Mile Kekin i Zoran Subošić (Hladno Pivo): “Očekujem ludilo”

Jedan od, trenutno, najpopularniji pank rok bendova na ovom prostoru – Hladno Pivo u petak će svirati u Nišu, u dvorištu Banovine. To je bio povod da porazgovaramo sa frontmenom Milanom Kekinom-Miletom i gitaristom Zoranom Subošićem-Zokijem.

BR: Da počnemo sa poslednjim albumom. Zašto „Svijet glamura“, za nekog ko ga nije preslušao, objasni šta predstavlja taj naziv?

Mile: Nemam pojma. Nekako nam je valjda dobro zazvučalo. Znali smo da ćemo mnoge time pogodit u živac. Šta čovjeku koji je upravo izgubio posao, kome je zbog pohlepe burzovnih mešetara porasla rata za kredit može kvalitetnije dić živac neko tamo neki ofucani rokeri koji pjevaju o svijetu glamura. Htjeli smo reakciju a to smo i dobili.

BR: U kojoj meri vam je pomogla nagrada „Porin“, koju ste osvojili 1993. godine, za najbolji rok album? Šta se promenilo sutradan kada ste ustali… nakon mesec dana, godinu dana?

Zoki: Bio je to, štoviše, Porin za najbolji alternativni rock album. U prvi mah smo se Suba i ja skoro potukli, onako, bratski. Nakon toga počeli su nas zaustavljati i ljudi koji nas ne bi slušali niti da im kožu pale let lampom. Ja sam nakon dva dana prodavajući novine na križanju podijelio par autograma klincima iz obližnje osnovne škole. Financijski se baš i nismo okoristili, ali imali smo par svirki više u to doba. Iz današnje perspektive izgleda da nam je pomogao medijski, isključivo zbog kasnije upornosti.

BR: Na omotu albuma „Istočno od Gajnica“ stoji Zoranova posveta koja kaže: „Mi u Gajnicama smo uvijek bili zapad za cijeli Zagreb“. Koliko je teško bilo „uzdići se“ iz predgrađa?

Zoki: Pa… teško, isto kao i svakom drugome bendu bez obzira na kvart. Tom rečenicom sam htio naglasiti ironiju prema vječnom njuškanju dupeta nas balkanaca zapadu, a ne možemo se nikako usporediti s njima. Tamo snimiš jednu ploču, jedan hit i već si u mašini. U stvari si na neki način sam na putu prema „uspjehu“, stalno se spominju nekakve scene, ali ja vjerujem da bez upornosti nema lijeka za neki proboj, pogotovo kod nas. Naravno uz određene kvalitete…

BR: Šta za tebe znači „živi“ (live) album? Da li danas vredi praviti žive albume kada je tehnologija toliko napredovala da može ispeglati sav zvuk i ukloniti i najmanju grešku?

Zoki: Hehehe, ja sam valjda jedini gitarista koji nije dirao gitare na „Istočno od Gajnica“, ali iskreno ne vjerujem da album može prenijeti atmosferu s koncerta, onako, može biti nekakav dokument i dnevnik jedne faze nekog benda, ali uvijek sam za živu svirku ispred bilo kakvog snimanja, bez obzira peglao ti to poslije ili ne.

BR: „Uz žuju nije sve tako sivo“, „Dodvoravanje“, „Kud pivo tud i ja“… Ko je zadužen za smišljanje naziva turneja i kako dolazite do njih? Da li sednete uz pivo…?

Mile: Pa sjednemo skupa i baljeezgamo dok nam se nešto ne svidi. Meni osobno je najdraži naziv poslije Šamara. Dođi po šamar i nastavak turneje zvan Okreni drugi obraz. Rekli su nam poslije da se to zove Copyright i da neki žive od smišljanja takvih slogana. Pa ko zna možda i mi jednog dana otvorimo marketinšku firmu umjesto birtije.

BR: Hladno Pivo je kroz proteklih 20ak godina sviralo u svakojakim prostorima. Kakve koncertne prostore ti lično više preferiraš – klubove, dvorane, arene, letnje bašte?

Mile: Ljeti volim male amfiteatre, recimo ko Kastel u Banja Luci , Nišu i slično. A inače su mi dragi prostori do 2000 ljudi. To je idealno. Stejdž ne previsok ni prenizak a razglas da se tresu jaja. Eto baš sam skroman.

BR: Kada će tvoji filmski simpatizeri moći ponovo da te čuju i vide na filmskom platnom? Ima li nečeg novog po tom pitanju?

Mile: Za sad nema ništa u planu osim dvadesetak koncerata do kraja ljeta. Bitangama se desila smrt nezamjenjivog glumca i čovjeka-Pređe Gazde Videoteke. Iskreno, teško mi zamislit seriju bez njega.

BR: Kako ti gledaš na celokupnu internet imperiju, pirateriju i medijsku cenzuru, s obzirom da pišeš blogove?

Mile: Presto sam pisat prije nekih pola godine jer mi je trebao mali odmor. Mislim da na internet treba gledat kao na sredstvo za rad, za reklamu. Glupo je žalit za vremenom prije internata jer od toga nema ama baš nikave vajde. Znam da je to uništilo klasičnu diskografiju, ali je s druge strane pomoglo nama live bendovima u promociji.

BR: Da li bend možda već ima u planu veliko slavlje i naravno, koncert, za sledeću godinu kada punite 25 godina postojanja?

Mile: Mislili smo sljedeće godine napravit nek u turneju a možda i sprecijalno izdanje povodom dvadesetogodišnjice Džinovskog. Ali trenutno je još sve u nekoj idejnoj fazi. Trebalo bi do kraja godine krenut s probama na kojim bi uvježbali sve te stare stvari. Tako da nas možda sljedeće godine vidite- brži glasniji i mlađi nego ikad prije.

BR: Da li si, kada si počeo da se baviš muzikom, imao nekog pevačkog uzora čiji si scenski nastup, glas ili pokrete tela „skidao“?

Mile: Naravno. Prvo Bono Vox. I to iz faze Unforgetable fire. Znači natapirana kosa ali kratko ošišan oko ušiju. Slike iz tog razdobla sam uspio sakriti od očiju javnosti.

BR: Šta slušaš od muzike ovih dana? Koji je to bend koji te podiže i poželiš da možda sa njima deliš binu.

Mile: Dobar mi je novi Springsteenovov albuma, slušam dosta i novog Jack Whitea. S njim bi recimo volio dijelit binu ali da on stoji iza mene tako da se ja bolje vidim.

BR: Pratiš li regionalnu scenu? Koje su ti regionalne grupe vredne pažnje? Šta ti se svidelo od koncerata i albuma u poslednje vreme?

Zoki: Koliko stignem, meni je jedan od jačih bendova napr. Dubioza kolektiv, zatim Cinkuši iz Vrapča, Goribor, imaju u HR i Mašinko, ST3NGS, Mjuzikl, to je uvijek nezahvalno nabrajati, uvijek nekoga zaboravim, naravno sada spominjem ove koji ne postoje po 20ak godina…

BR: U Nišu ste gostovali pre dve godine. Bio je to pravi rnr spektakl na Letnjoj sceni u Tvrđavi. Niška Banovina je dosta prisniji prostor i po meni je najbolje mesto za koncerte preko leta. Šta konkretno očekuješ od predstojećeg koncerta u Nišu?

Zoki: Očekujem ludilo, kao i zadnji put, veselimo se što sviramo u drugom prostoru jer je lijepo otkrivati nova mjesta…u publiku nikada ne sumnjam….

BR: Hoće li niška publika uživati u većem broju starih ili novijih kompozicija? Šta ste to lepo spremili za Nišlije?

Zoki: Bit će roka, bit će panka, možda se zalomi i koja bluzača….potruditi ćemo se odsvirati i neke pjesme starijeg datuma koje nismo odsvirali prije dvije godine…

Ostavite komentar: