Miguel Montalban: Morate da verujete u svoju muziku

Muzičar, gitarista i kompozitor, Miguel Montalban, rođen je u Santijagu (Čile). Svoju profesionalnu karijeru otpočeo je 2013. godine osnivanjem indie rok benda Andes Empire u Rimu. U saradnji sa producentom i mastering ekspertom Kevin Metcalfe-om (Queen, David Bowie, Duran Duran, White Stripes) Miguel 2014. snima singl “Girl” i nastavlja rad na solo rok instrumentalnim albumima  Inspirations, koji su prodati u preko 20.000 kopija od objavljivanja. Danas Miguela prepoznaju širom sveta zahvaljujući uspehu njegovih albuma a posebno po seriji uličnih nastupa koje je izveo u nekoliko glavnih gradova Evrope. Ovog jula on po prvi put dolazi u Srbiju i nastupiće na Rock in Niš festivalu na otvorenom.

Balkanrock: Počeli ste svoju profesionalnu karijeru 2013. godine, radili sa bendom, nastavili solo, a sada ponovo sa bendom… Šta više volite, kada radite sa bendom ili solo i zašto?

Miguel Montalban: Kompozitor sam u svim svojim projektima, a sve promene koje sam pravio tokom svoje karijere činio sam kako bi moja muzika zvučala najbolje moguće. Skoro svi instrumentali koje možete čuti u mojim pesmama su samo produžetak mene, onoga što mi je na umu ili ono što je projektima potrebno. U bendu Pineapple Road Explosion ostavio sam dosta mesta ostalim muzičarima da improvizuju, stvore atmosferu. Ovaj projekat je i nastao kao improvizacija u kombinaciji sa nekim mojim kompozicijama. Sve zavisi od toga sa kim radiš i koliko su oni stvarno u toj priči.

BR: Vaš poslednji album “Guitar Juice box” snimili ste sa bendom Pineapple Road Explosion. Recite nam nešto o ovom dance psychedelic rock delu (sličnosti i razlike u odnosu na vaš raniji rad)?

MM: Radim na ovom projektu još od 2016. godine. Ušli smo u polje disco psychodelic roka i to je bilo nešto potpuno novo i sveže u odnosu na moje ranije radove. Odlučio sam da napravim nešto što će izaći iz okvira, da se izgubim u improvizaciji miksujući ritmove i kombinujući disko i psihodeliju, da stvorim atmosferu žurke koja je u osnovi “sočni gitarski paket”.

BR: Koje pedale obično koristite kada nastupate i da li su to i vaše omiljene?

MM: Moja omiljena pedala je cry baby, ona jako precizno definiše moj zvuk. Dosta koristim i reverbs i overdrive. Moje ostale pedale su tremolo i dva delaya.

BR: Koliko imate gitara i na kojima najčešće svirate?

MM: Volim moju cc Gibson gold top koja je reizdanje iz 1957. i koju sam koristio prilikom snimanja svih pesama. Druga je Fender custom shop iz 1969. za neke funky i rhythm pesme, a ona koja je najviše na terenu je Greg Bennet sa zelenim premazom koja je moj odani prijatelj kada sviram na ulicama glavnih gradova širom Evrope. Sve one su različite i imaju sjajan zvuk.

BR: Pored kvalitetne opreme, šta je još bitno za dobro izvođenje?

MM: Pretpostavljam da nije potrebna najbolja gitara koju možete kupiti kako bi ljudi uživali u vašem nastupu. Morate biti načisto s tim kojim putem želite da vaša muzika ide i potrebno je da poznajete svoj zvuk. Ali najvažnije od svega, morate da 100% budete u tome, morate da verujete u svoju muziku jer u suprotnom niko neće verovati u vas. Ne možete pokušati da budete neko ko zapravo niste… ljudi će osetiti to, na bini je teško to sakriti ili se pretvarati.

BR: Na YouTubeu možemo videti vaše interpretacije poznatih klasika poput: “Sultans of Swing”, “Stairway to Heaven”, “Sweet Child O Mine”… i one su fantastične. Koje klasične/legendarne rok pesme najviše volite da izvodite?

MM: Dosta sviram “Sultans of Swing” i  “Bohemian Rhapsody” jer su mi one posebno drage, ali “Shine on You Crazy Diamond” mi je omiljena obrada.

BR: Koji muzičari su uticali na vaš rad i kojim muzičarima se divite i cenite njihov rad?

MM: Volim klasične bendove poput Pink Floyd, The Doors ili Led Zeppelin i lista ide dalje i dalje… volim i one moderne kao što su NIN, QOTSA, Foo Fighters, The Strokes ili Guns N’ Roses… a gitaristi kojima se divim su: Jimi Hendrix, Jeff Beck, Peter Green, Santana, ali takođe i Slash, Jack White, Jason Becker, Richie Kotzen među mnogim drugim. Kako oduvek sviram gitaru, slušao sam sve njih stvarajući i menjajući moj stil i ukus.

BR: Svirali ste na ulicama nekoliko evropskih glavnih gradova a neki fanovi su vas snimali, okačili na internet te video materijale koji su postali pravi viralni hitovi, sa nekoliko miliona pregleda. Gde više volite da svirate, na otvorenom ili u klubu/koncertnoj sali?

MM: Svaka pozornica i svaki nastup su drugačije iskustvo. Svirao sam ispred 12000 ljudi ali i ispred samo jedne osobe, lol. Sviranje na ulici je jedinstveno jer osećate tu posebnu povezanost sa ljudima koji su u svoj toj žurbi odlučili da zastanu i poslušaju vas. Nastupi u zatvorenim prostorima imaju drugačiju atmosferu, drugačije vibracije ali uvek one pozitivne.

BR: Nastupićete na Rock in Niš festivalu koji se održava od 14. do 16. jula. S obzirom na to da u Niš dolazite po prvi put, šta publika može da očekuje od vašeg nastupa?

MM: Tokom mog nastupa publika će moći da čuje neke obrade rok klasika ali i guitar juice box iznenađenja. Biće to gitarska žurka, zasigurno.

BR: Može li muzika da spase svet?

MM: Smatram da je umetnost nepohodna ovom svetu. Nisu tu u pitanju samo osećanja i snovi, muzika može da vas odvede u druge dimenzije, daleko od ovog materijalnog sveta, ona može da vas ispuni i poveže sa drugima. Muzika ima moć da poveže ljude i mislim da je veoma važna u današnjem svetu.

BR: Hvala vam na vremenu! Isčekujemo vaš nastup u Nišu.

MM: Hvala! Radujem se da vas sve vidim u Nišu! Biće zaista cool!

Ostavite komentar: