Metaldays ’14 – Dan četvrti: Mirniji dan oživljen u završnici

Megadeth

Megadeth

Četvrtak je nastavio sa pristojnim vremenom, koji je delovao nešto manje dinamičnim tokom. Možda je to od zamora materijala, ali su sastavi generalno manje bili interesantni osim glavnih imena dana poput Pronga, Moonsorrowa i naravno, zvezda možda i čitavog ovogodišnjeg festivala, Megadetha.

Alpha Tiger

Alpha Tiger

Bilo je interesantno svratiti do plaže i blago ispratiti partiju odbojke (ako se ne varam) u kom su se takmičile devojke u toplesu (verujte da je dobar deo posetilaca na plaži ispratio meč, toliko je ljudi bilo oko terena da se jedva šta i videlo).

Što se bendova tiče, stvari su delovale pomalo da se ponavljaju. Nemački death metal sastav Torture Pit je agresivno nastupio sa svojim death/thrash/core elementima, ne može se reći da nije bilo posetilaca koji su rado ispratili još jednu dozu brutalnog zvuka, ali je postalo naporno za slušanje jer je delovalo kao još jedan generični bend u dugom nizu scream/growl vokalnih pristupa. Blago osveženje je pokazao drugi nemački sastav iz Frankfurta, Sapiency, koji je nastupio sa dva vokala, Larsom Bittnerom koji je pevao clean deonice dok je Krsto Balić bio zadužen za teške growl momente. I dalje je u pitanju death metal osnova, ali u modernijem pakovanju, melodic death metal refreni koji se danas neretko pronalaze kod većine metal bendova. Ako volite bendove koji su za nijansu agresivniji predstavnici melodic death metala u odnosu na Killswitch Engage i All That Remains, mogli biste im pružiti priliku. Muzika svakako dosta dobro rezonira uživo i sa publikom.

Main stage je ugostio Alpha Tiger, ponovo je Nemačka u pitanju. Power metal vokali, thrash metal patike iz osamdesetih, Helloween momenti, to je ono što ćete primetiti kod njih. Ne bije ih originalnost, ali zabavno deluju na publiku i daju svetliju nijansu nakon mnogobrojnih death/black napada.

Prong

Prong

Ko je trio koji deluje kao unuci Led Zeppelina? To je Kadavar, koji će vam odsvirati njihov set čistog retro rok i progressive zvuka iz sedamdesetih, sa bojom glasa koja vrlo podseća na neke od Roberta Planta. Ponovo sastav iz Nemačke, ovoga puta iz Berlina.

Trebalo je dogurati do 20:10 kada je na binu izašao Prong, odnosno “Static X pre Static Xa”, što u ovom slučaju i nije loše. Neverovatno je da su neke od pesama koje ovaj bend izvodi zapravo iz vremena osamdesetih, a zvuče kao da su deo kraja devedesetih, odnosno početka XXI veka. Apsolutno sjajna energija trija pod rukovodstvom Tommya Victora, gitariste i vokala sastava. Lično, favorit večeri sa disko ritmovima, jakim nu metalskim rifovima, industrial momentima. Circle pitovi nisu zaobišli ovaj nastup, i u velikoj su meri bili opravdani, jer je sonični napad sa bine realno zaslužio i više nego što je dobio. Jedna za drugom pesmom su “tukle” sa jednostavnim, a tako direktnim rifovima. Izdvojićemo završnu pesmu iz seta, koja je i jedan od njihovih hitova, “Snap Your Fingers, Snap Your Neck“. Teško je dovoljno opisati nastup ovog sjajnog sastava. Ako se niste do sada susreli sa Prongom, makar mu pružite šansu i poslušajte par pesama od benda koji je naveden kao uticaj Johnatana Davisa iz Korna, kao i Trenta Reznora iz Nine Inch Nailsa.

Moonsorrow

Moonsorrow

Prošlo je oko pola časa, i main stage se obojio u ljubičastu nijansu. Vreme je za paganske krike Skandinavije, i počinje intro. Brojnost publike je postala mnogo veća i gotovo filmska atmosfera nadleće publiku. Na bini se pojavljuje finski Moonsorrow i počinju da se pale prve baklje u publici. Arhaični zvuk black metal bendova iz devedesetih odiše u setu ovih Skandinavaca. Jedna od najboljih rečenica večeri je izgovorena tokom nastupa: “Tolmin, do you feel good tonight? Good, ’cause we’re gonna put the end to it.” Potpuna suprotnost u odnosu na Prong, muzika Moonsorrowa je sporog tempa, simfonična, sa brojnim melodijama koje kao da izgovaraju neku staru vikinšku legendu. Nastup je trajao više od sata da bi se sa postepenim usporavanjem završio nešto pre 23 časa. Još jedan interesantan komentar benda je bio da ćemo svi završiti u Paklu (pošto je bio kraj nastupa, pa su iskoristili da pomenu kako se “sve mora završiti”).

Megadeth

Megadeth

Ako je neko mislio da je gužva na dosadašnjem toku večeri, trebalo je da sačeka pojavu Megadetha. Apsolutno je sve bilo prepuno ljudi i blokirano (bila je neophodna posebna dozvola za fotografisanje legendarnog američkog sastava). Ponovo intro, i ovoga puta “Prince of Darkness” pesma kao intro, bar njen početak. Prva pesma je “Hangar 18” sa Rust in Peace albuma, da bi odmah potom nastavili sa “Wake Up Dead”. Na pola pesme prave nagli presek i počinje glavni ritam za “In My Darkest Hour”. Tek po završetku pesme sledi kratka pauza gde se Dave Mustaine zahvalio publici i najavio staru pesmu, prvu koju je ikada napisao kada je osnovao Megadeth – “Set the World Afire”.

Ono što je bilo uočljivo jeste da je Megadeth došao da odsvira svoj set potpuno profesionalno i uvežbano. Sam nastup je bio dobro odsviran, samo je možda manje bio nabijen energijom nego neki od ranijih nastupa. Zanimljiv momenat je bio kada je Mustaine rekao da je sledeća pesma o bivšoj ženi bivšeg prijatelja, zloj ženi da bi potom pogledao u jednog od posetilaca i rekao: “Znaš o čemu pričam, zar ne?” Potom je rekao kako svako od nas ima u svom životu jedanput tu zlu ženu koja nas začara, jer nas uzbuđuje opasnost i to zlo. Na kraju, zamolio je sve pprisutne devojke da vrisnu, nakon čega je kratko rekao: “Nikada više neću imati decu u životu.” U svakom slučaju, u pitanju je stari hit sa Cryptic Writingsa, “She-Wolf“.

Riot

Riot

Mustaine je još uvek na nivou, i čini se da se godine ne vide na njemu, s tim što se nekim momentima  pomalo i mučio sa glasom (mada on nikada nije ni bio toliko pevački koliko gitarski nastrojen). Poslednje tri pesme su naravno stari klasici (“Symphony of Destruction”, “Peace Sells” i za bis “Holy Wars”). I to je to. Sat i po svirke, svakako je većina posetilaca bila zadovoljna, mada je i dalje utisak da je sve to malo manje spektakularno prošlo nego što je moglo.

Second stage po prvi put nije imao brutalni završetak, već je ovoga puta došao do izražaja čist heavy zvuk sa ulica Njujorka, Riot. U pitanju je stari, iskusan bend koji je ponudio publici poslednju dozu power energije sa snažnim vokalom Todd Michael Halla. Nastup je završio čak i nešto nakon dva časa, što je bilo neočekivano, s obzirom na izuzetnu preciznost poštovanja vremena na dosadašnjim nastupima.

Sve u svemu, sreća pa su headlineri bili takvi kakvi jesu da “izvuku” dan, inače bi se mogao opisati kao dosadan. I dok su neki od fanova još uvek imali energije i puštali Motorhead glasno u sitne sate, ostao je samo još jedan dan raznolikih (i nadamo se, interesantnijih) koncerata pre završetka ovogodišnjeg Metaldaysa.

metaldays1

metaldays2

Ostavite komentar: