Martin Stewart (Terror): “Kao klinac sam bio veliki fan Alice in Chains”

Martin Stewart (Terror)

Martin Stewart (Terror) / foto: Nemanja Đorđević

Legendarni američki hardkor bend Terror drugog dana Exita održao je jedan od najboljih nastupa na Explosive bini ikada, a ekipa Balkanrocka bila je u prilici da radi intervju s gitaristom benda (trenutno basistom) Martinom Stjuartom. Bend svira i stvara od 2002. godine, a iza sebe ima šest studijskih albuma. Poslednji put u Srbiji su nastupili pre tri i po godine s Death Before Dishonor. Terror su trenutno na turneji bez pevača Skota Vogela, koji je doživeo povredu leđa, a na vokalu ga menja basista Dejvid Vud.

Martin Stewart (Terror)BR: Kako je Skot? Da li mu je bolje?

Martin: Nije baš sto posto bolje, ali oporavlja se. Zato i nije sa nama, mora da prolazi kroz intenzivnu fizikalnu terapiju svaki dan. Ona traje devet nedelja, a ova turneja šest. Biće bolje, ali treba vremena.

BR: Je l’ vas proverava?

Martin: Da, da, naravno (smeh). Zove nas svaki dan i zapitkuje, sedi kod kuće na internetu i gleda klipove s natupa i takve stvari.

BR: Dejvid je morao da ga zameni, kako mu ide?

Martin: Ide mu sjajno, i sam peva u bendu Down To Nothing, pa već zna šta treba da radi, prijatno mu je u toj ulozi. Ipak, siguran sam i da mu je malo teško, jer je čudno nekako. Čak je teško i meni, jer sam s gitare morao da pređem na bas. Kul je, ali nije baš sto posto prijatno, voleo bih da su svi tu.

BR: Novi album “The 25th Hour” uskoro izlazi, kakva su vam očekivanja?

Martin: Iskreno, mene nije briga kako će se ljudima činiti, jer sam ponosan na ono što smo napravili. Naravno, biće lepo ako ljudi budu uživali, jer treba to uživo da sviramo. Srećan sam kako zvuči, pesme su malo kraće, ali jačih rifova je više nego obično. Rekao bih da je bliži prvom albumu nego ostalim. Ako se nekome dopada Terror, ne vidim kako bi mogao da sluša ovo i bude u fazonu da je to sr**je (smeh). To mogu da potvrdim jer sam bio fan Terrora, slušao sam bend pre nego što sam se priključio.

BR: Bendu si se priključio krajem 2006, ako se ne varam?

Martin: Malo ranije, prvi album na kom sam svirao bio je “Always The Hard Way”, tako da bih rekao da je početak 2006, možda čak i kraj 2005, ima već 10 godina od tada.

BR: Kakav je osećaj bio priključiti se bendu čiji si fan bio?

Martin Stewart (Terror)Martin: Bilo je super, sjajan osećaj, delovalo je kao prirodna stvar, jer smo bili prijatelji pre toga. Svirao sam u bendu koji je išao na turneje s Terrorom, bilo je lako samo ući u celu tu priču. Sećam se prvog nastupa kada sam se priključio Terroru, bio je to New England Hardcore Metal fest. To je ogroman festival u Masačusatsu, prvi put sam bio na tako velikoj bini, nisam čak imao ni pravu opremu. Kablovi su bili prekratki da uopšte dođu do moje gitare, bio je to malo šok za mene, ali bilo je baš kul.

BR: Da li se sećaš prethodnog puta u Srbiji, bilo je pre nekoliko godina?

Martin: Da, da, svirali smo u nekoj streljani, Gun club ako se ne varam, kako da se ne sećam.

BR: Znaš li da se taj nastup smatra za jedan od najboljih hardkor koncerata u Srbiji u poslednjih nekoliko godina?

Martin: Aaa, to je ludo, baš je super čuti (smeh). Sećam se i prvog nastupa u Srbiji, bio je neke dve, dve i po godine pre prethodnog, bilo je baš ludo.

BR: Sećam se da sam sedam puta skakao s bine tokom tog koncerta.

Martin: Sjajno! Ja nažalost ne mogu, malo sam težak za to (smeh).

BR: Možeš li da nam preporučiš neki aktuelan hardkor bend koji si nedavno slušao?

Martin: Naravno. Na turneji smo sa Expire, njih mora svako da posluša. Posle ove turneje trebalo je da uradimo i jednu američku, što na žalost ne možemo. Ima tu sjajnih bendova, na čelu Bane, koji je poprilično kultan i poznat.

BR: Naravno, bili su nedavno u Srbiji, s Comeback Kid.

Martin: Vau, to je baš strava kombinacija.

BR: Najbolji koncert ikad, posle vašeg.

Martin: (gromoglasan smeh) Nego, na toj turneji ima i novih bendova. Backtrack je tu već neko vreme, ali u mojim očima su i dalje mlad bend. Tu je i Turnstyle, s kojima je trebalo da idemo na turneju. Moram da spomenem i Forced Order i Heavy Chains, oba su američka, mislim da su baš sjajni.

BR: Americka hardkor scena je ipak najjača na svetu.

Martin Stewart (Terror)Martin: Logično je da je obožavam (smeh), ali u isto vreme mnogo cenim i sve bendove iz drugih krajeva sveta s kojima sam imao prilike da sviram, posebno evropske. Ima toliko dobrih bendova po Evropi koji nikada nisu imali priliku da budu zapaženi u SAD-u, jer ili ne idu na turneje često, ili jednostavno nemaju novac da iskeširaju karte i ostalo. To su sve sjajni bendovi. No Turning Back je bio u Americi nekoliko puta, oni su sjajni.

BR: I oni su bili ovde nekoliko puta, baš pre mesec dana poslednji put.

Martin: Uopšte me ne čudi, obožavam ih. Ima i bend Risk It, super su, ali mislim da nisu imali prilike da sviraju na previše mesta. Preporuka za njih, je**no su sjajni, stalno sviramo zajedno, volimo ih.

BR: Hardkor je uvek bio andergraund, teško je progurati se.

Martin: Tako je svuda u svetu, ali mi smo imali sreće što smo dobili priliku da proputujemo bukvalno svaki kutak zemlje.

BR: Terror se sjajno drži, prepoznatljivi ste, čak i u Srbiji na skoro svakom hardkor koncertu pola ljudi nosi vaše majice, Keepers of the Faith svuda gde se okrenete.

Martin: To je baš ludo, nisam znao to, baš mi je drago (smeh). Eto, dobili smo priliku čak i da sviramo na ovakvom festivalu.

BR: Šta više voliš, velike festivalske svirke ili zasebne manje koncerte?

Martin: Volim i jedne i druge na neki način. Prilike poput Exita se dobijaju jednom u životu. Ovo je totalno ludilo. Sviramo na istom festivalu sa Motorheadom, a preko puta je silent disco žurka, s jedne strane je Dj, a tamo pored je rege bina, iz onog pravca dolaze rejveri… ma ludilo.

BR: Da li si čuo za Exit ranije?

Martin: Kako da ne, dosta se priča o njemu. Pogotovo sam čuo za Srbe, nezavisno od toga šta slušaš, dolazi se na Exit, jer je jednostavno preveliki događaj.

BR: Otprilike (smeh). Svirali ste s toliko bendova, da li ima neki s kojim niste, a voleo bi?

Terror

Terror na EXIT festivalu / foto: Kristina Ćirić

Martin: Već su me to pitali par puta, i iskreno, mislim da ne postoji bend s kojim nismo svirali. Najviše zbog ovako velikih festivala. Sećam se tipa Alice in Chains, kao klinac sam bio ogroman fan. Bio mi je omiljeni bend, i na kraju smo svirali s njima u Australiji, na festivalu baš kao što je ovaj. Nedavno smo svirali na Hellfestu u Francuskoj, tipa tu smo svirali s Mayhemom i Craftom. Imao sam priliku da sviram s njima i da ih vidim, baš zbog toga. Već 10 godina preko leta sviramo po festivalima u Evropi, i mislim da sam svirao sa svakim bendom o kome sam sanjao, ili ga barem gledao. Teško da postoji ijedan. Tipa jedino ako više ne postoje, to bi bio jedini razlog.

BR: Warzone, na primer?

Martin: Jao, da. Sećam se kao klinac sam kupio kartu da ih gledam u Kaliforniji, koliko je to dobro bilo.

BR: Mogu da zamislim. Hvala puno, sve najbolje ti želim.

Martin: Takođe, veliki pozdrav!

terror

Terror na EXIT festivalu / foto: Kristina Ćirić

Ostavite komentar: