Miloš Petrenj (Fluid Underground): “Nema iznenađenja, samo sirovi i grozni rokenrol sa zadahom znoja i alkohola”

Fuzz rock bend sa juga Srbije, Fluid Underground posle uspešnog predhodnog albuma “Amanet” iz 2015. godine, prošlog meseca je objavio svoj četvrti po redu album koji nosi naziv “Antimajka”. Bend je trenutno na prolećnoj promotivnoj turneji po Srbiji, pa smo povodom predstojećih koncerata, novog albuma, procesa kreativnog stvaranja i ostalih stvari porazgovarali sa alfom i omegom benda Milošem Petrenjem.

BR: Koliko je dugo trajao stvaralački proces “Antimajke”? Oko kojih pesama ste se najviše pomučili?

Miloš Petrenj: Neke od pesama su nastale odmah nakon “Amaneta”, ako ne i toku snimanja tog albuma. Nije bilo neke žurbe oko toga da sklopimo tih deset pesama. Pesme, “Mišomor” i “Sve Više Manje Je” su nastale neposredno pred odlazak u studio. Dok sam recimo jednu strofu “Mišomora” napisao bukvalno pred snimanje vokala za istu.
Reč mučenje možda nije adekvatna što se tiče ovoga. Nijedna pesma nam nije predstavljala problem, uglavnom zbog toga što sam tačno znao kako bi sve to trebalo da zvuči, a i zbog toga što svi u bendu imamo taj “klik” pomoću koga svaku moju ideju za pesmu uspešno realizujemo. Možda je jedini “problem” bio taj što nikada nismo imali redovne, kontinuirane probe. Nismo se mučili ni oko jedne pesme, ali smo pred samo snimanje brinuli kako će pojedine pesme zvučati na kraju, kad sve bude bilo gotovo. E baš te pesme ispale su najbolje.

BR: Tekstualno, “Antimajka” obuhvata filozofske, ali i sociološke probleme savremenog čoveka. Da li misliš da korišćenjem metafora možeš lakše probuditi ljudsku svest u odnosu na direktno obraćanje?

Miloš Petrenj: Tekstovi na ovom albumu su ogoljeni. Ne minimalni, ali dosta su kratki i jednostavni. Kad pišem tekst gledam da se dobro uklapa sa muzikom, da zajedno čine jednu pristojnu celinu. Tekstovi su mi oduvek bili dosta introvertni, jer realno gledano, sve ljude muče generalno slični problemi. Ljubav, smrt, neznanje…
Meni, što je i logično, svi moji tekstovi imaju smisla i ne opterećujem se previše time da ih napišem tako da onaj ko ih sluša može da ih skapira na prvu loptu. Dešavalo mi se da kad pričam sa različitim ljudima o nekom mom tekstu, nekome je totalno nejasno, nerazumljivo pa čak i glupo to što sam napisao, dok se neko drugi potpuno pronašao u tome i skontao dubinu teksta, što na kraju i jeste poenta.

BR: Da li “Amanet” i “Antimajka” imaju nešto zajedničko (u muzičkom smislu i lirici) i zašto se album zove baš “Antimajka”?

Miloš Petrenj: Imaju zajedničko to što nazivi oba albuma počinju na slovo A. Veoma se razlikuju. Barem nama. Drugačiji su aranžmani, malo komplikovanije gitare, možda je i malo psihodeličnije. Tekstovi su još kraći nego ranije, jer ne uspevam da ih zapamtim. Ako ikada počnemo da sviramo instrumentalnu muziku to će biti jedino zbog toga, a govorićemo kako muzika govori više nego hiljadu reči. Zašto Antimajka? Zvuči dobro, i dosta simbolično. Ima loših klinaca, ali ima i dosta loših roditelja. Ta jedna Antimajka može uništiti svet.

BR: Hoce li biti fizičkog izdanja novog albuma “Antimajka”?

Miloš Petrenj: Možda. Prošli put kad smo radili diskove za “Amanet” umalo nije došlo do krvoprolića i urušavanja međuljudskih odnosa u bendu. Sami smo sekli i lepili one prelepe digipack kutijice za diskove. Možda na nekom ima i krvi. Tako ako sada bude bilo diskova, to će biti oni prosti, najprostiji diskovi. Ionako to više niko i ne sluša, a kupuju samo fanatici (veljiki poljubac za njih). E da… Ima jedan disk prošlog izdanja “Amanet” na sajtu kupujem prodajem. Cena sitnica: 600 dinara.

BR: S’ obzirom na to da postojite 17 godina, koliko se ovo izdanje razlikuje od debi izdanja, kako vidite vaš muzicki “put” i da li ste eksperimentisali ili ste nadograđivali celu priču Fluid Undergrounda od samog pocetka?

Miloš Petrenj: Cirka dvehiljadite je nastao bend i zvao se samo Fluid. Jednom prilikom organizator nekog koncerta je ispod imena benda, malim slovima dopisao underground. Verovatno da posetiocima nekako da do znanja šta ih očekuje. Meni je to bilo kul jer je sve zajedno zvučalo kao Velvet Underground, a i već je devedesetih u Sijetlu postojao bend The Fluid, pa je logičan korak bio da se bend prekrsti to jest da dobije i prezime.
Bilo je eksperimentisanja, ali sve u okviru konvencionalne rock muzike. Ništa trube, sintisajzeri, metalofoni… Tek 2010. je snimljen prvi album, “Napad i Prve Noći” i gledano sa ove distance, nema tu mnogo razlike. Razlika se vremenom sama stvorila time što su u bend dolazili kvalitetniji muzičari. Eto, tako se kalio čelik.

BR: Kako vidite situaciju izdavačkih kuća u našoj zemlji, ovaj album je za razliku od prethodnih objavljen putem interneta direktno od strane benda?

Miloš Petrenj: I svi prethodni su objavljeni tako. Doduše EP “Sumrak Bogova” je objavljen preko Nocturne Records. Probali smo sa jednim izdavačem i meni se nije dopao taj koncept. Realno, ovde kod nas ni jedna izdavačka kuća ne može da ti ponudi ništa više od onog što sam možeš da uradiš. Zapravo mogu, iz par primera znam da je bend čekao svoje sopstveno izdanje tolko dugo da su napravili pesme i za naredni album. Imam utisak da bendovi ovde mešaju babe i žabe.

BR: Nakon objavljivanja novog albuma, već od početka aprila krećete u koncertnu promociju istog. Šta može publika da očekuje na predstojecim koncertima?

Miloš Petrenj: Ništa posebno. Već smo svirali u Nišu i Kruševcu, gde je bilo stvarno super druženje sa ljudima koji su bili tu. U Zaječaru i Kragujevcu ćemo svirati dva poslednja albuma, “Amanet” i “Antimajku” i eventualno par starih stvari. Nema iznenađenja, samo sirovi i grozni rokenrol sa zadahom znoja i alkohola.

BR: Prava snaga svakog dobrog rokenrol benda, a mislim konkretno i na Fluid Undergound, je na živim nastupima. Šta misliš, zbog čega su danas muzičarima bitni što češći koncerti i stalno izvođenje materijala uživo?

Miloš Petrenj: Pa nema tu mnogo neke filozofije. Tako je od pamtiveka, ne samo danas. Pravi rokenrol bend teži ka tome da svira uživo. To je poenta. Tu se vidi i čuje da li bend poseduje energiju i vajb. Mada i muzičari su egoisti, nastupi im služe da se ispucaju ili da napune svoj ego.

BR: Da li vas ljudi mogu očekivati u regionu (Hrvatska, BIH, Makedonija, Slovenija, Bugarska)?

Miloš Petrenj: Za sad nema nekih takvih planova, a ni ponuda. Doduše možda Makedonija. Vidim svi tamo sviraju pa možda odemo i mi. Bugarska je super, svirali smo četiri puta tamo i moguće da ćemo ponovo. Lepo je jer semafor zovu svetofar i i za “da” klimaju glavom kao mi za “ne”. E da, i Zagorka im je super pivo.

BR: Poznati ste po kvalitetnim video zapisima. Da li planirate da publici u ovoj godini poklonite i neki spot za aktuelni album?

Miloš Petrenj: Jeste. Imamo vrhunske spotove i mi smo lepi momci pa uvek ulepšamo spot svojom pojavom. Spota će biti, kada i za koju pesmu to je za sada misterija.

BR: Da li posećujete svirke drugih bendova kada vi ne nastupate?

Miloš Petrenj: Pa veoma retko. S obzirom na to da nam je najbliži grad gde se dešavaju pristojne svirke (Niš) na nekih šesdesetak kilometra udaljenosti, retko se nateramo da dignemo dupe i tako to. A i generalno smo lenštine.

BR: Postoje li planovi za pesme na engleskom jeziku?

Miloš Petrenj: Naravno! Da ne. Zavozali smo se ovako, po naški, a i ja se nešto ne snalazim na engleskom govornom području.

BR: I za kraj šta bi ste poručili ljudima koji su na početku karijere, da li entuzijazam može da pobedi obaveze koje dolaze sa vremenom?

Miloš Petrenj: Za ovo kliše pitanje, na koje se ne može odgovoriti sa da ili ne, daću jedan kratak odgovor. U ovom hobiju ludaka, postoje dve vrste ljudi.

Ostavite komentar: