Mastodon

The Hunter

Izdavač: Roadrunner records, Reprise, 26.9.2011.

Producent: Mike Elizondo

Žanr: Progressive metal, sludge metal

Trajanje: 53:01

4.5/5

Ocena

Mastodon je definitivno jedan od bendova čiji se albumi očekuju sa velikim nestrpljenjem. Uzrok tome je verovatno činjenica da niko živ ne zna šta će da im se prelomi u glavi i na šta će taj album da liči.

Na „The Hunter“ se nije čekalo dugo, samo dve godine. Ali i to je bilo dovoljno vremena da zvuk benda napravi još neke krivine. Kao prvo ovo je tek drugi Mastodonov album koji nije konceptualan. Imajući u vidu da se u njihovim tekstovima provlače kitovi, kiklopi, morske nemani, kristalne lobanje i ko zna šta sve ne, moram da priznam da mi ti dosadašnji koncepti i nisu bili najjasniji. Ali kada na to dodate teške rifove i iščašene harmonije potkopane šizofreničnim bubnjevima sve zvuči pa… premoćno.

Početna “Black tongue“ sa ovog albuma zvuči upravo tako. Međutim već sa sledećom “Curl of the“ zvuk se kreće ka nešto pitomijem zvuku. To nikako ne znači da je pesma mekana već da su prethodne „sludgy“ rifove zamenili opušteniji „stonerski“. I kada malo bolje zagledate u desnu stranu plejera vidite da najduža pesma na albumu traje tik nešto iznad pet i po minuta (radi se o pesmi “The sparrow“ koja predivno zatvara album). Ranije su najkraće pesme trajale toliko. Još jedna stvar koja se da primetiti je ta da na albumu preovlađuju „clean“ vokali dok je „dranje“ stavljeno u drugi plan tek u nekoliko pesama da ih začini. Dobar primer za to su “Blasteroid“ i “Spectrelight“ u kojoj na vokalima gostuje Scott Kelly iz Neurosisa. Ipak i pored njih „refren albuma“ verovatno ide pesmi “All the heavy lifting“ i stihu “Just close your eyes and pretend that everything’s fine“ koji teško da može da zvuči bolnije, ali i moćnije u isto vreme. Kad smo već kod vokala zanimljivo je da i bubnjar Brann Dailor peva u nekoliko pesama na ovom albumu (“Creature lives“ je otpevao celu sam). Na albumu čak ima i nekoliko balada (čudno je nazvati ih tako kad je ovaj bend u pitanju). Možda najzanimljivija je “Stargasm“ u kojoj se opisuje seks u svemiru i koja zvuči upravo tako, kao orgazam u bestežinskom stanju. Teško da neko bolje može da odsvira sliku svemira bolje od ovih “ludaka” iz Atlante.

Evidentno je da se nešto u muzici Mastodona promenilo. Možda je za to odgovoran i novi producent čije su prethodne mušterije bili Eminem, 50 cent i Maroon 5, ali možda bend jednostavno to želi da radi. Ovo nije album koji će vas oduševiti na prvo slušanje. Ali kada malo zalegnete na „repeat“ videćete da ni jedna od 13 pesama nije višak i da se bend oseća udobno tu gde jeste i da ih, ustvari, boli kufer za sve. Mamut sigurno gazi dalje i ko ima problem s tim popiće gvozdenu kljovu u glavu.

Spisak pesama:

1. Black Tongue
2. Curl of the Burl
3. Blasteroid
4. Stargasm
5. Octopus Has No Friends
6. All the Heavy Lifting
7. The Hunter
8. Dry Bone Valley
9. Thickening
10. Creature Lives
11. Spectrelight (feat. Scott Kelly)
12. Bedazzled Fingernails
13. The Sparrow

Ostavite komentar: