Mehanički gnev Nine Inch Nailsa u Beču

Nine Inch Nails

Foto: Arhiva

Sinoć je u Wiener Stadthalle areni u Beču održan koncert legendarnog američkog one-man band projekta, Nine Inch Nailsa koji polako privodi kraju ovogodišnju evropsku turneju.

Nakon prošle jeseni i zime kada je Trent Reznor okupio do sada najveću grupu muzičara koja ga je pratila tokom brojnih nastupa, na ovoj turneji je odlučio da svede bend na kvartet i time omogući, kako je i sam rekao, slobodniji rad sa bendom i materijalom. Na turneji i ovom konkretnom nastupu kao predgrupa i podrška prati Cold Cave, također još jedan solo projekat iz Amerike (i još ima povezanosti sa teritorijom Pensilvanije – tamo niko ništa u grupi ne radi, izgleda).

Mada su tribine delovale “mršavo” ispunjene, bar u početku, celokupan prostor je privukao otprilike nekih sedam do osam hiljada posetilaca tako da je vrlo brzo postalo vrlo toplo, do te mere da ni klimatizacija arene nije previše bila od pomoći.

Kako god, oko 20 časova scena se zamračila i na prve krike raspoložene publike se pojavio Cold Cave na bini, što će reći pevač, frontmen i Trent Reznor Cold Cavea, Wesley Eisold zajedno sa klavijaturistiknjom Amy Lee (ne mešati sa glavnim imenom Evanescencea). Wesley je pozdravio publiku uz kratko predstavljanje. Rekavši da će pevati o ljubavi, kao i o još nekim temama, duo je započeo set koji je trajao oko pola časa. Iskreno govoreći, utisak je bio: “Smara.” Možda je preoštro, ali se tokom čitavog seta provlačio zamračeni, nekadašnji zamračeni synth-pop zvuk iz osamdesetih i devedesetih godina, koji kao da nije imao nimalo energije u sebi ili nekog pravca kretanja, pesme su samo prolazile. Sam vokal je prilično jednoličan (nema nekih posebno profilisanih melodijskih linija), čitav tok muzike je repetitivan do iznemoglosti i to je to. Iza izvođača se tokom izvođenja javljaju projekcije koje doprinose porukama pesama. Slabo i prolazno k’o promaja.

Sa pauzom od pola sata nakon završetka Cold Cavea i postavljanja nove opreme, došlo je vreme da se svetla ponovo pogase (do ovog momenta je definitivno nastala gužva u publici) i prva prava “skičanja” prisutnih su odzvanjala unaokolo kada su se ugledali delovi NIN slagalice kako se penju na binu. U 21 čas, NIN čudovište je započelo da nihilizira sa prvom pesmom, “Year Zero” draguljem “Me, I’m Not“. Miran, introspektivni uvod je nastavljen sa prošlogodišnjim singlom koji malo ubrzava tempo – “Copy of a“. Ove pesme su ok za fanove benda, ali se i dalje čeka na neko drastično ubrzanje i gitarski zvuk. Pomalo se to i desilo sa prvom neočekivanom pesmom – “The Beggining of the End“. “My Sharona” ritam je blago digao publiku, ali je prava navala krenula tek sa starom razbijačinom “March of the Pigs“. Bubnjar Ilan Rubin je imao prilike da zablista na ovom koncertu svojim izuzetno energičnim napadom na bubnjeve, dok se tradicionalno kraj pesme prebacio u sledeću “svinjsku” numeru, “Piggy“.

“Piggy” je dala prostora Rubinu da “izmaklja” svoj instrument po svim mogućim delovima i svim postojećim akcentima u završnom delu pesme, dok je čitava pesma tekla kao na snimcima (sa Youtubea). To ne znači da je nužno loše, samo je prilično jasno da je Reznor došao da zanatski obavi posao bez previše muljanja i mudrovanja. E, kad se ovo završilo, prvo iznenađenje i uživancija uz “Reptile“! Prava je divota slušati ovu pesmu uživo i zabacivati glavom dok teskobni, mašinski ritam “drobi” sve pred sobom. “Survivalism” je odsviran tehnički prevežbano, al’ nije ništa posebno ub’o u metu, “Gave Up” je malo smorio jer se videlo da kolektivno pevaju “na ler” i izbegavaju kad god mogu da se ne troše. Stara hitčina “Closer” jeste stara i isvirana u svim mogućim varijantama, ali je osvežila sa dosta dobrom rasvetom na sve strane i završnom animacijom, gde se iza njih javio efekat nalik na sliku gašenja televizora.

Još jedno iznenađenje je bila još jedna pesma sa “Year Zero” (veče je bilo neobično Year Zerocentrično) “The Warning“. Bilo je lepo čuti je uživo i van predvidivih tokova nastupa. Reznor k’o Reznor nije baš bio neki retorički masturbator, sa par “Thank You!” je tekao nastup, ali je u jednom momentu izjavio da su kamere uperene u publiku radi potencijalnog korišćenja materijala i da je za to odabrana publika u Beču, jer je odlična (yeah, right, Trenty – ne da je publika bila loša, super je al’ mislim da je to verovatno rekao na još par mesta čisto da “potpali” atmosferu).

Bilo je lepo uživati uz krajnji nastup ništavila sa prikladnom “Eraser“. Poznata vizuelizacija sa sivim oblacima, vodom i insektima (crvi, bilje). Ponekad se zaboravi koliko NIN ulaže u vizelnu komponentu nastupa i svemu što zasvetli na toj ludoj bini i Trent je tako profi nestajao i pojavljivao se na bini u gustoj magli i svim ostalim komponentama. Nisu se nešto izvrištali na kraju pesme, ali opet, ostara se i smori se, ne očekuje se da lete stalci ili nešto slično.

Poslednjih pet pesama su bile očekivane jer su ih svirali na nedavnim nastupima u istom redosledu. Ipak, bilo je dovoljno prostora prodrmati glavu uz “Wish” i “Head Like a Hole“, dok je “The Hand That Feeds” dobro došla za malo skakanja. Jedna lepa numera sa “The Fragilea“, “The Day the World Went Away” je odsvirana u nešto opuštenijoj verziji, bez bubnjeva, ali je svakako bilo lepo čuti nešto i sa tog epskog albuma. Za kraj, klasično tugovanje uz “Hurt” (bez želje da ispadam cinik, samo, pesma je previše puta bila završna i realno, glava više zaboli). Možda je mogla neka razbijačina da se svi pošteno išutiramo i odemo zadovoljni uz grmljavinu nekog krljanja, ali dobro, hit je hit pa da se ne igramo previše.

Trent je čovek sa svojim bendom odsvirao dvadeset pesama i oko sat i 45 minuta svirke, što je za sve fanove i više nego dovoljno, kakvi god da su utisci. Bilo je super, ali je bilo i uvežbano, u nekim momentima predvidivo, onako, zanatski profi odrađeno bez istupanja iz šeme. I to je ok, nema Trent razloga da Beč smatra posebno drugačijim u odnosu na druga mesta i posao je posao, a klasični NIN je dovoljno dobar da se ne razočara. U svakom slučaju, nešto pre 23 časa, vrela hala je mogla da se napusti (što smo velikom brzinom uradili pošto smo dehidrirali k’o trule kamile) i da se ponesu lepi utisci sa dela evropske tureneje nakon koje sledi letnje putešestvije NINa sa Soundgardenom po SADu (šmrc!).

Setlista:
1. Me, I´m not
2. Copy of A
3. The Beginning of the End
4. March of The Pigs
5. Piggy
6. Reptile
7. Survivalism
8. Gave Up
9. Sanctified
10. CLoser
11.Find my Way
12. Disappointed
13. The Warning
14. The Great Destroyer
15. Eraser
16. Wish
17. The Hand That Feeds
18. Head like a hole

19. The Day the World went away
20. Hurt

Ostavite komentar: