je nekonzistentan i previše šaren album. Konstantno se poigrava na granici popa, roka, alternative i progresivnog roka, preplićući te savremene zvuke sa klasikom. Metju Belami skoro pa je potpuno izbacio gitaru sa albuma i umesto nje je tokom celog albuma svirao klavir. Kada već pominjem Belamija, neophodno je posebno izdvojiti i pohvaliti njegov besprekoran i melodičan glas kojim je kompenzovao nedostatak instrumentalne eksperimentalnosti i inovacije koja je postojala na njihovim ranijim radovima.

Da li je ovo najbolji ili pak najgori Muse-ov album? Ako ćemo gledati kompletan studijski rad benda –  kosmički zvuk je skoro iščezao, manje gitare, pesme delom vuku ka popu i sl. Onda možemo reci da je loš, ali napredak koji su napravili i ta sama promena zvuka, koja je uvek rizik u pogledu očuvanja fan baze, su za svaku pohvalu. Stoga nisam ja taj koji će oceniti gde se ovaj album nalazi što se Muse diskografije tiče, to prepuštam fanovima, ali ću ga oceniti gledajući muziku koja nam se servira na televiziji u današnje vreme i reći da je među najkvalitetnijim i najoriginalnijim albumima izdatim u ovoj godini.

Spisak pesama:

1. “Uprising” – 5:04
2. “Resistance” – 5:46
3. “Undisclosed Desires” – 3:55
4. “United States of Eurasia (+Collateral Damage)” – 5:47
5. “Guiding Light” – 4:13
6. “Unnatural Selection” – 6:54
7. “MK Ultra” – 4:06
8. “I Belong to You (+Mon Cœur S’ouvre à Ta Voix)” – 5:38
9. “Exogenesis: Symphony Part 1 (Overture)” – 4:18
10. “Exogenesis: Symphony Part 2 (Cross-Pollination)” – 3:56
11. “Exogenesis: Symphony Part 3 (Redemption)” – 4:36

Ostavite komentar: