Mihajlo Obrenov (dreDDup): Kolektivno buđenje ustajale kulture

Novosadski bend DreDDup otvoriće program IQ MUSIC festivala, 9.juna u Beogradskoj Areni, pošto je pobedio na konkursu organizatora za izvođače. Proslava petnaest godina postojanja nekog benda zaslužuje malo više od obične najave, pa smo rešili da približimo ovaj događaj i rad benda dreDDup putem razgovora sa frotmenom miKKom. Posetioci će imati priliku da uživaju u dvoipočasovnoj besplatnoj svirci benda koji u narednom periodu ima rezervisano mesto na bini pored imena kao što su Marilyn Manson i The Prodigy.

BR: Iako bend postoji već 15 godina – možete li se ukratko predstaviti onim čitaocima koji do sad nisu čuli za dreDDup?

miKKa: Mi smo bend koji ne prati trendove i pomodarske trikove. Postojimo od 1997. i prošli smo kroz veću lepezu elektronskih žanrova, počeli sa elektro-pankom i experimentalnom elektronikom, preko techno i dnb zvuka, do industrial rocka i crossovera. Sad nekako volimo da sviramo muziku koja nama odgovara a zovemo ovaj pravac massacre industrial. To je zapravo spoj svih ostalih žanrova sa industrial zvukom koji je u suštini ovde prisutan samo kao osnova, a gledamo samo da ne bude poželjan puštanju pre i posle Dnevnika. Pored muzike, jedemo gumene bombone i volimo da prepadamo ljude na ulici našim zlim pogledima, spaljujemo sve što nas nervira, skidamo nevinost, unakažavamo klubove i pričamo sa vanzemaljskom rasom sa planete 219.

BR: Bliži se rođendan benda. Da li biste mogli dati više informacija o ovom događaju?

miKKa: O da, 15 godina postojanja je na pomolu za par dana. Nismo više mladi, uskoro Viagra kreće a možda i nastavak Dosijea X gde će Molder konačno razdevičiti Skalin backdoor. U pitanju je koncert koji planiramo već pola godine i koji će biti naša verzija Dinastije. Prisetićemo se svih onih Aleksis, Džulija i Ester i pokušati da ih oživimo i od baba napravimo devojke. Ovo će biti retka prilika za mlađe poštovaoce ovog benda da čuju kako je to nekada zvučalo i šta je nas pokretalo pre 15 godina kad još nismo znali za IshareMyBitch.com ili genki i nismo imali Internet. Koncert će se održati 4. juna (dana kad je i nastao bend) u prostorijama novosadskog kluba CK13 s’ početkom u ravno 20h. Sat vremena pre koncerta, posetioci će moći da uživaju u slideshowu fotografija sa starih koncerata. Nadam se da će posećenost biti dobra jer je ovo stvarno jedna retka prilika da se čuju ove pesme koje gotovo nikad ne izvodimo.

BR: Često nastupate po poznatim festivalima i sa poznatim izvođačima. Da li organizatori uviđaju da je potrebno dati prostora nekim svežijim idejama?

miKKa: Ovde zapravo i ne. Postoji jedan lobirani krug bendova koji su svoju popularnost stekli zahvaljujući političkom angažmanu iz vremena devedesetih kojima sad ti isti vraćaju danak i guraju ih na sva zvona. Kako je naš narod još uvek većinski primitivan, odan exyu muzičkoj tradiciji, izdrilovan da veruje u samo ono što mu se servira – tako, dok neko oštro ne prekine pupčanu vrpcu sa tim i takvim prodavanjem magle, naša muzička scena nažalost neće zaživeti. Iako organizatori mahom u poslednje vreme i guraju neke mlade bendove, to je ipak zvuk koji bih ja mogao okarakterisati kao ‘tante za kukuriku’ i koji trenutno želi publiku samo da zabavi uz pivo a nikako oplemeni i usavrši. Potpisujem da bilo koji mlad bend može bez problema oduvati bilo koji ovaj ustaljeni samo ako mu se pruži ista tehnička podrška. Svi mi imamo uši ali samo neki stvarno znaju da slušaju zvuk a organizatorima su uši očigledno zapušene onim žutim mastima koje su ostale još iz perioda verovanja da smo svi faraoni, pesnici i filozofi. Droga ih sve uzela pod svoje, kako novčana tako i prava.

BR: Na žalost, mali broj bendova se može pohvaliti čestim nastupima u inostranstvu. U kojim aspektima se najviše razlikuje tretman bendova u Srbiji od tretmana u inostranstvu (osim činjenice da se nekada ne potrude dovoljno da pročitaju kako se bendovi zovu i pravilno napišu njihova imena)?

miKKa: Bendovi su sami krivi što ne nastupaju u inostranstvu. Kada su krajem 2009. godine ukinuli vize, ovaj bend je procvetao putujući Evropom. Ne znam stvarno šta bendove sprečava da organizuju koncerte po inostranstvu i iskuse prave bine, pravu opremu i prave ljude zadužene za dizajn i arhitektoniku zvuka na koncertu. U eri Interneta stvarno je nezamislivo da neko ne može uraditi koncert napolju. Mi prvi nemamo nikakve pare pa uspevamo zato što verujemo da je muzika bitnija od samog benda. Glavna razlika u startu su sami klubovi i ljudi koji rade i odnos prema muzičarima. Dok je ovde kod nas tonac ujedno i šanker a ujedno i cepa karte i namešta rasvetu a njegov kum radi za miksetom jer je video da je tu potrebno znati samo da ne ide u crveno i da je glasno – tako tamo imaš specijalizovane ljude za svaki segment koncertnog prostora. U svakom slučaju ozbiljnost saradnje je u inostranstvu na neuporedivo ozbiljnijem nivou i ljudi znaju šta rade, a takođe i muzičare posmatraju kao umetnike a ne kao još jedan bend.

BR: Koji od nastupa vam je ostao u najlepšem sećanju?

miKKa: Pretpostavljam da misliš na nastup u inostranstvu. Za sada jedan od lepših nastupa bio je u Švajcarskoj u jednom sjajnom klubu pred divnom publikom. Organizator je bio na jednom nama nepoznato visokom nivou organizacije. Sve je bilo presavršeno. Takođe i put u Pariz i ceo doživljaj pariza, kao i Beč i Ljubljana.

BR: Stanje na muzičkoj sceni često deluje kontraproduktivno na osobe koje žele da se bave ovim poslom. Šta vas motiviše da i dalje stvarate i ne odustajete od osnovnih principa i ideja?

miKKa: Mene motiviše to što me boli k…c za produkte i zakone domaće scene, misleći naravno na one koji se reklamiraju na sva zvona i sviraju od kobasicijada, gitarijada do političkih i pivo skupova. Uvek sam bio pobornik toga da zvuk određuje formu a ne forma zvuk. Tom filozofijom i radim muziku već skoro 16 godina. Shvatio sam odavno da je naša država, nažalost, ostala u crvotočini vremena i da ako ikako želiš da uspeš zapravo moraš da odoliš toj crvotočini onako do kraja. Naše ideje nisu ništa novo, nisu nešto što se u svetu nije radilo pre 20-30 godina, ali baš zbog tog ne-pretvaranja da smo izmislili toplu vodu i idemo napred, onako, neobavezno i usmereno. Dok se drugi opterećuju praćenjem trendova koji se menjaju kako nekom odgovara, mi stojimo ravno na zemlji, imamo poštovanja prema uzvišenoj umetnosti i volimo pravi underground. Ne patimo od velikih prohteva i to je ono što nas održava. Naša poruka je veoma direktna i ne pravimo nikad kompromise.

Stanje na domaćoj sceni je, na žalost, ravno onom sivom snegu koji ostane posle prolaska autobusa. Ovde ima toliko kvalitetnih mladih i underground bendova na koje niko ne obraća pažnju da je takav odnos prema njima već sramota. Od samih ljudi koji su zapucali u osamdesetima, do organizatora koji već imaju šablon od nekoliko bendova koje ponavlja do kraja. U svet šaljemo neke politički angažovane izrode čiji spotovi izgledaju kao nekolicina bankara koji trčkaju po ulici. Nikad nisam razumeo zašto je posle ozbiljne muzičke produkcije i scene osamdesetih došao taj period narkomanskih funky bendova koji ređaju tri stiha u krug kroz gomilu dilejeva i space efekata. Potpuna grozota i blasfemija i kaljanje jedne cele zemlje i njene alternativne muzike. Prosto se stiče utisak kao da neki vladari senke tamo negde ne žele da narod napreduje. Kad pogledaš sve te serije i vrednosne sisteme zapitaš se, kakva će tek biti naredna generacija mladih? U startu im seku mozak na sitno seckano. Ovde su popularni samo bendovi koji ili imaju narkomane za frontmene i pevaju neke kvazi-intelektualno prosto proširene rečenice u krug ili oni folk rock bendovi koji zabavljaju kobasicijade i ljude kojima je dnevna doza alkohola jedina briga u životu. Na sreću, istorija nas uči jedno – Dvorske lude niko ne pamti iako ih narod voli, heroje i vladare pamte zato što su se borili za nešto. Mi smo vladari postmoderne, ali smo usamljeni u svom kraljevstvu trenutno. Čekamo kolektivno buđenje.

BR: Da se vratimo rođendanskoj proslavi – snimaćete ceo nastup i objaviti ga kao DVD?

miKKa: Ne verujem da ćemo ga objavljivati kao DVD, mislim da će taj koncert ići straight to YouTube jer je namenjen publici a ne kolekcionarima pločica. Potrudićemo se da u celosti snimimo ceo nastup i lepo obeležimo jedan od najvažnijih događaja u istoriji ovog benda (za sad).

BR: Najavil ste izlazak novog albuma pod nazivom “Nautilus”. Koja se simbolika krije iza tog imena i da li možemo dobiti više detalja o ovom projektu?

miKKa: Kako se dreDDup uvek bavio onom tamnom stranom ljudske psihe i nekom pomerenom apokaliptičnom strujom estetike, tako je ovaj album naš odgovor na celokupnu ljudsku rasu koja je već počela svojom težinom gluposti da planetu vuče na dole kroz svemir. Kako bi izbegli sve to i otišli daleko u neistraženi svemir ispod okeana, rešili smo da nađemo mir i tišinu na dnu u podmornici Nautilus. Svi znaju priču, svi znaju poruku romana koji pominje ovu podmornicu. To će biti glavna vodilja cele zvučne strukture. Ovaj album će zasigurno nadmašiti prethodni, u to sam potpuno siguran.

BR: Koja je prednost DIY pristupa u stvaranju? Od snimanja pesama do pravljenja promo-materijala?

miKKa: Veća sloboda, više eksperimenta i domišljatiji načini. Svakako sam proživeo period devedesetih kada smo još išli u studio i snimali, sada potpuno ne razmišljam u tom pravcu. Previše nerava je otišlo snimajući u studiju, previše kompromisa. Ovako možemo snimati kad god, šta god i na koji god način. Ne patimo od Rihannine produkcije, ne patimo da to mora ovako ili onako da zvuči, ako taj zvuk koji snimimo ima emociju, može da škripi i cvili, nama će opet biti bolji nego neki sterilno isproducirani odliv. Sami štampamo majice, sami radimo dizajn svega, nekolicina prijatelja nam pomaže, svi smo – One machine… One machine… Pesme nastaju i u 4h izjutra i u parku i u kadi. Nema ograničenja, sve preko ili ispod ovakvog pristupa su obaveze ka vašim nervima i zdravlju.

BR: Koji su planovi za budućnost dreDDup-a?

miKKa: Vladavina svetom, spaljivanje stare exyu scene, što više hardcore i bondage sexa, lomljene bina i glasnije preko tri crvena na mikseti. To je to.

BR: Nešto što vas nismo pitali, a želite da kažete?

miKKa: Poptuno sam uveren da će uskoro taj smak sveta, kako u sferi kulture tako i načina mišljenja. Vreme je da se krene napred, da se dečije boginje ostave iza i da naša planeta napreduje. Poručili bi za kraj nekoliko smernica – Haus Arafna, Skinny Puppy, Refused, Red Fanf, GG Allin, Decree, Die Antwoord, Prodigy, Big Black, Aphex Twin, Amon Tobin, Anti-Nowhere League, Jimi Hendrix, Napalm Death, Kim Wilde, Vangelis, Borghesia, Guttermouth, Tragedy, Killing Joke, The Doors i Throbbing Gristle. Hvala što ste obratili pažnju na nas.

Ostavite komentar: