Matt Weed (Rosetta): “Tehnologija obećava utopiju ali nas košta ljudskosti”

Matt WeedPost metal astronauti iz Pensilvanije prizemljiće svoj šatl 3. avgusta u Beogradu ispred KC Grada u organizaciji koncertne agencije Resetor. Nakon 12 godina postojanja biće to njihova prva poseta našim prostorima u koju nam dolaze sa sveže objavljenim albumom “Quintessential Ephemera. Da bismo približili ovaj nesvakidašnji bend našoj publici porazgovarali smo sa gitaristom Mattom Weedom o konceptu novog albuma, razvoju filozofije benda i o tome zašto se bend koji nije imao problema sa izdavačima odlučio za samostalno objavljivanje albuma.

Balkanrock: Prvi put nam dolazite u dubine Balkana. Kakav ambijent očekujete u gradovima i na samim koncertima?

Matt: Čuli smo samo lepe stvari. Već godinama imamo pozive da sviramo kod vas. Trebalo bi da bude zabavno.

BR: Na tim koncertima čućemo i pesme sa novog albuma “Quintessential Ephemera” čiji je izlazak zakazan za 22. jun. Navikli smo od vas na zanimljive naslove pesama ali čini se da će ovog puta sve jednostavno biti “Untitled”. To malo otežava shvatanje koncepta izdanja, možete li nam reći nešto više o tome šta stoji iza ovog albuma?

Matt: On je istraživanje dehumanizacije naših života pod uticajem tehnologije. U suštini koncept je “tehnologija obećava utopiju ali nas košta ljudskosti”. Ona usmerava našu pažnju na trivijalne stvari i udaljava nas od bitnijih pitanja. I dok živimo u toj iluziji veće povezanosti zapravo se osećamo izolovanim i samim.

BR: Ako se malo vratimo u prošlost i osvrnemo se na prvenac “The Galilean Satellites” ili na naredni “Wake/Lift” čini se da ste se vremenom udaljili od te početne “svemirske” tematike. Kako se astronaut oseća kada padne na Zemlju?

Matt: To je bio neki prirodni sled stvari jer smo želeli da direktnije pričamo o stvarima koje nas brinu. Prva dva albuma su bila ogromne metafore. Od albuma “A Determinism of Morality” zainteresovali smo se za kraće i direktnije pisanje pesama dok su koncepti sledili te nove prioritete.

Matt Weed1BR: “The Galilean Satellites” je bila jedna kompleksna zamisao s obzirom da se izdanje sastojalo iz dva diska koji mogu da se slušaju i u isto vreme. Otkud ideja za tako nešto? Možemo li u budućnosti očekivati još neki takav eksperiment?

Matt: Kada smo radili taj albuma jednostavno smo hteli da pomeramo granice koliko je to moguće. Nismo ni u jednom trenutku zastali da se zapitamo šta stoji iza neke konkretne odluke u komponovanju. Jednostavno smo bili u fazonu “zašto da ne”. Drugi disk smo gotovo u celosti izimprovizovali u našem kućnom studiju dok smo slušali grubi miks prvog diska. Tako da taj drugi disk na neki način dođe odgovor na prvi. Nismo mislilili da će izdavačka kuća hteti to da objavi ali ipak su pristali. Nije bilo nikakvog genijalnog plana, jednostavno smo se zabavljali.

BR: Ovo je drugi studijski album koji ćete samostalno objaviti (prethodni je bio “The Anaesthete” iz 2013.). U čemu je, i koliko, samostalno izdavaštvo u prednosti nad klasičnim?

Matt: U velikoj meri preskače posrednike. Doduše definitivno je veći pritisak prilikom snimanja samog albuma jer bend sam snosi sve troškove tako da moramo da budemo jako oprezni na šta trošimo novac. Ali kada se album pojavi može se otplatiti za nekoliko dana, ili čak sati, samo od digitalne prodaje. Pre nego što uđete u kombi i krenete na turneju album već kruži svetom ispred vas, to je sjajan osećaj. Definitivno se osećamo povezanijim sa svojim fanovima nego ranije. Njihova podrška je ono što nam omogućava da se i dalje bavimo muzikom.

BR: Ono što je takođe novina na novom albumu je i to što ste ga snimili kao petorka, tačnije pridružio vam se Eric Jernigan iz benda City of Ships (sa kojim ste doduše i ranije sarađivali). Koliko je Eric uticao na stilski izraz benda svojom gitarom i vokalima?

Matt: Pa mislim da i dalje zvučimo kao Rosetta s tim što smo bili slobodniji da eksperimentišemo sa novim harmonijama i vokalnim tehnikama. Eric je kompletni kompozitor, ne samo gitarista i pevač, tako da je odmah našao svoj “glas” u našem demokratskom procesu stvaranja. Mislim da je album snažniji zbog njegovog prisustva. Vokalno je uspeo da premosti Daveovo (Grossman, bas) “clean” pevanje i (Michael) Arminovo vrištanje, dajući nam pun opseg. To je bilo toliko inspirativno da smo čak BJ (Bruce McMurtrie Jr., bubnjevi) i ja otpevali nešto na albumu.

rosetta

Mike Armine (Rosetta)

BR: Kakav je osećaj kada neko snimi dokumentarac o vama (Justin Jackson: “Rosetta: Audio/Visual”) ?

Matt: Prilično čudan zapravo. Justin je radio na tom projektu oko četiri godine. Za to vreme smo skoro uvek imali nekog oko nas sa kamerom. Većina onoga što je snimljeno nije dospelo na film jer ne možeš ugurati četiri godine u 70 minuta. Srećan sam što je snimio film kakav je hteo. Mi se ništa nismo pitali oko sadržaja. I to jeste malo strašno ali je pošteno. Da smo pokušali da utičemo to bi samo bila reklama za bend a ne dokumentarac.

BR: Sam naslov pomenutog filma ističe vizualni deo vašeg identiteta koji je, ako smem da dodam, zaista jak? Sa kim sarađujete na omotima i koliko su oni u korelaciji sa samom muzikom na albumu?

Matt: Na svakom albumu smo sarađivali sa drugim umetnikom. Čudno je što nas prati reputacija agresivnih omota i slika koje na ljude deluju neprijatno jer aktivno pokušavamo da izbegnemo brendiranje i trudimo se da nam svaki omot bude vizualno jedinstven. Svakom umetniku smo jako pažljivo objašnjavali koncept i davali mu onoliko muzike koliko imamo u tom trenutku. Nismo jako izričiti po pitanju pravca u kome treba da se kreće omot tako da je u suštini na samom umetniku kakvu će interpretaciju koncepta napraviti.

BR: Na više mesta sam pročitao da Mike Armine nije ljubitelj stavljanja tekstova na album. Sa jedne strane to ostavlja slobodu sopstvene interpretacije pesme ali da li vam ipak smeta što možda neki ljudi koji dolaze na vaše nastupe nemaju pojma o čemu on peva?

Matt: Nije problem to što ih nema na albumu. Ljudi ih ipak “provale” i ne manjka nam pevanja na koncertima. Problem koji smo imali je taj što neki ljudi “češljaju” tekstove u potrazi za skrivenim značenjima( kojih nema) umesto da obrate pažnju na muziku. Muzika nije pratnja tekstovima. Tekstovi su samo jedan element koji preko vokala učestvuje u celini. Glas nije bitniji instrument od bilo kog drugog. Da bi se vokal razumeo on se ne sme vaditi iz muzičkog konteksta.

BR: Sećam se da sam, kada sam prvi put čuo Rosettu, dosta dosađivao ljudima u okruženju da poslušaju “tu novu stvar”. Sa kojim novim bendovima članovi Rosette “smaraju” ljude oko sebe?

U poslednje vreme više ponovo otkrivamo stare bendove. Cela Oceansize diskografija mi je obeležila prethodnu godinu i beskrajno sam smarao Davea i Erica da je preslušaju. Zaista nam se sviđaju novi Swervedriver i Failure. Plus konstantno dosađujem ljudima sa Stars of the Lid i A Winged Victory for the Sullen.

Ostavite komentar: