Mnjenje i VVhile u Elektropioniru: Poigravanje sa bukom

Mnjenje

Mnjenje / foto: Nemanja Đorđević

Nakon uspešno održane regionalne turneje, na kojoj su svirali u Hrvatskoj, BiH, Mađarskoj i Austriji, stilski različiti beogradski bendovi, ali ne i sasvim bez dodirnih tačaka, brutalni Mnjenje i nežni VVhile, rešili su da proslave njen završetak u klubu Elektropionir. Kao inostrana podrška, nastupio je i austrijski bend Cryptic Commands koji su ujedno i dobili čast da otvore veče.

Mnjenje

Mnjenje

Iako je iz nekog razloga, na prvi pogled, delovalo neobično da upravo oni otpočnu pravljenje buke, njihov nastup je prilično razjasnio sinoćnji raspored bendova. Istina, u pitanju je vrlo simpatičan i skroman kvartet (tri žene-jedan muškarac) sa interesantnom pop muzikom koja se poigrava sa nojz uplivima, ali pati od poprilično klimavog i amaterskog izvođenja što se sinoć moglo primetiti i kojem tehničke poteškoće nisu nimalo pomogle. Doduše, uspeli su da ne ostave naročito loš utisak – čak je u par navrata bilo vrlo zabavno posmatrati ih i slušati. Uz par neozbiljnih obraćanja publici i kratku setlistu bend je brzo sišao sa bine i prepustio nameštanje opreme Mnjenju.

Kada je reč o bendovima koji imaju iole eksperimentalan pristup, kako pisanju tako i sviranju pesama, gotovo nijedan na našoj sceni se ne može pohvaliti kreativnošću i konceptom koji Mnjenje neguju. Međutim taj koncept ne deluje kao nešto na šta je potrošeno mnogo vremena i nepotrebnog razmišljanja, već naprotiv, kao vrlo spontan proces, produkt saradnje vrlo naslušanih i talentovanih muzičara. Iako ne drže koncerte često (pre ovoga je poslednji bio u Gun Clubu, na samom početku godine), svaki njihov koncert bude jedinstvena priča i predstavlja nešto što zaista treba, ne samo “videti”, već “doživeti”.

VVhile

VVhile

Mada se setlista sastojala iz pesama sa debi albuma “Zubima po ljudima” (sa kojeg sinoć nisu svirane samo “Folderi” i “Takav je dan”), svoj nastup su prilično hrabro i smelo otpočeli “novom” pesmom, “14” (za čiji naziv nisam siguran da li je vezan za uvrnuto trajanje pesme ili možda čak uvrnut ritam u kojem je konstruisana), koja je na samom startu stvorila prilično teskobnu i monolitnu atmosferu i za koju su se, i pored njenih odlika, mogli čuti entuzijastični komentari u publici kako “ne treba da se ikada završi”. Uz dub elemente i klaustrofobičnu atmosferu “Knaufa“, uz gotovo neuhvatljive i izlomljene ritmove pesme “Sve je pod kontrolom“, bez puno filozofije, sasvim nepretenciozno i sa puno energije, Nebojša Kuzmanović, Marko Ilić, Miloš Stošić i Dušan Damjanović su demonstrirali šta sve rokenrol u 21. veku treba da sadrži i kako treba da zvuči.

Posle njihovog nastupa je usledela najveća pauza, kako bi se shoegaze/noise-pop dvojac VVhile spremili za dodatno ogluvljavanje publike, koja kao da već nije dovoljno pretrpela od distorzije rifova i urlika Mnjenja. Uz melodiju čiji prvi tonovi prizivaju duh klavijatura sa pesme “When You Sleep” My Bloody Valentinea i iščašene zvučne efekte Andrije Spičanovića i gromoglasan bubanj Stevana Ćirovića, pokrenut je niz pesama sa “More” izdanja, od kojih je prva bila “Nobody Knows”, a od kojih su se takođe izdvojile plesna i melodična “My More” i progresivna, sporija “Wrong Face Wrong Palm“.

VVhilePrilično zanimljivo za vreme njihovog nastupa jeste to kako su se pesme jednostavno prelivale iz jedne u drugu zahvaljujući obilnom korišćenju gitarskih efekta i looper pedale kojima Andrija uspeva da stvori vrlo široku i masivnu zvučnu sliku (za koju je delom zaslužan i neretko veseo i optimističan dvoglas), slažući deonice jedne preko drugih, koje variraju od niskih i režećih bas tonova na gitari, preko visokih i milozvučnih melodija, do dezintegrisanih i glasnih zvučnih slojeva koji neretko udave sva prethodna zbivanja u šarolik okean gitarske buke. Međutim, šta drži sve ovo na okupu jeste žustra energija i decibeli Stevanovih udaraca po nisko naštimovanom bubnju koji pored ritmičnog i perkusivnog aspekta donekle i nadoknađuje nedostatak bas gitare u bendu. Do mere da se to više ne može nazvati “nedostatkom”. Mora se priznati da se VVhile (ne po cenu umetničke beskompromisnosti) žanrovski i konceptualno dobro uklapa u trenutne aktuelnosti na svetskoj alternativnoj sceni i da se njihovo ime može, uz dovoljno truda, probiti do ušiju evropske publike jer njihova muzika, osim što je zvučno interesantna i kvalitetna, ima lepe melodije i ideje, dakle, sadržaj.

Ono što je ulepšalo veče, a što je nekako najočitije i najneophodnije, jeste meni (količinski) neočekivana publika (uzimajući u obzir žanrovsku opredeljenost bendova) koja je sinoć pošteno popunila Elektropionir i čiji su članovi bili najraznovrsnijih starosti, od tinejdžera do srednjovečnih ljudi, a takođe su se mogla uočiti i pojedina lica sa srpske rok scene. Ovakvi prizori su vrlo lepi i važni jer na neki prizeman način, izjednačavaju najrazličitije ljude, a istovremeno i te kako znače i bendovima jer im daju pokretačku snagu i podršku za dalji rad. Zauzvrat, jedni od najvrednijih (u svakom smislu te reči) i najoriginalnijih beogradskih bendova, Mnjenje i VVhile su maksimalno ispoštovali publiku (što po kvalitetu svirke, što po relativno ispoštovanoj satnici) i priredili sjajan događaj za one ljude koji imaju iole sluha i umeju da prepoznaju kvalitet, u moru nekvaliteta u srpskoj muzici.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

VVhile

 

Save

Save

Ostavite komentar: