Marko Jocić – Pupak (Marica): “Jako, iz sve snage!”

marko_jocicMarko Jocić, poznatiji u metal zajednici kao Pupak, je frontmen i pevač u bendu Marica, koji je objavio svoj prvi zvanični materijal krajem prošle godine. Marica je pre samo par dana objavila svoj EP pod imenom “Subliminal“, a ove godine je imala prilike da nastupi na dvodnevnom festivalu “Invasion From the East” krajem marta, koji je bio dosta propraćen. Ovom prilikom izdvajamo vreme da poraygovaramo sa Pupkom o Marici, kao i njemu samom.


BR: “Invasion from the East” je zasigurno jedan od bolje organizovanih festivala metal zvuka u Srbiji. Kakve utiske nosiš sa nastupa i možeš li nam reći nešto više o samom festivalu?

Marko: Cela priča oko tog festivala je pokrenuta sa idejom da se domaća metal scena podigne na viši nivo i da se uživo promovišu izdanja Miner Recordsa, nekako mi je drago što je između ostalih tu upala i Marica zahvaljući Mineru i Strahinji Cerovini iz benda Concrete Sun, koji je bio promoter svega toga. Otvorili smo drugo veče festivala i prijem publike koja je tek pristizala na koncert je bio kranje pozitivan, a ja sam bio presrećan jer sam specijalno za taj nastup dobio Shure Super 55 mikrofon od svog drugara Marka Markovića, koji je po profesiji frizer, a u slobodno vreme pevač koji poseduje glas od milion dolara. Pozdravljam ga ovim putem jako iz sve snage.

MaricaBR: Oko Miner Recordingsa, izdavačke kuće se definitivno “digla prašina” u poslednje vreme kao kuće u kojoj brojni naši bendovi pronalaze adekvatan dom. Kako ti vidiš dosadašnju saradnju i šta je to što Miner Recordings donosi brojnim bendovima iz Srbije?

Marko: Saradnju vidim kao međusobno poštovanje određenog broja ljudi kojima je bitna muzika. Do sada su izdali neverovatan broj domaćih bendova na diskovima, ali i na vinilu. Potrebna je velika petlja i dosta vremena, novca i optimizma za takav poduhvat. Nadam se da će ta izdavačka kuća dobiti medijsku pažnju i uspeti da formira mrežu ekstremnije gitarske muzike, jer u Srbiji zaista ima bendova koji vrede.

BR: Van muzike se baviš i kuvanjem. Šta najviše voliš da pripremaš?

Marko: Ja sam zaljubljenik u hranu, kuvar i gurman koji kulinarstvo i gastronomiju smatra za umetnost. Najviše uživam uz meso i testeninu, testenina pogotovu, postoji milion različitih vrsta soseva za istu od kojih sam probao i znam da pripremim minimum pedesetak, broj kilograma mi je dokaz da ne lažem. (smeh)

BR: Koja se pesma do sada pokazala kao favorit publike?

Marko: Ona za koju smo snimili spot odnosno “Hypercube“, mada ja lično mislim da bi ta pesma došla do izražaja i bez video snimka, jer je autor te pesme moj drugar Dušan Mlađenović iz benda Alister i nastala je još kada je Marica bila samo projekat, moje skromno mišljenje je da sve što snimi taj čovek poseduje ogromnu količinu energije i verujem da je to upravo razlog zašto ona došla do izražaja.

BR: Nije nepoznato da povremeno putuješ do nemačke teritorije. Koliko si tamo imao prilike da pratiš muzičku scenu i misliš li da bi Marica mogla da pronađe mesta na germanskom tlu?

Marko: Nemoguće je tamo ispratiti sve, postoji jedno veliko more bendova u Nemačkoj, ali su svi na vrhunskom nivou i predstavljaju sebe u najboljem svetlu, bilo koja lokalna svirka koju smo tamo posetili ekipa i ja se završila kao magično dobar provod, nebitno kog žanra. Svi su usvirani i ponašaju se na bini kao da imaju epilepsiju. (smeh) A što se Marice tiče trenutno radim na tome da stignemo i tamo, videćemo šta će biti od svega toga, ali držite mi palčeve, i na nogama.

BR: Otkud nadimak “Pupak”?

Marko: Ajaoj, znao sam da će pre ili kasnije uslediti ovo pitanje. Da ne idemo u detalje recimo da sve ima veže sa srednjom školom, ogromnom količinom alkohola, par drugara, metalnih dvadeset dinara i opkladom o tome koje je veličine zapravo moj pupak. (smeh)

MaricaBR: Koliko je do sada bilo prilike da te upoznam, imaš vrlo ekstrovertnu ličnost, uvek si nasmejan i spreman za veselje. Kakva je tvoja percepcija života?

Marko: Život vidim kao veoma ukusno, raznobojno i krajnje čudno jelo koje poseduje tajni sastojak i zbog kojeg svi luče ogromnu količinu endorfina, ahahahahaha, sreća.

BR: Koliko si pljeskavica pojeo “Kod Zoricu”?

Marko: Tačan broj niko nikada neće saznati, jedan od članova Balkanrocka je ustvari završio fakultet zahvaljući upravo svim tim pljeskavicama koje sam tamo pojeo, mogao bih da napišem knjigu o istoriji priloga u toj brzoj hrani i varijacij sendviča koji su obitavali na meniju iste u zadnjih deset godina. (smeh)

BR: Možeš li se prisetiti kada si po prvi put izgovorio tvoju čuvenu rečenicu: “Jako, iz sve snage!” i odakle potiču uzrečice “instant” i “Brc, brc!”?

Marko: Kada sam pričao sa Lukom Matkovićem iz Space Eater-a i pokušavao da mu objasnim koliko jedva čekam novi album tog benda, on me je zarazio tom rečenicom. A ovo ostalo je nastalo tokom avantura sa bendom Testator, tačnije Aleksandrom Gutovićem i Aleksandrom Antićem.

BR: Polovinom marta je Rain Delay nastupao u Paraćinu i ti, kao i još neki ljudi ste posetili nastup putujući iz Niša, Kruševca i drugih mesta koja su udaljena dva sata putovanja. Misliš li da ljudi sa juga Srbije više cene scenu i podržavaju bendove u odnosu na druge krajeve?

Marko: Ne, svi smo isti, nebitno je ko odakle dolazi, određeni broj ljudi žive preko puta nekog kluba i jednostavno ne želi da poseti svirku nekog benda, a neki zaista to prate i putuju po šest ili sedam sati, recimo, vozom samo da bi se dobro proveli, slušali dobru muziku, stekli nova poznanstva, dok ova prva grupa koju sam pomenuo truli ispred kompa.

BR: U okviru Balkanrock redakcije, koji koncert pamtiš kao najdraži sa kog si izveštavao i zašto?

Marko: Slayer, jer sam ujedno i imao prilike da radim intervju sa Jasonom Newstedom koji je sa svojim bendom bio predgrupa na koncertu, pred ulazak u Beogradsku arenu sam u neverici pričao sa drugarima kako sam upoznao Newsteda, jer je čovek legenda u bukvalnom smislu te reči, a kada smo ušli unutra nastala je prava ludnica i sve je prošlo magično brzo uz jedan od najvećih thrash metal bendova ikad.

BR: Organizovao si Southern Blast Festival u Nišu. Kakve utiske nosiš sa tog nastupa?

Marko: Nosim traume, svi bendovi koji su nastupili su dali svoj maksimum i predobro svirali, ispali maksimalno korektni, atmosfera u publici je bila vrhunska  ali problemi sa strujom pre početka koncerta i policija koja nas je posetila u toku večeri me je naterala da smršam minimum tri kilograma i to samo od stresa, plus sam bio previše umoran.

MaricaBR: U jednom momentu tokom nastupa je policija prekinula svirku. Šta se zapravo dogodilo?

Marko: Haos, mi izlazimo na binu, počinje intro, ljudi skandiraju: “Marica!” i u tom trenutku ulazi dvadesetak policajaca, tačnije interventna jedinica niške policije sa pitanjem: “Kakve su ovo provokacije?!” i prekida sve. Izveli su iz kluba određen broj ljudi, pretresali su ih, ali su ih posle određenog vremena pustili, a mi smo nastavili tamo gde smo stali i isterali sve do kraja.

BR: Kako planiraš dalju koncepciju festivala?

Marko: To će biti nešto što će se održavati jednom godišnje u cilju promovisanja ekstremnije gitarske muzike, tačnije metala, toga ovde još uvek nema, klub u kome se sve održava je savršen za svirku takvog tipa, a odziv publike nam daje nadu da će Southern Blast priča potrajati i postati tradicionalna.

BR: Entuzijastično si najavio nastup benda Cold in December u Nišu. U Beogradu je isti bend odsvirao dobar set, ali je posećenost bila minimalna. Kako je bend prošao na Jugu?

Marko: I u Nišu je bila slaba poseta, ali to je i očekivano kada je u pitanju takozvana “DIY” turneja. Tu nema reklame, i ako je ima bend mora da se pomiri sa činjenicom da će nastupati sredinom sedmice u nekom od gradova i da je velika verovatnoća da ljudi neće doći na svirku zbog obaveza. Međutim, to nije sprečilo momke iz benda Cold In December da iskidaju svirku.

BR: Marica je nastupila u Sofiji. Postoje neke informacije da je na području Rumunije i Bugarske oživela scena u poslednje vreme i da su nastupi tamo često dobro posećeni i energični. Koliko je Marica naišla na takve reakcije?

Marko: Za Rumuniju još uvek ne znam tačno, ali je Marica u Bugarskoj kao demo bend morala da izadje na bis, ljudi su tamo ludi skroz, naravno, u pozitivnom smislu. Uživaju u mužici mnogo, i nemaju naviku da gledaju u telefon ili stoje mirno dok traje svirke. Jedva čekam da odemo tamo ponovo! Jedva!

BR: Omiljeno pivo koje si imao prilike da probaš u Nemačkoj?

Marko: U jednoj birtiji na jugu Bavarske smo probali neko njihovo domaće pivo i prosto sam krenuo da fleširam od sreće koliko je dobro, poseban ukus i tu gorčinu koju sam tad osetio u ustima, neću nikad da zaboravim.

BR: Šta bend treba da poseduje da bi mogao da ide sa Maricom na turneju?

Marko: Jaoj, bre, ovo pitanje zvuči kao da smo Metallica. Samo to da je ekipa iz nekog benda nesebična, da poštuje sebe, ali da ne nipodištava druge.

maricaBR: Kakvi su planovi što se izdavanja albuma tiče?

Marko: Plan je da se album završi do kraja godine i prvenstveno bude izdat na vinilu, pa tek onda na ostalim nosačima zvuka, ali i da istovremeno bude dostupan preko interneta pa ko voli nek izvoli.

BR: Kako bi predstavio kolege iz benda?

Marko: Požrtvovani ljudi koji imaju dosta živaca da me trpe jer stalno kasnim i drugari sa kojima delim ljubav prema muzici i pre svega toga opaki svirači.

BR: Šta je to što Marica može da ponudi na metal sceni u odnosu na druge domaće bendove tog žanra?

Marko: Na bandcamp stranici Tribal Rajber Labela se nalazi naš EP za besplatno preuzimanje, pa preuzmite i prosudite sami, veliki pozdrav za sve! METAL!

2 komentara o “Marko Jocić – Pupak (Marica): “Jako, iz sve snage!”

Ostavite komentar: