Mina Petrović (Drumwitch): “Svako iskustvo je dragoceno”

zabr2Drumwitch video je inicijativa koja se prevashodno bazira na video produkciji i postprodukciji muzičkih nastupa i spotova. Osim toga, bavi se i fotografijom, muzičkim dokumentarcima, probama i promo klipovima. Inicijativu je 2014. godine pokrenula Mina Petrović, diplomirani dramski i audiovizuelni umetnik – filmski i TV montažer. Nakon toga se, osim same montaže, oprobala i u procesu snimanja nastupa bendova. Kao (samouki) muzičar, integrisala je dve stvari kojima najviše voli da se bavi, baš u ovu inicijativu. Jedini aktivni bend u ovom trenutku je Jenner u kome svira bas i sa kojim sprema svoj album prvenac, a izdvojila bi i Domus Occultis, u kome svira bubnjeve, a koji je početkom godine izbacio EP. Iza nje je par spotova i live nastupa regionalnih bendova. Trenutno je u montaži dokumentarac Nadimača kao i saradnja sa bendovima, Temple Of The Smoke,  Seven That Spells, Otrovna KristinaAlitor, Infest, Sharks Snakes and Planes i mnogobrojni bendovi Explosive Stagea ovogodišnjeg Exita. Sve je ovo više nego povod da upoznamo Minu Petrović i predstavimo je širem auditorijimu.

BR: Koliko ti je školovanje pomoglo u poslu kojim se sada baviš?

Mina: Diplomirala sam 2014. na katedri montaže na FDU u Beogradu. Školovanje je svakako pomoglo, ali nisam sigurna u kojoj meri. Neki a priori postojeći talenat i osećaj za ritam sam dodatno obogatila kroz raznolike vežbe koje smo imali u te četiri godine školovanja. Oduvek sam preferirala kratku formu, kao i simbiozu muzike i video montaže – otuda me najviše i interesuje da radim sa muzičkim izvođačima, u formi spotova, live nastupa, dokumentaraca itd…

Mina Petrović DrumwitchBR: Ako izuzmemo organizacijske probleme, koliko dugo traje proces rada na jednom koncertu?

Mina: Samo snimanje nastupa zavisi od njegovog trajanja, dok trajanje postprodukcije, u suštini, najviše zavisi od toga kada ću dobiti finalni audio miks. Video montaža i postprodukcija jednog prosečnog muzičkog nastupa ne traje duže od sedam dana, u zavisnosti od broja kamera i stila benda u skladu s kojim tretiram materijal sa nastupa.

BR: Šta je po tebi teže, samo snimanje nekog koncerta ili montaža i postprodukcija?

Mina: Meni lično je snimanje jako naporno, u to sam se naročito uverila nakon snimanja bendova na Exitu ove godine. Program je trajao u proseku po 10 sati dnevno. Navikla sam da dobijem materijal i da se bavim njime natenane. Jedina olakšica kod snimanja, po mom mišljenju, je što vremenski traje dosta kraće od montaže i postprodukcije.

Mina Petrović DrumwitchBR: Gledajući tvoje video radove, moram da priznam da su osetno drugačiji. Po čemu se oni razlikuju od drugih?

Mina: Nisam ljubitelj pravila i konvencija. Jedino “pravilo” koje primenjujem pri snimanju nastupa uživo je statični kadar bine koji obuhvata sve članove i deo publike. Sve ostalo gledam da izrežiram malo drugačije nego što bi se očekivalo. Ne mogu da podnesem monotoniju statičnih kadrova. Po potrebi se to može izrežirati i po pravilu naravno, ali nisam ljubitelj toga. Što se montaže tiče, mnogo volim da primenjujem višestruke ekspozicije, postepene prelaze, mada često koristim klasične rezove i bržu smenu kadrova u situacijama gde viseštruke ekspozicije i dugi kadrovi tu baš i ne bi funkcionisali.

BR: Koji ti je do sada najteži bend sa kojim si sarađivala i zašto?

Upravo je završen dokumentarac benda Nadimač koji će biti izdat od strane “Witches’ Brew”. Traje dva staa i sadrži njihov nastup sa poslednjeg koncerta u bašti KST-a, kao i intervjue sa članovima benda i raznim ličnostima sa scene koji su u stvari njihovi prijatelji. Bend sam po sebi nije težak, ali ovaj sveobuhvatan projekat mislim da mi je bio najteži.

BR: Posao ti je jako dinamičan i kreativan. Pored toga što ga provodiš na terenu, verujem da dosta svog vremena provedeš i za računarom. Daj nam neki savet, otkrij nam neki trik kako bi snimci ispali što bolji i zanimljiviji…

Mina: U zavisnosti da li učestvujete u samom snimanju ili dobijete već gotov materijal za obradu – uvek će postojati neki propusti i greškice koje se mogu ili ne mogu popraviti, sakriti ili eventualno srediti. Međutim, jako je važno ući spremno u snimanje i sve lepo i precizno organizovati da ne bi bilo previše problema kasnije. Takođe, treba prepoznati i razdvojiti upotrebljiv materijal od neupotrebljivog, te taj upotrebljiv rasporediti na što bolji način. Naravno, ne zaboraviti na kolor korekciju – ona može jako uticati na dojam o tome koliko je u projekat uloženo. Ovo sve deluje možda kao mehanički posao, ali mislim da je prava kreativnost u tome kako izvući najbolje iz materijala i predstaviti finalni proizvod u najboljem mogućem svetlu.

BR: Sarađivala si sa dosta regionalnih bendova. Ispričaj nam neku anegdotu ili zanimljivost koja ti se desila sa snimanja.

Mina: Uvek je zanimljivo kada te klijent ispoštuje i ponaša se jako profesionalno. Upravo takvo iskustvo sam imala sa sastavom Seven That Spells koje sam radila u Domu omladine Beograda.

BR: Koliko je bitno poznavati bend i pre svega muziku za koju radiš prateći video?

Mina: Upoznavanje sa radom i muzikom benda je neminovna i obavezna stvar – međutim to ne predstavlja neki problem ili prepreku. Mislim da je bitnije sporazumeti se sa bendom u toku pregovaranja oko snimanja i postići dogovor koji će svima odgovarati. Naravno, velika je prednost poznavati članove benda, njihove stavove – onda bar postoji neka slika o tome na koji način ljudi razmišljaju. Ukoliko to nije slučaj, onda naći zajednički jezik, jer će se bez toga vizije mimoići.

Mina Petrović DrumwitchBR: Učestvovala si u snimanju spota “Ledena” za pančevački sastav By-Pass. Video je za kratko vreme osvojio dosta pozitivnih komentara. Šta misliš zbog čega je to tako? Ispričaj nam i kako je uopšte proteklo snimanje?

Mina: Osim podrazumevanog uspeha samog benda By-Pass na lokalnoj sceni, mislim da je svaki učesnik u spotu dosta doprineo njegovoj realizaciji. Glumica Mina Nikolić je specifično otelotvorila svoju ulogu – više je to bila neka njena improvizacija koja je savršeno legla raspoloženju i dinamici pesme. Spot je izrežiran tako da tretira nedokučivi odnos dva glavna aktera koji se ni ne nalaze u istoj prostoriji, kao i njihova pojedinačna stanja svesti. S vizuelne strane, spot je crno-beo, poseduje jake kontraste kao i više ekspozicija. Samo snimanje je bilo interesantno iskustvo, naročito sa lomljenjem onih šolja i ogledala, što je trebalo snimiti iz prvog pokušaja. Najveći doprinos u radu na spotu je ostvario Nemanja Đorđević, čija je sama početna ideja, a uspešno je odigrao i uloge snimatelja i reditelja.

BR: Pored video produkcije, baviš se i muzikom. Sviraš bas gitaru u ženskom bendu Jenner. Kakav je to bend? Uputi nas malo.

Mina: Bend Jenner nastao je 2013. godine i već tad su me sestre Stamenković pozvale da sviram s njima. Međutim, zbog mojih obaveza priključila sam se bendu u aprilu tekuće godine. Svirale smo u takmičarskom programu ovogodišnje Zaječarske Gitarijade i to nam je možda najveći uspeh za sada. Trenutno spremamo album i nećemo imati koncerte dok on ne izađe. Što se žanra tiče, u pitanju je speed/thrash metal i svi članovi su ženskog pola, što mnogi ističu kao najvažniju činjenicu.

BR: Pretpostavljam da ćeš ti raditi prvi video spot za singl benda Jenner. Jel imaš ideju kako će on uopšte izgledati?

Mina: Nismo još razgovarale na temu spota, sem da ću ga, logično, ja raditi. Kada budemo odlučile za koju ćemo pesmu raditi spot, izneću svoje mišljenje i ideje pa ćemo dalje da se dogovaramo oko toga. Takođe sam predložila da se uradi i lyric video za drugu pesmu – isto bih ga ja radila, nakon čega bih uvela tu opciju i za svoje potencijalne klijente.

BR: Koji su tvoji dalji planovi što se snimanja tiče?

Mina: Želim da se oprobam u još stvari koje nisam imala prilike da radim kao što su npr. već pomenuti lyric video. Volela bih da radim promo video ne samo za bendove nego i za kompanije, kako bih na taj način proširila posao i van muzičke zone. Što se muzike tiče, želja mi je da ostvarim saradnju i sa stranim bendovima, ne samo sa lokalnom scenom. Imam ideju i za jednu seriju kratkih dokumentaraca koja je još u fazi planiranja. Bitno je da se radi i da se ide napred, bez stagnacije i bez nazadovanja. Svako iskustvo je dragoceno.

Ostavite komentar: