Meat Loaf

Bat Out Of Hell

Izdavač: Cleveland International/Epic, 21.10.1977.

Producent: Todd Rundgren

Žanr: Hard rock, progressive rock

Trajanje: 46:33

5.0/5

Ocena

Khm, odakle da pochnem?
Pa, mogao bih od chinjenice da je ‘Bat Out Of Hell’ jedan od najprodavanijih albuma svih vremena. Procenjeno je da je od 1977 do danas prodato oko 37 miliona kopija, a i dan danas se shirom sveta proda oko 200 000 komada. Stoji i chinjenica da su mishljenja javnosti jako podeljena oko ovog albuma – mnogi se kunu u isti i smatraju ga uspelijim chak i od rok-opere ‘Tommy’ (The Who) dok ga mnogi otpisuju kao totalno izveshtachen, prenaduvan i plitak(pogledajte KRDO recenzija na Amazon.com). Znachi, ovo je jedan od onih ‘love or hate’ albuma ali uprkos donekle kontroverznom statusu, prodav’o se ko ladno pivo u vreloj letnjoj noci.

Ne znam da li da vam pricham o istorijatu albuma (ostavicu link do Wikipedije). Chinjenica je da se ideja za album jako dugo krchkala od strane pijaniste/kompozitora/tekstopisca/aranzera Jim Steinmana, a neke od stvari bile su prvobitno zamishljene za njegov mjuzikl ‘Neverland’. Steinman je ponudio mesto pevacha glumcu Marvin Lee Aday-u(tj.Meat Loafu, pseudonim je dobio nakon ucheshca u mjuziklu ‘The Rocky Horror Picture Show’). Zajedno su obijali pragove producenata nekoliko godina ali niko nije bio zainteresovan. Konachno, 1976. okupljen je masivan bend – producent i gitarista Tod Rundgren radio je sa chlanovima svog benda Utopia, a angazovani su i chlanovi Bruce Springsteenovog E Street benda, kao i josh nekoliko muzichara. Produkcija koju su Steinman i Rundgren radili bila je inspirisana najvishe tzv. zvuchnim zidom producenta Phil Spectora.

Kada je album konachno video svetlo dana, naishao je na mlak prijem od strane kritichara i slabo se prodavao. Led je probijen u Australiji i Velikoj Britaniji, gde je, uprkos slabog emitovanja na radiju, album ubrzo postao kultni.

Raspisao am se. Pa, zbog chega je ovaj album TOLIKO popularan?

Kompozitor Jim Steinman je, pored shto je bio ziva rock’n’roll enciklopedija, veliki poshtovalac Brucea Springsteena i dela producenta Phil Spectora, obozavao i Wagnera kao i brodvejske mjuzikle A.L.Webbera. Takodje je imao i opsesivnu sklonost ka mrachnom i opasnom, ali i zanimljiv smisao za humor. Pesme koje je napravio na ovom albumu su ‘mini-epics’ – prave male pompezne rock simfonije duzine trajanja izmedju 4 i 10 minuta koje kombinuju sve moguce stilove od starog rocka 50-ih do Wagnerovih opera. Pored gomile muzichara koji su svirali na albumu najvishe se izdvaja Rundgren, pravi gitarski virtuoz stare garde. Chuven je njegov ‘motorcycle crash’ solo iz naslovne numere – bio je to prvi put da neko uz pomoc tremolo-ruchice na gitari oponasha zvuk motora(kasnije jako rabljeno u hard’n’heavy muzici). A pevach Meat Loaf – pa, chinjenica je da ga ne zovu ‘Pavarotijem Rocka’ samo zbog kilaze .

Shto se tematike ovog albuma tiche – sada ce mnogi sloziti kiseo kez.
Zamislite o chemu bi sve mogle da budu pesme na soundtracku nekog tipichnog tinejdzerskog filma i bicete blizu. Tu su bunt, potreba da se bude ‘losh momak’, sanjarenja, muvanja, sex (NARAVNO ), slomljena srca, itd. Sam Steinman je izjavio da su pesme koje je napisao ‘veoma lichne, ali ne i autobiografske'(ili, kako se Rundgren nashalio, ‘Ne mogu da zamislim nekoga poput Steinmana kako izvodi najlepshu curu u shkoli, ali mogu da ga zamislim kako ZAMISHLJA to ).

OK. Napraviti jezivo pompezan album, gotovo rock operu, o nechemu shto je totalno izlizano i sladunjavo? Shta je spasilo ovaj album da ne postane muzichki fijasko i samoparodija(a u ochima nekih to i jeste, da vas podsetim)?

Pa, na momente album zvuchi totalno iskreno, na momente nostalgichno(kao pricha nekoga ko se priseca svojih tinejdzerskih dana) a na momente tu su lagani humor i mala doza ironije koja sprechava da sve deluje suvishe sladunjavo i prizemno. Rezultat je da imate album koji moze zvuchati shuplje i izveshtacheno na momente, ali moze delovati i velichanstveno. Naravno, ako se sa nekim pesmama identifikujete i dozivite ih lichno, album ce vam se vishe dopasti.

Od pesama, ja bih izdvojio naslovnu numeru, tragichnu prichu o mladicu koji gine u nesreci na motorciklu, i roka samo tako(pogotovu intro i solaze – gitaristi, obratite paznju!) kao i ‘Paradise By The Dashboard Light’ – osmominutnu svitu o… mladom paru koji se sa’vatava u kolima .

Obratite paznju na ‘disko’ prelaz u kome chujete glas sportskog komentatora (Phil Rizzuto) koji prati dramatichnu bejzbol utakmicu(naravno, bejzbol je metafora za ono shto se zbiva).Uf, stvarno sam skriboman… PA, da zakljuchim celu prichu – ovo jeste jedan od najprodavanijih albuma svih vremena ali nije za svakoga(to shto ga je kupilo 37 miliona ljudi ne znachi da ce se i vama svideti). Album je, de fakto odlichan(mada ga mnogi i precenjuju), nudi izuzetnu svirku, pevanje i produkciju. Mozda ce sama pompeznost, preteranost i forma ‘tinejdzerske rock opere’ odvratiti neke ljude od istog, ali kod nekih bash to moze da okrene prekidach u glavi. I, ovo je album koji neke osobe moze da nasmeje, neke da rasplache, a neke i jedno i drugo. (nikad ne podcenjijte identifikaciju).

Ostavite komentar: