Moby

Everything Was Beautiful, and Nothing Hurt

Izdavač: Little Idiot, Mute, 2. 3. 2018.

Producent: Moby

Žanr: trip-hop

Trajanje: 56:29

4.0/5

Ocena

Dok se na Balkanu kuka već trideset i kusur godina o tome kako je rock’n’roll mrtav; o tome kako ovde više nema ‘leba od muzike; kako je turbo-folk pregazio kvalitetnu muziku; kako i da nije rock mrtav, ne bi on imao publiku za to više, jer sada svi slušaju rap ili tu čudnovatu elektronsku muziku; sa druge strane planete – one civilizovanije, kulturnije i uglednije – izlazi jedno agonijsko litije prepakovano, od strane velepoznatog stvaraoca Mobyja, u najnoviji  album pod imenom „Everything Was Beautiful, and Nothing Hurt“.

Naime, tugaljiva aura ovog dela, već od samog starta, sliva se niz zvučne membrane; kaplje po oslušnim vibracijama; teče prema podsvesnoj, zvučnoj komori, i zarazno se širi, poput kancerogene vode iz Vojvodine, čitavom percepcijom onog koji ovo opskurno jevanđelje sluša.

Da ne davim, glavni motor koji pokreće svih 12 pesama je bolesni prizvuk kako se svet postepeno u pepeo pravi, zaslugom ljudske ručerde. Izvođač je i ovog puta, možda više nego ikada, sebe stavio u smelu ulogu najavljivača Haosa, misionara Gneva  & Očaja, koji će okasnelo upozoriti na već pristigle Strave i Užase novog stoleća.

Bez mnogo lutanja, bez imalo eksperimentisanja, Moby se vratio na dobro utabanu stazicu kroz njegove noćne more, koje mazohistički, izvanredno i neprevaziđeno pretvara u umetnička dela, prepuna beznađa i poslednjih izidisaja svih živih bića na ovoj planeti. Njegov tamni vilajet je, u stvari, zakasneli poziv u pomoć za izbavljenje iz ovog začaranog ništavila iz kojeg se – kao čovečanstvo, civilizacija i ljudska rasa – više nikada nećemo izvući.

Sebe je ovim albumom odgurnuo, kao veslom od obale, ka jednoj mračnoj zabiti sluha, koja u svojoj zaključanoj tamnici razbuđuje unakaženu stranu ljudske imaginacije o mračnoj distpoiji i njenoj nadolazećoj pošasti. „Everything Was Beautiful, and Nothing Hurt“ nekromanserski obigrava, raždžarava, lupa po glavi, pre svega, uspavane, zlokobne, i one zaboravljene misli, dok ležiš u krevetu zgromljen, sjeban i zablenut u jednu tačku života duboko u svom umu.

Međutim, nije baš sve tako crno, jedan poprilično uveseljavajući konac prijatne melodije, ponekada toplodušnih privzuka i nadrealnih vokala daju, ipak, jednu malčice šareniju, ali jako, jako, jako udaljenu tačkicu svetlosti u ovom tunelu depresije. Moby je svojom, očigledno, vanzemaljskom sposobnošću vešto naučio kako da, uz korak sa modernim talasom, iz slušaoca iscedi čašu punu teške melanholičnosti. Sa ovim delom je on to by the book uspeo da uradi. Od proklizavajućih momenata žučne prizme sveta, preko nečuvene otuđenosti od ljudi, do samoprezira i bežanja od samog sebe – sve su to niti, isečci i trenuci pesama, koji se nalaze na ovom otkrovenju.

Kroz pedesetak minuta, sa najvišeg vrha osetljivosti, iz numeru u numeru, pada se u najdublji vir vapaja. Jer je autor sve naše ružne snove, strahove i fobije; svu našu prekrivenu skrhanost, slabost i slomljenost; svu našu anksioznost, usamljenost i frustraciju – sve je on to mađioničarski smutio u jedno konceptualno delo vredno svake sekunde slušanja.

A postoji i jedan citat neimenovanog junaka koji bi takođe oslikao ovaj album: „U košmaru, svaki potez je pogrešan!“

Dakle, ukratko rečeno: ovo je vodič kroz pakao XXI veka.

Spisak pesama:

1. Mere Anarchy
2. The Waste Of Suns
3. Like A Motherless Child
4. The Last Of Goodbyes
5. The Ceremony Of Innocence
6. The Tired And The Hurt
7. Welcome To Hard Times
8. The Sorrow Tree
9. Falling Rain And Light
10. The Middle Is Gone
11. This Wild Darkness
12. A Dark Cloud Is Coming

Ostavite komentar: