Milutin Jovančić – Mita (Čovek Vuk): “Nismo spremni na muzičku penziju”

Milutin Jovančić Čovek VukVerujem u ove ljude kao i da znaju šta rade, čak mislim da smo to dokazali ovim albumom… ako smo morali bilo kome da se dokazujemo posle dvadeset godina bavljenja muzikom”. Ovako razgovor za naš portal započinje Milutin Jovančić – Mita u njihovom prostoru za probu u zgradi Bigza.

Poznata lica pod novim imenom Čovek vuk održaće veliku promociju svog albuma “Crna kutija” u beogradskom Domu Omladine ove subote. U to ime porazgovarali smo sa “prvim među jednakima” ovog sastava o detaljima predstojeće svirke, o novoj članici, Luni Škopelji, kao i osećaju koji preplavljuje kada se nakon niza godina stvori nešto novo i kada se, nakon dužeg perioda, ponovo oseti trema.

Milutin Jovančić Čovek VukBR: U subotu je velika promocija vašeg albuma “Crna kutija”. Kako teku pripreme za koncert?

Mita: Teku od uživanja do rudarskog dela posla. Mi smo imali tu neku situaciju da smo završili album, a da u tom trenutku nismo bili sigurni da li će nam trebati još neko u bendu, da li će to da bude gitarista ili klavijaturista ili saksofonista (smeh), tj. koji će to profil muzičara biti potreban da bismo zaokružili celinu. I onda smo praktično krenuli sa nekim probama nas četvorica i taman smo iskašljali materijal, doveli ga u neku formu live izvođenja, a onda se pojavila Luna, koja nas je s jedne strane maksimalno rasteretila tih aranžmanskih delova vezanih za live nastup, a sa druge strane otvorila mogućnost da iskoristimo njeno prisustvo u bendu za mnoge stvari o kojima nismo ni razmišljali dok smo pokušavali da taj materijal iznesemo kao četvorka. Mislim da smo spremni da 9. maja ponudimo ljudima onaj nivo svirke na koji su oni navikli do sada.

BR: Krajem decembra prošle godine ste predstavili novi materijal publici u klubu Sioux.

Mita: Svirka u Siouxu je organizovana na inicijativu ljudi iz tog kluba. Možda su tim gestom hteli da nam stave do znanja da bi trebalo da nastavimo sa radom. Naš razlaz sa bivšim članom svakako nije bio motivisan željom da prestanemo da se bavimo muzikom, iako je to možda bila njegova želja. U tom trenutku nismo imali dovoljno pesama koje smemo da izvodimo, zamolili smo organizatora da to ne bude naš samostalni nastup nego da tu bude još jedan bend, tako da su to veče sa nama nastupili Popečitelji.

BR: Prošlo je pola godine od tog nastupa. Zašto je publika toliko dugo čekala na veliku promociju?

Mita: Ne znam da li je publika čekala i da li je to dugo ili kratko. S obzirom na okolnosti u kojima smo stvarali, uz pritisak kojem smo bili izloženi i kojem smo izloženi dan-danas, mislim da smo ovaj materijal uradili neverovatno brzo. Postoje ljudi koji su unapred imali negativan odnos prema onome što ćemo da uradimo. “Reka” je sasušila mnoga usta koja su bila spremna da nas popljuju.

Milutin Jovančić Čovek VukBR: Produkciju na ovom albumu radio je Oliver Jovanović, koji je radio sa žanrovski najrazličitijim umetnicima. Koliko je to uticalo na zvuk finalnog proizvoda?

Mita: Oliver je od samog starta hteo da uči od nas, kao što smo mi hteli da učimo od njega. Takva postavka otvorila je Oliveru prostor za istraživanje i eksperimentisanje u onim oblastima muzike kojima se do tada nije bavio. Mi smo, sa druge strane, od njega dobili sve ono što nemaju mnogi drugi producenti koji su isključivo bili usmereni na vrstu muzike koju mi sviramo. Tako da sve ono što može da bude prepreka, može da bude i odskočna daska, samo je pitanje kako ćeš te stvari da iskoristiš i kako ćeš ih implementirati u finalni proizvod. Ima mesta na albumu na kojima je Oliver fantastično odradio posao i velika je verovatnoća da ne bismo uspeli da nađemo nekog drugog ko bi to uspeo da uradi. Sale Mutić je radio postprodukciju i finalno uobličio zvuk koji nam je bio potreban.

BR: Sada kada je prošlo pola godine od izlaska albuma i utisci su se slegli, da li ste zadovoljni prijemom od strane publike?

Mita: Izuzetno je teško donositi sud o tome jer ja nemam toliko preciznu povratnu informaciju. Postoje neki ljudi iz sveta muzike, moji lični autoriteti, do čijeg mišljenja mi je stalo. Stalo mi je u smislu što znam da to nisu ljudi koji su skloni euforiji i oduševljenju, niti će nešto popljuvati pošto-poto. Više ne znaš da li ti je neko uputio iskrenu kritiku ili jednostavno ima potrebu da te kinji. Loša kritika je vrlo korisna stvar ako je došla od nekoga ko ti dobronamerno i argumentovano ukazuje na neke smernice i u kom pravcu treba da nastaviš da radiš na sledećem projektu, pesmi. Mi smo ceo život u ovom poslu. Nemamo 16,18 godina da se prvi put srećemo sa reakcijom publike, pa da budemo oduševljeni ili razočarani. Bili smo svesni da postoje ljudi koji su bili spremni da omalovaže bilo šta što uradimo , a verovali smo da postoje i ljudi koji će celoj priči prići na racionalan način. Mi sami smo prezadovoljni onim što smo dobili i uradili za godinu dana jer znamo da smo krenuli ni od čega Mislim da ćemo tek posle 9. maja imati precizniji odgovor na ovo pitanje.

BR: Luna Škopelja je novo pojačanje vašem sastavu. Kako ste došli do saradnje?

Mita: Škopi, Lunin otac, radio je produkciju na našem albumu “Crno, belo i srebrno”, a Ljilja, njena majka, poznatija kao Madam Piano, pevala je prateće vokale. To je dete iz muzičarske porodice koje je raslo uz instrumente i bilo upisivano u muzičke škole. Školovan muzičar koji je veoma talentovan, sa svim prednostima i manama toga što je mlađa od nas. Kao kada klinac od 17 godina dobije priliku da zaigra za prvi tim, ne možeš ti od njega da očekuješ neko iskustvo, ali imaš od njega tu neku energiju koju on i njegove godine nose. Na nama starijima je da joj pomognemo. Ona nije sujetna, što je vrlo bitno za nekoga ko radi u grupi, nas doživljava kao ljude koji joj žele najbolje, a naše sugestije prihvata i trudi se da ih primeni. Niko od Lune ne očekuje nešto što ona ne može da iznese. Ona još uvek ima taj neki “strah” od rada sa nama jer smo mi ipak negde u njenim očima i dosta stariji i iskusniji muzičari, duže na sceni i verovatno ima neku vrstu respekta, koji je dobar, ali ne sme da bude preteran jer je ona ravnopravni član benda. Njen naročit doprinos očekujemo na sledećem izdanju.

Block OutBR: Pošto joj je ovo prvi nastup sa vama, da li ima tremu?

Mita: Nema sigurno veću tremu od mene. Ja sam strašno srećan zbog treme, to je jedna divna stvar. To što se vratila trema u moj život je fenomenalan osećaj i sav ustreptao čekam taj koncert 9. maja. (smeh) Pretpostavljam da Luna, kao i svi ostali u bendu (iako to nećemo da priznamo jedni drugima), ima određenu dozu treme.

BR: Koje je vaše viđenje činjenice da se publika koju ste svi zajedno stekli pod imenom Block out deli i zauzima strane?

Mita: To je generalno sociološki fenomen da se ljudi stalno opredeljuju i dele na navijače Zvezde ili Partizana, na pristalice Karađorđevića ili Obrenovića… Mi nijednim našim postupkom nismo prouzrokovali to dešavanje, štaviše ubeđeni smo da je to prouzrokovao neko drugi, pa neka se sam prepozna.

BR: Na promociji albuma u prostoru Metropolis kafea rekli ste da ste prošli razne faze baveći se muzikom. U kojoj ste sada fazi?

Mita: Mi smo u fazi u kojoj smo srećni što se bavimo muzikom. Prošli smo fazu u kojoj smo se bavili muzikom po inerciji, u smislu neke radne obaveze, ustaneš, odeš na posao, odradiš ga, vratiš se kući i čekaš svoju platu ne bi li kupio svom detetu čokoladu. Došli smo do tačke da napokon imamo svoju prostoriju za vežbanje, da smo okruženi ljudima koje volimo, koji nas vole i da posle dugo vremena ponovo uživamo u onome što radimo. Sada to što smo uradili treba predstaviti i onim ljudima koji nas vole, i onima koji nas ne vole. A kako će oni na to reagovati, to već nije do nas.

BR: Nakon razlaza sa Vranjkovićem izjavili ste da “jednostavno niste imali više živaca da ga mirite sa ostatkom planete”.

Mita: Ja to jesam rekao i to stoji, ne želim da to demantujem jer je činjenica da sam to izjavio.To je možda i rečenica koju nije trebalo da izgovorim jer ona vodi u neku drugu priču. Ali svi sukobi unutar benda su uvek bili na relaciji naš bivši član – neki drugi član benda. Niko nije srećan kada mora sebi da odstrani nogu ili ruku, ali kada gangrena toliko zahvati organizam da je amputacija nužna, svakako je bolje da se seče do lakta nego do ramena.

BR: Kako je ta vrsta “rasterećenja” uticala na kreativni proces na ovom albumu?

Mita: Ono što su svi ponaosob uneli u pesme, na kraju je potpisano kao jedno zajedničko muzičko delo, što je najpošteniji odnos, i najtačniji odgovor na pitanje kako su nastajale pesme Čoveka vuka. A kako su nastajale pesme Block Outa i koliko je to slično sa tim kako su nastajale pesme Čoveka vuka, u krajnjoj liniji neka ljudi sami zaključe na osnovu onoga što čuju. Mi sve manje osećamo potrebu da se verbalno nadmećemo i da dokazujemo koliko smo mi doprineli muzici Block Outa, koliko nismo. Na kraju krajeva, svako ima svoj koeficijent inteligencije, pa neka sam o tome zaključuje. Nama je ovo idealna prilika da pročistimo publiku od onih koji jednostavno ni ne pripadaju priči kojom se mi bavimo.

Milutin Jovančić Čovek VukBR: Za jedan crnogorski portal 2009. godine na pitanje šta bi se dogodilo ako se Block Out raspadne, odgovorili ste “Ništa spektakularno”. Koliko vas ometa prašina koja se digla oko razlaza sa Vranjkovićem?

Mita: Mi se nalazimo sada u igri reči i pravnih termina. Bend se nije razišao, samo mu je ukradeno ime. Kao što možeš da vidiš, bend je na okupu. Ja sam bio za to da promenimo ime jer sam dao reč da nećemo svirati pesme koje je potpisao naš bivši član. Verovao sam i mislio da će on kada se pojavi “Crna kutija” možda otići u SOKOJ da potpiše Aleksandra Balaća makar kao koautora aranžmana. Makar to… Ja sam svakako bio za to da u nekom trenutku modifikujemo ime Block out da kada ljudi kupe kartu za naš koncert ne bi očekivali da ćemo svirati “Protiv sebe”, na primer. Pošto smo saznali za visokomoralni čin zaštićivanja imena Block out, odlučili smo se za potpuno novo ime. Da smo se razišli kao ljudi, verovatno bismo u nekom trenutku organizovali nekoliko nastupa pod imenom Block out, ali posle svega što se desilo, to je na granici “apsolutne neverovatnoće”.

Mi 8 godina nismo proizvodili ništa novo, to je postala jedna jalova njiva na kojoj ništa ne rađa, a mene je bilo sramota da naplaćujem karte za koncert da bi neko po milioniti put slušao neke matore pesme. Nisam bio spreman na muzičku penziju, već da nastavimo sa radom i ponudimo publici neke nove pesme. Ono što je na “Crnoj kutiji” je po mom skromnom mišljenju neki logičan nastavak onoga što je radio Block out i ne mislim da je to drastičan zaokret.

BR: Možete li mi nešto reći o gostima na koncertu?

Mita: Naši dragi gosti na koncertu 9. maja biće grupa Tobija. Oni su bend za koji zaista verujem da će se svojim nastupom i energijom dopasti ljudima koji dođu u DOB. Da li će se nešto desiti na koncertu, ne bih otkrivao jer je bilo nekih planova pa su se oni delom modifikovali, delom izjalovili. Mi pravimo naš mali program koji podrazumeva osvrt na neke ranije radove i praktično prezentaciju kompletnog albuma “Crna kutija”.

Jedan komentar o “Milutin Jovančić – Mita (Čovek Vuk): “Nismo spremni na muzičku penziju”

Ostavite komentar: