Michael Gira (Swans): “Ne želim da budem karaoke izvođač”

Čuvena grupa Swans koja je nekada bila na čelu uticajnog no-wave pokreta s početka 80ih, a danas prevazilazi sve žanrovske odrednice i stvara potpuno autentičnu, umetničku muziku, nastupiće 25. marta, u sali Amerikani Doma omladine Beograda. Ovim povodom, porazgovarali smo sa liderom grupe Michaelom Girom o evropskoj turneji i aktuelnom albumu ’’The Glowing Man’’ koji je, kao i ostali albumi objavljeni posle ponovnog okupljanja benda, naišao na veliko poštovanje, kako kritičara, tako i publike.

BR: Kakva je turneja bila do sada i da li se istakao neki koncert ili su svi bili posebni na neki način?

Michael Gira: Pa, naravno, trudili smo se da budu svi posebni, ali je bilo nekih koncerata koji su bili više pomerajući i efektniji od drugih. Imali smo sjajan koncert u Stokholmu (Švedskoj) i divno iskustvo u Vilnjusu (Litvaniji). Imali smo neke sjajne koncerte u Grčkoj, takođe. Pokušavali smo da preživimo svakodnevnu borbu sa umorom u našem glupom autobusu za turneje i da se probudimo kad smo na bini i pokušamo da stvorimo nešto neposredno i realno.

BR: Da li primećujete nešto drukčije ili specifično u vezi publike u ovom delu Evrope, u poređenju sa SAD-om?

Michael: Da, primećujem više otvorenosti kad sviramo u istočnoj Evropi iz nekog razloga. Možda manje cinizma. Mislim da to ima veze s činjenicom da prelazimo veliki put ili s tim što vi još uvek niste toliko zasićeni konzumerističkom kulturom koliko smo mi u Americi i možda otuda manje cinizma. Možda grešim, ali takva je moja percepcija.

BR: Kao podrška na ovoj turneji, pridružila vam se diverzna njujorška umetnica Little Annie. Zašto ste se opredelili za nju i kako publika reaguje na njen i Wallfischov zajednički nastup?

Michael: Dobijaju odlične reakcije. Ja volim Annie, jer ima neku magiju i sjajan, autentičan karakter. Ne volim da sviraju bučni rok bendovi pre nas jer smatram da to nekako izmori publiku, tako da mislim da je neophodno da imamo nešto jednostavno i ljudski pre nego što počnemo.

BR: Otkako su se Swansi ponovo okupili, na setlistama se retko nalaze pesme objavljene pre ’97. godine. Zašto je to tako?

Michael: Osećao bih se kao klovn svirajući te pesme. Zainteresovaniji sam za ono što se dešava sada. Ne želim da budem karaoke izvođač (smeh). Mislim da je neophodno da stvari budu u trenutku. Sviramo dva nova dugačka komada koja smo razvili posebno za ovu turneju, kao i materijal sa albuma “The Glowing Man” i “To Be Kind”; čak i te pesme pokušavamo da menjamo i pružamo im novi život kako se ne bismo zaglavili i ponavljali.

BR: “The Glowing Man” je poslednji album u ovoj postavi, kao i turneja koja ga prati. Zašto ste odlučili da promenite postavu i šta ste planirali dalje sa grupom?

Michael: Ova grupa individualaca je bila u tuđem prisustvu otprilike 250 dana godišnje, u proteklih 7 godina i u takvim okolnostima počnu da ti ponestaju mogućnosti. Dobro se snalazimo sa onim što imamo trenutno, ali ukoliko se nastavi postaće kontradiktorno i može dovesti do kancera. Rešili smo da završimo priču ovom turnejom i videćemo šta će se dešavati dalje.

BR: “The Seer”, “To Be Kind” i “The Glowing Man” čine svojevrsnu trilogiju – konstrukcija pesama je vrlo slična, monumentalna, a opet je svaki album autentičan i drukčiji od prethodnog. Da li ste planirali ovakve tri ploče, koje se nadovezuju jedna na drugu ili je kreativni proces bio spontaniji?

Michael: Organski je, ne znam da li je spontano. Duži komadi, pretpostavljam da na to misliš, su se rodili iz živih izvođenja i takvo jedno izvođenje bi se pretvorilo u razvijanje novog dela koje bismo jurili, zapostavljajući staro. I ne, nije zamišljeno kao trilogija mada mogu da vidim zašto se tako posmatra, tri poslednje ploče su na neki način u povezanom odnosu. Mislim da je to jedno veliko delo, zapravo.

BR: Iako je u globalu najtiši i najmirniji od tri albuma, “The Glowing Man” je ujedno i najuznemirujući. Da li smatrate da tišina i, u nekoj meri, ranjivost mogu biti podjednako efektne kao buka i bes?

Michael: Ne znam za buku i bes, to nisu stvari koje ja jurim. Muzika nije zamišljena da bude ilustracija emocija ili ideja, muzika je stvar za sebe i šta ona pruža je, za mene, izvan reči. Jednostavno se razvija i ja pokušavam da je ukalupim u neku estetsku formu dok radim na njoj.

BR: Šta je predstavljeno na omotu albuma?

Michael: Pretpostavljam da je u pitanju neki tajni jezik, alfabet koji sam razvio.

BR: “The Glowing Man” se u određenoj meri bavi religioznim temama, postoje reference na Bibliju, Mojsija, pominje se Isus. Kakav je vaš odnos sa religijom? Pročitao sam nedavno da ste počeli da idete u crkvu.

Michael: Pa da, idem u crkvu ponekad. Ne smatram sebe uobičajenim tipom vernika, ali pronalazim dosta istine u ritualnoj sili, kod svih religija. Zainteresovan sam za zen budizam koliko i za katoličanstvo.

BR: Vaši tekstovi su napisani u napetom, naizgled stilu “toka svesti”. Kako oni nastaju? 

Michael: Ne bih se složio s karakterizacijom “tok svesti”. Ja ih više povezujem sa nadrealizmom ili čak “beat” poezijom. Reči dolaze polako i ja ih pretačem u neki oblik, u skladu sa senzibilitetom dela na kojem radim. To je za mene veoma dugačak i naporan proces. Voleo bih da mogu da se uključim u tehniku toka svesti, ali to jednostavno nije moj stil, niti moja prirodna inkarnacija.

BR: Na albumu se nalazi veoma star tekst “The World Looks Red” koji je Sonic Youth upotrebio na svom albumu “Confusion is Sex”. Kako je sada, više od trideset godina kasnije, dospeo na vaš album i da li ta odluka ima neko simbolično značenje? 

Michael: Vrlo jednostavno – svirao sam akustičnu gitaru u svojoj kancelariji, pevao sam samoglasnike i reči iz tog teksta su mi se javile u mislima i počeo sam da ih koristim kao “plejsholdere”. Na kraju sam pomislio: “Zašto ne bih upotrebio ove reči? Ja sam ih napisao, pobogu!”.

BR: Pesmi koja je najavila album, “When Will I Return”, doprinela je vaša žena Jennifer Gira vokalnim deonicama koje se odlično uklapaju u atmosferu pesme. Kako ste došli na tu ideju?

Michael: Ja sam napisao pesmu za nju i otpevao sam je. Onda sam joj je pustio i shvatio da bi bilo najbolje da ona to otpeva umesto mene. Bazirana je na jednom užasnom ličnom iskustvu koje je imala i smatrao sam da bi to bio kao poklon za nju.

BR: “The Glowing Man je najatmosferičniji od poslednjih nekoliko albuma i deli neke odlike sa albumom Soundtracks for the Blind, radom u Angels of Light, pa čak donekle i sa projektom The Body Lovers/The Body Haters. Da li ste se vraćali ovim albumima pri formiranju estetike za novi album? 

Michael: Sve to što si pomenuo je sadržano negde u mom umu, tako da prirodno utiče na ono što radim u datom trenutku. U glavnom, jednostavno se rvem i mučim sa materijalom koji se prezentuje i pokušavam da nađem način da ga orkestriram tako da ima zavodljiv kvalitet i dinamiku, da bude kao neki saundtrek za slušaoca i koristim različita sredstva kako bih izveo ono što je delu potrebno. Tako da ne bih rekao da referišem na te albume, ali te prethodne radove imam na umu koliko i trenutne.

BR: Na poslednja dva albuma ste sarađivali sa Johnom Congletonom koji je poznat kao producent i inženjer albuma izvođača u rasponu od Earla Sweatshirta do 90 Day Men i Sleater-Kinney. Šta se to Vama dopada u njegovom načinu rada i razmišljanja?

Michael: Džon je bio inženjer na ovim pločama, ja sam producent. On ima sjajan senzibilitet, inteligentan je i odličan je za interakciju pri snimanju. Koristim ga jer je pametan. Ne uzimam inženjere koji kažu: “Pa ne znam, šta ti misliš?”. Volim aktivnog inženjera koji se intimno uključuje u sonični i kreativni proces.

BR: Izdavačka kuća Young God Records, čiji ste osnivač, već sedam godina nije ništa objavljivala osim muzike Swansa; rekli ste da je problem manjak prihoda. Da li i dalje stojite pri tome da objavljujete samo vašu muziku ili možemo očekivati i neku drugu?

Michael: Ne mogu reći “nikad”, ali kako si pomenuo ekonomsku klimu u muzičkoj industriji, ona nije dovoljno produktivna u mom slučaju kako bih objavljivao nekog drugog izvođača. Ukoliko se pojavi neka opcija koja je jednostavna i neophodna, uzeću je u obzir, ali za sada sam toliko okupiran svojim radom da se ne mogu pošteno posvetiti nijednom drugom umetniku.

BR: Vaša zbirka pripovedaka “The Consumer” je jedina proza koju ste objavili u svojoj karijeri. Da li ćete možda objaviti još neku knjigu?

Michael: Da. Pišem nove stvari sada.

BR: I kada će to ugledati svetlost dana?

Michael: Kada budem imao dovoljno za objavljivanje. Radim na tome najsporije što možeš da zamisliš. Nemam puno vremena da se posvetim nečemu ozbiljnom kao što je pisanje fikcije, s obzirom na to da stalno idem na turneje i snimam albume, tako da kada uhvatim vremena uzmem i zapišem nešto. Sada sam izuzetno iscrpljen i ne mogu da se zamislim kako pišem ozbiljnu priču.

BR: Da li ćete objaviti “The Consumer” ponovo?

Michael: Pa, ne znam. Videćemo.

BR: Za ploču “The Great Annihilator” iz 1995. godine ste rekli: “I can still listen to most of this sometimes, so that counts for something”. Kakav odnos imate prema svom radu i koliko ga slušate nakon što ga završite?

Michael: Jedini slučajevi u kojima ih slušam ovih dana je kada pravim reizdanja i moram da remasterujem albume i obraćam pažnju na zvučni kvalitet. Ne vraćam se na ta dela. Meni to sve zvuči kao jedan kompletan neuspeh i ne mogu da se naviknem na to jer je predepresivno, tako da se trudim da slušam što manje moguće. Samo se koncentrišem na ono što radim sada.

BR: Dakle, zadovoljniji ste trenutnim radovima?

Michael: Pa, čak ni to ne slušam. (smeh) Kada završim nešto, sva krv je isceđena iz toga, tako da sam više zainteresovan za ono šta će se desiti sledeće.

BR: Da li biste istakli neke nove, sveže umetnike na svetskoj sceni čiji vam se rad dopao? 

Michael: Pa ne znam koliko su mladi i sveži, ali prave odličnu muziku. Recimo, Anna Von Hausswolff koja je išla na turneju sa nama – mislim da ona ima veliku budućnost ispred sebe. Veoma je kuriozna i posvećena onome što radi, smatram je sjajnom umetnicom. Druga umetnica kojoj se divim je improvizaciona čelistkinja Okkyung Lee. Ona je zapanjujuća, kako davi svoj instrument pred publikom.

BR: I za kraj, da li postoji nešto na šta biste nas upozorili u vezi predstojećeg koncerta u Beogradu?

Michael: Pa, mogu da kažem da će biti kao kolekcija cirkuskih klovnova koji pokušavaju da izvode mongolsku folk muziku.

 

Ostavite komentar: