Metal putovanje kroz prošla vremena – Astray, Lust for Trust i Deathonation u “Dvorištu”

Astray

Astray; foto: Vovka Chudinov

Nakon dužeg vremena, u čuvenom novosadskom klubu Dvorište konačno se održao mini festival autorskih bendova, koji je sa razlogom privukao brojnu publiku, a Dvorištu potvrdio status kultnog mesta kada su u pitanju dešavanja vezana za ekstremnu muziku. Tri žanrovski različito obojena izvođača – grčki Astray i dva lokalna, Lust for Trust i Deathonation, uspeli su da prirede jedno odlično veče, okupe posetioce skoro pa svih uzrasta i nadasve vrate nadu u to da će ovakva dešavanja postati učestalija i ovom mestu povratiti stari sjaj.

Iako je početak nastupa bio zakazan u 22 časa, ipak je, kako to obično biva, program pomeren za nekih 45 minuta. No, to nije predstavljalo nikakvu smetnju pošto se klub konstantno punio, kako u donjem delu, gde je bila smeštena svirka, tako i u gornjem, što je u samom startu ostavilo veoma pozitivan utisak i dalo osnova za verovanje da je veče koje se pruža pred prisutnima obećavajuće. Uz raznovrsnu playlistu hitova koja se paralelno vrtela u oba nivoa, već je polako počelo da se oseća nestrpljenje za živom izvedbom, a čast da otpočne ovu manifestaciju imao je bend koji je skoro pa u poslednji čas dodat line-upu, Astray.

Astray 01Grčki stoner-heavy sastav, kojem je ovo bila prva prilika da gostuje u Novom Sadu, momentalno je izazvao fenomenalnu atmosferu i sa prvim tonom osvojio publiku, koja je do te tačke skoro pa u potpunosti ispunila prostor. Videti posle toliko vremena ovaj klub u izdanju koje mu najbolje stoji verovatno je mnoge prisutne vratilo u neke davne godine kad je to izdanje bilo konstantno, ali ovaj bend uspeo je da pored takvog osećaja prouzrokuje i još jedno putovanje kroz prošlost – pomoću svoje magične kombinacije dva pomenuta podžanra. Muzika koja je prepuna upliva ’70-ih godina i prvenstveno Black Sabbatha, čiji prizvuk je dominirao posebno u prvoj polovini svirke, nije mogla, a da ne osvoji prisutne. Zanimljivo je da je čak i pevač vizuelno svojim nastupom prilično podsetio na Ozzyja Osbournea, što je dodatno začinilo celu stvar. Energična svirka čiji glavni aduti su bili upečatljiv, prodoran vokal, kao stvoren za ovu vrstu muzike, odlični, usvirani muzičari koji vidno vole to što rade i atmosfera koju bend prouzrokuje zaista nikog nije mogla ostaviti ravnodušnim. Između ostalih, na set-listi su im se našle i pesme “Last ray”, “Backspace”, “Cast my stone”, a tokom svoje izvedbe iskoristili su i priliku da kažu kako veoma vole naš narod, što je, naravno, za “posledicu” imalo da budu još toplije prihvaćeni. Iako Astray postoji tek oko 7 godina, gledajući i slušajući ih na bini teško da ostavljaju takav utisak, što je krajnje pohvalna činjenica, ujedno i ona koja daje osnova za verovanje da će ovaj bend tek pokazati najbolje od sebe, a to će nesumnjivo biti vredno pažnje.

Lust for trust

Lust for Trust

Naredni izvođač za ovo veče, ujedno i organizator ovog događaja, bili su Novosađani Lust for Trust koji su se popeli na binu neposredno pre ponoći. Bend koji ima skoro decenijski staž i niz promena u postavi, sinoć nije mogao da dočeka da se “domogne” bine i “isporuči“ svoj metal paket prisutnima, čiji broj je pomalo opao, ali se to nije previše primećivalo. Zanimljiva činjenica povodom ovog konkretnog dela večeri je ta da su se u publici našli mnogi koji su došli prvenstveno ili čak samo radi ovog benda i pružili im veliku podršku u vidu ovacija, aplauza i slično, što je njima zasigurno mnogo značilo i doprinelo da unesu još više energije u svoj nastup, mada nije da je nje manjkalo uopšte. Teško je svrstati Lust for Trust u određeni podžanrovski okvir, budući da se u njihovoj muzici mogu osetiti primese niza različitih pravaca, kao što su thrash i heavy metal, hardcore, a u pojedinim momentima provejava čak i punk, ali to ionako nije od krucijalnog značaja, jer etiketiranje nije ono čim se ovaj sastav zanima. Brza i snažna svirka, smenjivanje vokala, kao i izrazito čvrst zvuk su ono što je Lust for Trust pružio publici. Iako se nije moglo oteti utisku da su pojedine pesme delovale nepotpune, to svakako nije sprečilo njihove ljubitelje da se dobro provedu tokom njihovog izvođenja. Pored ostalih, na repertoaru su im se našle i “Headlocked”, “Rebel song”, “Paranoia”, a ono što povezuje članove ovog sastava su, kako se i iz naziva pesama može zaključiti, sloboda i zajednička ideja pri stvaranju svoje muzike.

Deathonation 01

Deathonation

Bend kojem je bilo dodeljeno da okonča ovaj festival i koji je, nažalost, morao da svira pred dosta osiromašenom publikom, bio je Deathonation. Jedan od definitivno najaktivnijih i najangažovanijih sastava na području Novog Sada, pa i šire, sinoć je imao jedno od svojih najboljih izvođenja dosad. Kako je i ranije pomenuto, oni već imaju izgrađenu bazu fanova, doduše prvenstveno mlađih, što može da objasni zašto je broj prisutnih bio skoro prepolovljen tokom njihove svirke, ali ih to nije sprečilo da onima koji su ostali do samog kraja pruže vrhunski nastup i još jednom se potvrde kao mlade nade srpskog thrash metala i veoma perspektivna ekipa muzičara. Uvežbani i posvećeni svom bendu kojem daju sebe u potpunosti, jer ga nesumnjivo vide kao jedan od glavnih životnih projekata, što i jeste karakteristično za sastave na početku svoje karijere, sinoć su bili na visini zadatka. Iako im je muzika u svakom smislu vidno pod uticajem zlatnog doba thrash metala, ’80-ih godina, oni ipak uspevaju da joj daju i svojevrstan lični pečat u više nego dobrim autorskim stvarima. Kao i uvek, neke od neizostavnih pesama na set-listi su bile i “Victim of the night” i “Death is the end”, koje su sad već dobro znane i uvek odlično prihvaćene, a kako Deathonation zna da je na kraju nastupa uvek poželjno ubaciti i po koju obradu, ovaj put su to bile kultne metal pesme naširoko poznate: “Iron fist” Motorheada, kao i “Inkvizicija” legendarnog domaćeg thrash metal benda Heller, kojoj je ovo već druga obrada od strane mladih bendova, budući da je i beogradski Prisoner takođe to uradio pre izvesnog vremena. Iako je preostala publika želela da svirka još potraje, došao je neminovni trenutak okončanja i ovog događaja, a zabava je svakako nastavljena u gornjem nivou kluba gde su prisutni do sitnih sati uživali u sjajnoj atmosferi uz bilijar i šarenolik miks pesama koji se puštao.

DeathonationSvi koji su još davnih dana izlazili u Dvorište znaju da se radi o jednom od najboljih, najdugotrajnijih i najznačajnijih klubova u državi. Uprkos brojnim promenama vlasnika tokom više od 20 godina svog postojanja i povremenim prestancima rada, on je uspeo da se održi i vrati svaki put i svima dokaže da ga je skoro pa nemoguće zatvoriti. Sinoć je ponovo zasjao i verujem da je mnogima koji su doveli do toga svojim prisustvom i podrškom bilo više nego drago da vide taj prizor – prepun klub, bendovi koji se smenjuju na bini i, uprkos ne baš najboljem ozvučenju, vrlo dobro iznose svoju muziku, publika koja se odlično zabavlja u skladu sa istom takvom atmosferom i zadovoljna je što je baš u tom momentu tu, a ne negde drugde. To je ono što je ovom mestu falilo, a što mu je nekada bila skoro pa svakodnevica. Mnogi lokali poput ovog su se zatvorili usled nevoljnosti ljudi da dođu i podrže dešavanja, a samim tim je i finansijska održivost bila nemoguća misija pa sad ta mesta postoje samo u uspomenama. Poslati Dvorište tamo, u istoriju, skoro da bi moglo da se opiše kao greh, a činjenica je da bi to bio neverovatan gubitak, kako za Novi Sad, tako i šire te nakon sinoćnje večeri može samo da ostane nada da je to jasno i svima prisutnima i da do pomenutog događaja neće doći.

Ostavite komentar: