MBM i Cepeni Ćunci u Nišu: Miris piva i ulice

Cepeni ćunci; foto: Ivan Dinić

Bendovi Muzika Babine Mladosti i Cepeni Ćunci, uz podršku benda iznenađenja iz Leskovca, priredili su zabavno pank veče u niškom klubu Black Stage.

Katanac

Miris prosutog piva, tek poneka kresta, nezaobilazne martinke i prepoznatljiv buntovnički, a opet nekako sveden, stil odevanja, bili su samo uvertira u ono što se dešavalo u niškom klubu Black Stage ovog petka. Gomila poznatih lica i nekih potpuno novih sačinjavali su kolaž mase koja je poput potočića cirkulisala tamo-ovamo ili se tiskala u gomilicama u koncertnom prostoru.

Iako su bila najavljena samo dva izvođača, veče je otvorio bend iznenađenja iz Leskovca – Katanac. Kratkim repertoarom sačinjenim od nekoliko obrada i jedne autorske pesme “Vampir”, predstavili su se ovdašnjoj publici, ali i brojnim poklonicima pank zvuka iz Leskovca. Već tokom njihovog nastupa bilo je prilično toplo unutra, a temperatura se popela gotovo do tačke ključanja tokom nastupa narednog benda.

Muzika babine mladosti

Ekipa probranih muzičara veselog imena – Muzika Babine Mladosti, tokom svog nastupa izazivali su prave mini potrese. Na trenutke je bivalo po desetak ljudi oko mikrofona koji su se nadjačavali sa pevačem, na trenutke su svi veselo skakali ili nasumično dizali pesnice. Gotovo svi su pevali uz “Vinjak”, “Samoća”, “Daleki put”, “Tolerancija”, “Marijana”, “Džoni Dep”, “Cvikam žicu”… Osmesi publike, predanost muzičara i gomila pozitivne energije koja je, zapravo, onaj najiskreniji bunt – kriva koja može da ispravi i najsumorniji dan.

Cepeni ćunci

Nakon malo duže pauze svoj nastup započinju Cepeni Ćunci. U svom prepoznatljivom maniru, ali sa malo manje energije i malo više tvrdoglavosti od prethodnog benda, ređali su pesmu za pesmom. Publika ih je pratila, što horski pevajući zajedno s njima, što skačući na binu ili ispred iste. Prisnost malih bina stvara iskrenu emociju koja u muzici gotovo nikad nije lažna. Koliko je publika bila željna ovakvog zvuka najbolje ilustruje njihovo uporno zahtevanje bisa posle bisa.

I šta ostaje nakon sve te siline? Mirno jutro koje polako stiže u našu ulicu i možda još jedno pivo, onako usput, s nogu da prijatnom gorčinom prkosi jutarnjoj svežini.

Ostavite komentar: