Mastodon

Crack the Skye

Izdavač: Reprise, 24.3.2009.

Producent: Brendan O'Brien

Žanr: Progressive Metal, Progressive Rock, Sludge Metal

Trajanje: 50:03

4.0/5

Ocena

Mastodon je, još u toku prošle godine, izjavio da novi album neće biti sličan njihovim ranijim izdanjima. Fanovima se to činilo logičnim, s obzirom na to da je svaki album imao svoju jedinstvenu temu (za one koji nisu upoznati sa opusom ovog benda iz Atlante, reći ću samo da je njihov prvi album “Remission” baziran na temi vatre, naredni “Leviathan” na temi vode, a “Blood Mountain” na temi zemlje). Ipak, razlika je veća nego što su mnogi očekivali.

Raniji albumi Mastodona su zvučali moćno i udarački. Nije bilo kompromisa. S obzirom na to da su u poslednje vreme bili na turneji sa bendovima kao što su Slayer i Trivium, nastavak agresije je bio logičan. Ali je izostao. Možemo li to smatrati manom? Ne baš.

Novi album donosi novu temu – ethereal (u nedostatku tačnog prevoda, možemo upotrebiti reči poput vazdušasto, lagano pa čak i božansko). Znači da se u startu možemo oprostiti od agresivnih uvoda kao u The Woolf is Loose ili Iron Tusk. Zauzvrat, Mastodon nam je ponudio slojevitost kakva se retko može čuti u ostvarenjima metal bendova. Lično sam mišljenja da novi album možemo svrstati u metal ostvarenja samo zbog distorzije gitare, u svakom drugom pogledu on je progressive rock ploča. Ipak, bend nije odustao od, za njih karakterističnih, maničnih prelaza i aranžmana koji će vas prodrmati više puta u toku albuma. Bubnjanje Branna Dailora je suptilnije, češće u službi održanja toka pesme, bas Troya Sandersa je mirniji i tečniji, dok se Brent Hinds i Bill Kelliher odlično dopunjuju i uspevaju da održe atmosferu kroz ceo album. Ako album posmatramo kao eksperiment, možemo zaključiti da je uspeo.

Album počinje krajnje neuobičajeno za Mastodon, numerom koja je veoma spora i glatka tako da će se jedan deo fanova svakako iznenaditi. Ipak, Oblivion je numera koja zaslužuje da se presluša više puta pre nego što donesemo zaključak. Izuzetno zanimljiv središnji deo pesme će mnoge podsetiti na rock muziku 70ih godina prošlog veka, što svakako nije slučajnost. Naredna Divinations nas vodi u novi pristup, sa uvodom koji nagoveštava rasplet celog albuma. Tu su i malo tvrđi vokali, kao i mračnija atmosfera koja nas drži do kraja pesme. Quintessence je, i pored povremenih izliva agresije, mirna numera koja nas može podsetiti na drugu polovinu opšteprihvaćenog Blood Mountain. Nema ničega što bi Vas nateralo da smanjite ton na muzičkom uređaju, ali se svakako nećete uspavati. Sledi numera koja je uradjena u stilu legendarne pesme Hearts Alive sa njihovog albuma Leviathan. Ali moram da pomenem: urađena u stilu. Ne iskopirana. Ne prerađena. Numera koja tokom svih svojih 11 minuta pleni idejama i raznovrsnošću. Nagle promene ritmova, kompleksne gitarske deonice i krajnje nepredvidiv vokal su glavne odlike pesme The Czar koja, po svemu sudeći, predstavlja težište albuma, deo oko koga ostatak kruži i čeka da se obruši na Vas kad se tome najmanje nadate. Ghost of Karelia je prva sledeća numera, pesma sa neverovatno zaraznom istočnjačkom temom. Ipak, nisam stekao utisak da između nje i naredne Crack the Skye postoji pauza. Pesme se tematski veoma lepo nadovezuju jedna na drugu i to je ono što doprinosi lakoći i pitkosti ovog albuma što je, složili smo se na početku ovog teksta, i bio cilj ovog kvarteta iz Atlante. The Last Baron zatvara ploču svojom dinamičnošću i, za Mastodon karakterističnim, aranžmanom koji slušaoca ne ostavlja ravnodušnim.

Mastodon je, po mom mišljenju, bio i ostao bend koji Vam željenu atmosferu može iscrtati pomoću dve gitare, basa i malo bubnja kao nijedan danas aktivan bend. Zapanjujuće je koliko su ovi momci sposobni da na nekarakterističan način dočaraju određene situacije. To je bio moj utisak nakon preslušavanja Leviathan-a, to je moj utisak i sada, nakon preslušavanja Crack the Skye-a. Žrtvujući nešto malo agresivnosti, bend je dobio na slojevitosti. Meni se sviđa. Štaviše, veoma sam zadovoljan. Možda mi godine ne dozvoljavaju da preskočim manjak snage tek tako, ali mi slušalačko iskustvo dozvoljava da uživam u mističnosti i teksturama novonastalog izdanja ovog fantastičnog benda, za koji se nadam da će potrajati još dugo jer mi je više muka da slušam nove neoriginalne i ukalupljene metal bendove. Svaka čast izuzecima, ali Mastodon je već nekoliko godina moj weapon of choice, i ne verujem da će se to u skorije vreme promeniti.

Spisak pesama:

1. “Oblivion”
2. “Divinations”
3. “Quintessence”
4. “The Czar [Unsurper, Escape, Martyr, Spiral]”
5. “Ghost of Karelia”
6. “Crack the Skye”
7. “The Last Baron”

Ostavite komentar: