Miles Kane

Don't Forget Who You Are

Izdavač: Columbia Records, 3.6.2013.

Producent: Ian Broudie

Žanr: Indie rock, post-punk revival, psychedelic rock

Trajanje: 33:00

4.3/5

Ocena

Kompanija koja se bavi proizvodnjom i izdavanjem video igara Blizzard Entertainment je pre mnogo godina najavila treći nastavak jedne svoje igre i, kako se datum izdavanja bližio sve je više „klonova“ izlazilo, nastojeći da uzme deo kolača čitavog hajpa.

Zvezde indi roka, Arctic Monkeys su ove godine izbacili svoj peti album, u međuvremenu praveći ogroman hajp kod publike. Čemu paralela sa Diablom (neko je valjda pogodio prim. aut.) u prvoj rečenici? Godine kada čuveni su Majmuni izbacili svoj najiščekivaniji album, gomila sličnih, takoreći klonova se utrkivala za bar neko mesto na top listi. Iako možda ne zvuče ni približno slično novom stilu Monkeysa, ovi „klonovi“ svakako imaju šta da ponude u svojim indi rok/brit-pop delima. Trenutno, po svemu sudeći, u trci albuma koji bi da osete malo Arctic Monkeys hajpa ove godine vodi Don’t Forget Who You Are mlađanog Majlsa Kejna, koji je, da se podsetimo, ortak Aleksa Tarnera.

Kejn, oslobođen sprega koje su kočile njegov debi album u solo vodama pre dve godine, sa mnogo više šmeka prilazi svemu, od komponovanja do pisanja tekstova. Forma je doduše, ostala poprilično ista, nešto više od pola sata u četrnaest pesama, zarazan rif ovde, refren huk onde i Kejn ima dobitnu kombinaciju, koja neće ući u anale kao što će verovatno AM, ali biće mu dovoljno da plati letovanje, novi auto, skupi još par hiljada fanova i naklon kritike.

Najveći adut ovog albuma leži upravo u njegovom kvalitetu. Album je jednostavno krcat single materijalom. Počevši od prve Taking Over, koja vam odmah, bez femkanja objasni da je reč o ultrazaraznim hookovima na gitari i refrenima koji će vam dugo nakon slušanja ostati u glavi. Isti pristup ima i naslovna numera. Da nije sve u rifovima i brzim ritmovima sa ponosom nam do znanja stavlja Out Of Control. Naravno, ovi momenti predaha su pametno dozirani i ne narušavaju energiju albuma. Sledeća laganija stvar koja dolazi do izražaja je svakako Fire In My Heart, znatno kraća od prethodne „balade“.

Gde ovaj album zapravo briljira? U svim „tvrđim“ pesmama. Kod takvih, zaraznih, hitičnih, gitarskih pesama treba biti zreo da se ne napravi detinjasti rok za iPhone generacije. Tu zrelost su, primera radi, pokazali The Black Keys remek-delom zvanim El Camino. A po ovome što čujem, pokazuje je i mlađani Kejn. Sa dvadeset i sedam godina napraviti ovakav album, to polazi samo još jednom tipu za rukom, ali njega dovoljno eksploatisah u prvom pasusu. Taking Over, Don’t Forget Who You Are, Better Than That, Tonight, Start Of Something Big i Caught In The Act, koja koketira sa psihodelijom su pravi laureati ovog modernog brit-pop albuma. Gitare pršte, bubnjevi drže adrenalin na nivou, a vokali imaju energije na pretek. Milina! Upravo je ovaj album ono što je prvi trebalo da bude, koliko god ta izjava zvučala kao kliše. Zanimljivo je da se na albumu kao dodatna asistencija u pisanju pesama pominju i izvesni Pol Veler i Aleks Tarner, što kristalno jasno govori o Majlsu kao članu scene.

Ovo je ozbiljan, dodao bih najozbiljniji, kandidat za najbolji album ove godine, ali u drugoj ligi (što se da primetiti i u formi, pesme su kraće, oseća se Kejnov “underdog” pristup). Tu i leži razlog za ocenu koju vidite gore, a čitate hvalospeve u ovom tekstu, pa vam nije jasno. Kejn je ovim albumom, nadamo se napravio oproštaj od druge lige, i konačno je spreman (kako i sam kaže I’m at the start of something big) da se priključi raznim Tarnerima, Galagerima, Velerima, Kokerima i Albarnima. Još jedan problem, istina, ne muzičke prirode, prati ovo izdanje. Vratimo se na paralelu sa Diablom i Blizzardom – Kejn je ovaj album izbacio u trenutku kada se indi publika trese od fenomenalne Do I Wanna Know od omiljenih nam Majmuna. Medijsku pažnju je dobio (uglavnom od NMEa), ali će album ostati upamćen kao drugoligaš, sleeper hit. I u toj, drugoj ligi, kao veliko delo (na UK listama je u trenutku pisanja recenzije na šestom mestu). Slađi kajmak će pokupiti njegov drugar iz The Last Shadow Puppetsa (kojima inače sledi još jedan album, kako je potvrđeno), Aleks Tarner. Srećom, obojica se kreću u istom pravcu što se sazrevanja tiče, razlika je samo u tome što je Aleks već stigao na destinaciju, a Majls još uvek putuje. Nek uči na Tarnerovim greškama (a nema ih mnogo) i za par albuma imamo živu legendu među nama. Verujte mi na reč. Ili poslušajte Don’t Forget Who You Are i uverite se sami.

Spisak pesama:

1.”Taking Over”
2.”Don’t Forget Who You Are”
3.”Better Than That”
4.”Out of Control”
5.”Bombshells”
6.”Tonight”
7.”What Condition Am I In?”
8.”Fire in My Heart”
9.”You’re Gonna Get It”
10.”Give Up”
11.”Darkness in Our Hearts”
12.”Start of Something Big”
13.”Caught in the Act”
14.”First of My Kind”

Ostavite komentar: