Pažljivo slušaj (april 2018)

Aprilsko izdanje rubrike Pažljivo slušaj predstavlja pet aktuelnih izdanja sa domaće i svetske scene, spajajući američki folk i kantri sa srpskom alternativnom scenom.

Laura Veirs – Lookout (Raven Marching Band Records; 13.04.2018)

Opuštajući, romantičarski zvuk ispunio je prostoriju, dok je Laura svojim već poznato mekanim glasom milovala atmosferu. Već dobro poznat kantri zvuk, stigao je ovog aprila. Njena buntovnost koja se krije u tekstovima, ističe se tek nakon slušanja par albuma ove umetnice. Renesansa vaših osećanja biće gotova nakon poslednje pesme Zozobra. Ostaćete nasmejani i raspoloženi. Dan će vam biti svetliji i pozitivniji. Volećete svakoga i sve oko sebe. Malo je reći da vas ovaj album može oraspoložiti. Samo se opustite, plutajte uz predivne note i sve će biti savršeno.

                                                               

Ivan Stević

[youtube https://www.youtube.com/watch?v=_LoW3hKVBGQ&w=560&h=315]


John Prine – Tree of Forgiveness (Oh Boy; 13.04.2018.)

Bob Dilan je jednom prilikom, opisujući muziku koju stvara Džon Prajn, upotrebio termin „prustovski egzistencijalizam”. Novim albumom, prvim sa novim autorskim materijalom nakon trinaest godina, Prajn još jednom potvrđuje ovu Dilanovu tvrdnju. Oporavljen od teške bolesti, još uvek piše odlične pesme, u kojima pred slušaoca izvodi čitave plejade likova koji kroz život putuju ,,brzinom zvuka usamljenosti’’ i čijim naizgled običnim sudbinama svojom poezijom daje viši smisao. Bolest i godine su ostavile traga na Prajnu i produbile mu glas, ali se ovaj kantri trubadur stoički drži pred svim nedaćama, te svoju poeziju i dalje prožima finom dozom humora, što se ponajbolje može čuti u pesmi koja zatvara ovaj album, When I Get to Heaven. Kroz deset numera, koliko ih ima na albumu Tree of Forgiveness, pokazuje da je i dalje u odličnoj formi, te se ova ploča može porediti sa njegovim najistaknutijim ostvarenjima. Maestralno uobličenim pesničkim slikama Prajn navodi na najrazličitije uspomene, asocijacije i promišljanja, a likovi o kojima peva ubrzo napuštaju okvire umetnosti i postaju deo objektivne realnosti. Otuda se pesme poput Summer’s End, Caravan of Fools i God Only Knows vrzmaju po glavi dugo nakon što ploča napravi poslednji obrtaj. Mnogi muzičari, mahom fanovi Prajna i njegove muzike, učestvovali su u nastanku ovog albuma. Neka od poznatijih imena su Den Auerbah, Džejson Izbel, Pat Meklaflin i Dejv Kob, koji je ujedno i producirao ovu ploču. Svi su želeli da daju svoj doprinos pri povratku velikana. U tome su u potpunosti uspeli. Džon Prajn se vratio na velika vrata.

Luka Velanac

[youtube https://www.youtube.com/watch?v=9XLaIFTmJF8&w=560&h=315]


Sprž – EP (21.01.2018)



U trenutku kada sam hteo strelicom da izvršim harakiri nad Google Chrome pretraživačem, pred očima mi se obelodani zimski EP – koji mi nekako promače kroz prste, ne znam ni sam kako – od strane šabačkog benda Sprž, koji je, bez imalo beskurpuloznosti, izbacio jedan petnaestominutni, skromni i sirovi punk-rock džumbus. Naime, ono što njih razlikuje od drugih je jedan cinični gnev – pošto osim podsmeha nam ništa nije preostalo – prema sumornoj stvarnošću, neprijatnom mrtvilu i neobjašnjivoj deprimiranosti u kojoj se naše okruženje nalazi.

                                                                                                                         Nikola Krstić

[youtube https://www.youtube.com/watch?v=RnA3m0V589s&w=560&h=315]


Gazorpazorp – S/t EP (11.4.2018.)

Konačno stiže nešto malo drugačije, svežije i zanimljivije iz Beograda, a ne konstantne varijacije na temu bendova koji žele postati novi Repetitor reciklirajući ideje jedni od drugih. Gazorpazorp definitivno ima mnogo uticaja sa svih strana, ali bar ne zvuče kao da žele da kradu ili dele publiku s bilo kojim bendom na sceni, već guraju svoju priču. Ovde se može naći i gomila disharmoničnog i prljavog prašenja, post-pankerskih gitara i bas deonica, agresivnih i nevoznih bubnjeva, nesvakidašnjih tekstova i vokala koji su čas melodični, čas potpuno besni i režeći. Pažljivim slušanjem ovde se mogu osetiti zanimljivi uticaji ex-yu bendova poput Buldožera i Pekinške Patke. Jedina jača zamerka na ovaj EP je njegova preterana odsečnost delova u aranžmanima. Odlično je potpuno iznenaditi slušaoca, ali ako se to ovako naglo dogodi u skoro svakoj pesmi to malo gubi poentu. Sve u svemu, ovo je bend koji izleće iz jednoličnog sivila beogradske scene i vredan je toga da mu date šansu, ako ni zbog čega, onda bar jer nisu puka kopija.

Mladen Milošević

[youtube https://www.youtube.com/watch?v=oWHRkJQiQe4&w=560&h=315]


Michel – Clubmaster (25.4.2018.)

Ako biste ikada voleli da čujete kako se koriste muzički uzori iz prošlosti, a da pritom bend koji ih koristi ne zvuči staromodno i izlizano, novosadski Michel je pravi izbor za vas. Njihov prvi EP Clubmaster donosi vam kul arogantnost i pevačka rešenja Džima Morisona, povremene izlete u muziku osamdesetih koja se da okarakterisati kao Depeche Mode na trodonima, sve to je začinjeno s malo The Cult-a na gitarama i Pink Floyd-a na klavijaturama, ali i velikom dozom svežine dobijene od slušanja savremnije pop i rok muzike. Bend poseduje odličan osećaj za pravljenje gruva, tako da pesme nisu preterane brze, ali vas svojom silinom uvek pokrenu. Vokali u svim pesmama su osmišljeni do detalja i postaju sve agresivniji i upečatljiviji kako se bliži kraj bilo koje od pesama, takođe aranžmani su poprilično iskusni, a iznenađenja u njima nisu na silu ugurana. Svaka numera je drugačija i nigde nema uzaludnih ponavljanja fraza, ali i pored te različitosti ceo EP zvuči kao potpuno zaokružena celina u kojoj svaka pesma može biti hit.

Mladen Milošević

[youtube https://www.youtube.com/watch?v=x3zRxh5FIYo&w=560&h=315]


 

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde