Metal je rat! – Zlo festival II u The Quarteru

Deathonation

Deathonation; foto: Emilija Kodermac

Novosadski klub The Quarter je sinoć, osim svoje osnovne funkcije da ugosti svirke i festivale, bio i mesto gde se odvilo svojevrsno putovanje kroz vreme, pošto bendovi koja su nastupali su sve prisutne – što svojom muzikom, što svojim imidžom i energijom, u potpunosti “prebacili” 20 do 30 godina unazad. Naravno, budući da je tema metal, ovo “putovanje” ima više nego pozitivnu konotaciju jer verovatno ne postoji fan heavy, thrash i death zvuka koji ne bi voleo da je mogao da bude deo zlatnog doba pomenutih žanrova – pa, slobodno se može reći da je Zlo festival, na kom su binu delili Prototype Unleashed, Deathonation, Obscured, War Engine i Nadimač, itekako uspeo da dočara to doba i da publici, koja je bila u iznenađujuće velikom broju, pruži pravo veče za pamćenje.

Prototype Unleashed

Prototype Unleashed

Ulaz je bio zakazan za 21 čas, a činjenica da je veliki broj ljudi upravo tad i pristigao i pohrlio u klub je u startu ostavila više nego pozitivan utisak, pošto je nepisano pravilo da se na svirke stiže kasnije i da prvi bendovi uglavnom nastupaju pred polupraznim prvim redovima, ali to “pravilo” je sinoć, srećom, definitivno zaobišlo ovaj festival. Ne može se ni oteti utisku da je i cena ulaznice bila jedan od faktora odlične posećenosti, budući da je 200 dinara zaista simbolična, a kako se do kraja večeri ispostavilo i smešna cena za ono što je „ispostavljeno” prisutnima – pet sjajnih bendova koji su dali 101% od sebe i više nego adekvatno utolili apetite ljubitelja metala.

Tačno u 21:30h čast da otvori veče ima apatinski Prototype Unleashed. Otvaranje večeri je ovde krajnje uslovno rečeno, pošto su momci nastupali kao da su iza sebe imali predgrupu, a oni potom “izleteli” na binu i – “oduvali”. Osvojivši publiku na prvi ton prve pesme “End of all days”, izneli su savršen paket oldschool heavy-thrash metala koji se orio kroz ceo klub i momentalno zagrejao sve prisutne kojih je, kako je rečeno, već tad bilo u zavidnom broju. Bend je prvi put nastupao u Novom Sadu sa novim pevačem, poznatim i po prethodnom radu u drugim bendovima, a radi se o Miodragu Fodori,  koji je sinoć bez sumnje postavio standard i potvrdio se kao jedan od najvrsnijih vokalista domaće metal scene. Uz sjajne i vidno uvežbane muzičare pored sebe, koji neverovatno skladno funkcionišu kao celina i na neki način se “stapaju” prilikom nastupa, njegove karakteristične visoke deonice su izazivale jezu, pa čak i nevericu. Na kratku, ali odabranu setlistu pesama na kojoj su se, između ostalih, našle i “Hopes have sailed”, “Into the pit” i “Finally set free”, za koju je snimljen i spot, publika je odgovarala burno – intenzivnim šutkama, crowd surfingom i ovacijama. Po završetku njihove svirke, teško je bilo shvatiti da je festival tek počeo, ali je veoma lako bilo shvatiti nešto drugo – ovaj bend itekako ima šta da kaže i pokaže i, ako nastave sa radom u ovom pravcu, tek će imati.

obscured

Obscured

Zamisliti manifestaciju ovog tipa u Novom Sadu bez Deathonationa već duže vreme postaje skoro pa nemoguće. Mladi thrash metalci, koji su izašli na binu oko 22:30h, sinoć su neosporno potvrdili ono što je već bilo rečeno nakon njihovog skorašnjeg nastupa na Underground awakening festivalu – konstantan progress je jedna od njihovih glavnih odlika. Veoma zagrejanu publiku, koje je sad bilo još više, momentalno su “lansirali” u ’80-e svojim čistokrvnim thrash metalom koji iznose kao da su daleko duže u tom “poslu”, a ne tek par godina. Pristupajući svojoj muzici ozbiljno i posvećeno i neminovno unoseći mladalački duh i svežinu u nju, glavni su razlozi zašto je ovo jedan od onih sastava koji obećava. Kao i očekivano, reakcije prisutnih su bile jednako burne kao i tokom prethodnog nastupa, možda čak i više budući da se ipak radi o lokalnim izvođačima s čijim materijalom je dobar deo njih i upoznat. Izvodili su pesme sa svog EP-a prvenca, “Victim of the night”, među kojima su i “Death is the end”, “Evil voice” i “Soul stealer”, kao i naslovna “Victim of the night”, koja nekako uvek izazove najveće “ludilo” i verovatno onima koji dotad nisu bili preterano zainteresovani za Deathonation, upravo pobudi to interesovanje za isti – sa dobrim razlogom, jer oni zaista imaju šta da “ponude”.

war engine

War engine

Iako je festival pretežno bio u pomenutom thrash metal maniru, ipak se u okviru line-upa našao i bend koji je adekvatno prelomio veče unoseći malo osveženja kroz svoju kombinaciju death i thrash zvuka sa primesama black metala, a radi se o još jednim lokalcima, Obscuredu. Veterani na sceni koji su se izgradili kroz decenijski rad i u mnogim drugim domaćim bendovima, ovde su “isporučili” svirku kakva je i bila za očekivati od njih – kvalitetna, snažna i prodorna. Iako je efektan scenski nastup uvek poželjan kako bi bolje dočarao muziku izvođača, Obscured spada u one kojima to nije potrebno jer oni i kroz sasvim sveden i skroman nastup krajnje adekvatno iznose svoju priču i verovatno je to jedna od njihovih glavnih karakteristika. Na set-listi su se, između ostalih, našle i “Crimson altars”, “Witness”, “The plague within”, a ovu priliku su iskoristili da predstave i najnoviju pesmu na svom repertoaru, a u pitanju je “The Tears Ov Nergal”. Publika je tokom njihovog nastupa i dalje bila prisutna u odličnom broju, a fanovi death metala su morali biti zadovoljeni, budući da je to ipak dominantan žanr kad se radi o ovom bendu. Sa dva albuma iza sebe i iskusnim muzičarima u svom sastavu, sigurno je da će Obscured i u budućnosti nastaviti da “proizvodi” kvalitetne stvari i da opstaje kao jedan od pravih primera kako pomešati više srodnih žanrova i to sažeti u jedan zanimljiv paket koji se ogleda kroz njihovu muziku.

nadimac

NadimaČ

Malo iza ponoći, na binu se penju domaćini ovog festivala, War Engine, koji su, kako se činilo, okupili najviše ljudi i izazvali pravi haos u publici sa šutkama i crowd surfingom, koji su ovde bili maltene neprestani. War Engine je jedan od onih bendova s kojim se u startu vidi da nema kompromisa, mladi momci iznose svoju definiciju oštrog thrash metala na način na koji najbolje umeju, a to je brzo, agresivno i žestoko. Sa malo dužim “stažom” i izmenama u postavi, kao i prelaska sa četvoročlanog na tročlani sastav, bend je uspeo da se održi na sceni i da svoju borbu za nju konstantno vodi, što se ogleda upravo i kroz organizovanje ovakvog festivala. Tokom njihovog nastupa nemoguće je ne osetiti količinu energije koja izbija iz svakog tona i pokreta i koja pleni i osvaja, a jasno je na osnovu toga da oni daju svoj apsolutni maksimum i u potpunosti se sažive sa onim što u tom momentu rade. Set-lista je bila sačinjena od materijala sa njihovog albuma prvenca, “Adrenaline rush”, koji su izdali za Miner records 2012. godine, a kako je bilo za očekivati, morala je da “padne” i jedna obrada, “Troops of doom” od Sepulture, koja je, naravno, bila više nego dobrodošla i samim tim sjajno prihvaćena od strane prisutnih.

Bend koji je zatvorio ovu manifestaciju bio je dugo očekivani beogradski thrash-crossover sastav, Nadimač. Iako u malo privremeno izmenjenoj postavi, tokom njihovog nastupa bilo je savršeno jasno zašto su jedan od najdugotrajnijih izvođača pomenutog pravca na srpskoj metal sceni – Nadimač radi svoju stvar, radi je dobro i u potpunosti ga je briga za sve ostalo. Buntovnički stav prema autoritetima, istinska odanost metalu i humor su ono što odlikuje njihovu muziku i neosporno je čini autentičnom na ovim prostorima. Mora se istaći da je među publikom, koja se ovde neopravdano smanjila, bilo dosta onih koji su upravo zbog njih i došli na festival, a kada se uzme u obzir da se tu radi i o ljudima sa strane, to daje sasvim jasnu potvrdu o značaju i važnosti benda za scenu. Repertoar je bio, kako je i očekivano, miks pesama iz njihove prilično bogate diskografije, tako da su prisutni mogli da čuju i novije stvari kao što su “Stakleni zidovi klanice” i “Smrt autoriteta”, ali i one starije, za koje se može reći da su ipak bile najtoplije prihvaćene, posebno “Bog čuva bekriju“, koja je svojevremeno postala i ostala pravi hit i jedan od njihovih trademarkova. Šteta je što iz tehničkih razloga nisu mogli da odsviraju više nego poželjnu “Metal je rat”, koja u potpunosti oslikava kakav je zapravo Nadimač bend – samo sviranje metala za njih nije dovoljno, oni ga postavljaju na neki viši rang svojevrsnog ideala i za njega, jednostavno – ratuju, a sinoć su upravo tim ratovanjem okončali ovaj festival baš onako kako je to i zaslužio – dinamično, snažno, veselo.

Rezimiranje ovakvog događaja je u ovom slučaju veoma lak i lep posao, jer teško da se uopšte može pronaći neka negativna strana istog. Pre svega je bitno istaći da je organizacija bila odlična, što su pohvalili prvenstveno izvođači, a i sama publika je u to mogla da se uveri na više načina. Atmosfera je “gorela” maltene u kontinuitetu od samog ulaska u klub, pa do okončanja poslednjeg nastupa, a tako nešto se evidentno jako retko dešava. To je jasan pokazatelj da je druga edicija Zlo festivala prisutnima zaista servirala jedan opasan set koncerata koji su za glavni cilj imali da “nahrane” metalom sve njegove poklonike, koji su sinoć bez greške dobili više nego pristojnu dozu istog i samim tim zadovoljni otišli kući. Glavni zaključak koji se upadljivo nameće je verovatno i ono najpozitivnije u celoj priči: Metal živi. Srpska scena obiluje varijetetom sjajnih i perspektivnih metal bendova kojima uvek i svuda treba dati šansu da se pokažu i dokažu, a kad bi to uvek bilo potpomognuto brojnom publikom kao što je sinoć bio slučaj – gde bi nam bio kraj!

Ostavite komentar: