Mia Klose

London

Izdavač: DMD Music, 1.8.2012.

Producent: Danny Drama, Mia Klose, Melly

Žanr: Hard rock, glam metal revival

Trajanje: 40:22

1.5/5

Ocena

Početkom avgusta prošle godine švedska pevačica Mia Klose objavila je svoj prvenac pod nazivom London.

Poslednjih godina glam metal je u Skandinaviji, naročito u Švedskoj, doživeo svojevrsni revival – pojavio se ogroman broj izvođača koji zvukom i imidžom (puno xx-ova u imenima bendova i pseudonimima muzičara) podražavaju američke glam bendove sa kraja osamdesetih. Nije sasvim jasno otkud kod Skandinavaca, koji su dali nekoliko zaista istaknutih glam imena (Norvežani TNT, Šveđani Europe, uz Def Leppard i Bon Jovi najizrazitije predstavnike pop metala, a Finci Hanoi Rocks, koji su značajno uticali na vizuelni identitet pokreta), ovakva pomama za glamom, no činjenica da su njihove zemlje dom nekima od najpoznatijih black (Norveška), death (Švedska) i power metal (Finska) bendova na svetu verovatno ima neke veze sa tim – nekima se valjda smučila tolika ozbiljnost. Jedan od najnovijih izdanaka švedske glam metal scene je i atraktivna Mia Klose.

Estetika i poetika debi albuma Mie Klose je ono što se u samom startu nameće kao problem; arhaičnost sama po sebi, razume se, ne mora biti loša, no pokušaj doslovnog rekonstruisanja, kako formom i izvedbom, tako i produkcijom, duha epohe (mislimo ovde na drugu polovinu osamdesetih) čiji je glavni proizvod bio škart nameće pitanje – čemu? London, doduše, mnogo više podseća na radove pevačica hard rock/pop rock provenijencije poput Fione Flanagan, Lise Dominique i Robin Beck no na radove glam diva poput Lite Ford i Vixen. No Kloseova, čini se, više no radovima i onih prvih duguje Maddoninim ranim albumima, što samo po sebi, naravno, nije loše. Međutim, visoki glas Kloseove na hard rock podlozi ne funkcioniše baš najbolje i London čini prilično napornim za slušanje, čemu umnogome doprinose i neobična produkcija – glas Kloseove nepotrebno je udvajan; nije reč o pratećim vokalima, već o pravim duetima Kloseove sa samom sobom – i činjenica da se Kloseova i njen prateći bend u više navrata mimoilaze. Članovi benda, iako solidni muzičari, ne mogu se pohvaliti natprosečnim sviračkim umećem, te na planu izvedbe dominiraju izlizani hard rock klišei, kakav je, uostalom, slučaj i sa tematikom pesama. Možda ne baš hedonizam, ali svakako optimizam kojim odiše London, u potpunom neskladu sa aktuelnim političkim, ekonomskim i socijalnim previranjima (koja nisu mimoišla ni mirnu Skandinaviju), neopisivo je iritantan – da se razumemo: ne zahtevamo od današnjih hard rock bendova da budu Rage Against The Machine, samo da pokažu da su svesni činjenice da su osamdesete prošle. Prvenac švedske pevačice, izuvev možda balade „Living For Tomorrow“ (nije reč o obradi pesme Scorpionsa), nema puno toga da ponudi. Mia Klose neće, bojim se, ni zagriženim ljubiteljima odavno upokojene hard rock estetike biti zanimljivija drukčije no kao lepa devojka koja se (uslovno rečeno) bavi tvrdim zvukom.

Spisak pesama:
1. „Open Your Eyes“ – 5:17
2. „You Drive Me Crazy“ – 5:04
3. „Mama“ – 4:28
4. „Living For Tomorrow“ – 5:21
5. „London’s A Heartbreaker“ – 4:06
6. „Lady Killer“ – 3:45
7. „Never Too Late“ – 3:55
8. „City Of Rock“ – 4:34
9. „Never Too Late (Raw Demo Version)“ – 3:52

Ostavite komentar: