Močvara u srcu grada: Brother Dege & The Brotherhood u Beogradu

Brother Dege & The Brotherhood

Brother Dege & The Brotherhood / foto: Nemanja Đorđević

Poput onih maglovitih vrbaka koji se isparavaju „još od prošlog danaˮ kojima počinje jedan od najboljih romana srpske književnosti, tako lebde i utisci nakon koncerta koji su sinoć održali Brother Dege (Didž Lidž) i njegov bend Brotherhood u beogradskom Elektropioniru. Močvarne magle u koje su svojom svirkom uvukli sve prisutne još se nisu u potpunosti razišle.

Sam početak koncerta, dok je Didž svirao električnu gitaru, i nije obećavao da će na kraju utisci biti toliko jaki. Međutim, nedostatak dinamike i još nedovoljnu povezanost izvođača i publike nadoknađivala je atmosferičnost pesama kao što su Revolution, Set It Off, Somewhere. Bitan faktor je i Didžovo scensko ponašanje, teatralno i inspirisano santerija i vudu ritualima iz njegove rodne Lujzijane. S vremena na vreme zatresao bi bradom i kosom, te je delovao kao zaposednut duhovima; dobrim ili zlim, ne zna se. Numerom Judgement Day, čija izvedba je ujedno bila i najsvetliji momenat ovog dela koncerta, nagovešteno je ono što će uslediti u daljem toku svirke.

Brother Dege & The BrotherhoodKada je Didž, negde pri kraju numere Laredo u ruke uzeo instrument koji se zove dobro, beogradski klub u kome se koncert odvijao postao je brvnara u srcu močvare, a publika je počela da igra i da se njiše kao u transu. Ovaj instrument, nastao početkom prošlog veka, u rukama ovog muzičara postaje sredstvo koje vodi u dubine podsvesti i kolektivnog nasleđa. Psihodelija, bluz, tradicija Haićana, afričkih robova, istočnoevropskih, francuskih, britanskih i drugih kolonista dospelih na tlo Amerike, stopili su se u jedno u muzici koju smo sinoć čuli.

Brother Dege & The BrotherhoodPotpomognut lap steel gitarom, basom i bubnjem čiji zvuk kao da dopire sa obala reke Kongo, Didž je uspeo da strgne okove i razbudi primalne instinkte, a da niko se niko ne stidi i ne briga brigu zbog toga. „Pay no mindˮ kako bi Lidž rekao u istoimenoj numeri. Slobodno se kretao međ publikom, sa instrumentom u ruci, nazdravljajući, igrajući sa damama i pozajmljujući dopola popušene cigarete. Pored pomenute pesme, izdvojile su se i Fill A Hole i Old Angel Midnight, prva žestokim rokerskim nastupom, a druga svojom lepotom i mirnijim tonom. Pred kraj sinoćnjeg događaja, Didž, poznavalac života običnog naroda potvrdio je da sličnost između Srbije i američkog juga nije bio samo trenutni utisak publike. Uporedio je sa Alabamom. „Same shitˮ, rekao je.

Koncert je završen najvećim hitom Brader Didža Too Old To Die Young, koja je taj status dobila nakon što ju je Tarantino upotrebio u filmu Django Unchained. Publika je oduševljeno prihvatila, te se refren orio Elektropionirom. Ipak, na kraju je ostao utisak da je događaj mogao trajati malo duže. Otuda se unapred radujemo ponovnom susretu sa ovim muzičarem. Obostrano oduševljenje izvođača i publike uliva nadu da će do njega doći.

Brother Dege & The Brotherhood

Ostavite komentar: