Marko Došen – Šendo (Seljačka Buna): “Volimo da se sprdamo sa ‘velikanima’ naše rok scene”

Marko Dosen - Seljacka bunaOd izdavanja debi albuma “Buna je počela”, beogradski agro-metal sastav Seljačka buna je sve aktivniji u pogledu brojnih nastupa širom regiona, ali i učestalim pojavama novih singlova. Dok grupa pravi mali predah do narednog nastupa u pančevačkom “Apolu”, bubnjar Marko Došen, poznatiji po nadimku Šendo, izdvojio je vreme da za Balkanrock približi neke od raznolikih tema vezanih za aktivnosti i karakteristike ovog sastava.

BR: Album “Buna je počela” sadrži žanrovski raznolike numere, čak i u okviru jedne pesme moguće je pronaći više muzičkih stilova. Koliko svaki pojedinačni član utiče na ukupnu muzičku sliku benda?

Šendo: Volimo mi da bude šareno, “na veselje”. Ništa gore, nego da ti na albumu sve pesme liče, pa onda ne znaš gde si stao. Generalno, svi u bendu slušaju različite vrste/žanrove/šta-god muzike, pa uplivaju, tu i tamo, razni i ponekad neočekivani uticaji. Koliko god se razlikovali naši lični ukusi, nekako se uvek složimo oko toga šta nam se sviđa i paše za Bunu. Imamo dobro razvijen kolektivni kreativni um, a i uho. Što se tekstova tiče, većina isplivava iz pera Gazda Vuje, ali i mi ostali bacimo po koji stih i predlog. Sve pesme potpisujemo kao Seljačka buna, u duhu zajedništva.

BR: Nakon albuma u međuvremenu ste izdali i nekoliko singlova. Pripremate li novi album, kada bismo ga mogli očekivati i hoće li biti nekih saradnji?

Šendo: Nove pesme su stalno u pripremi, krčkaju se tekstovi i rifovi na probama. Kada će se tačno pojaviti novi album? Nisam siguran, ali nove pesme svakako možete čuti na svirkama. Plan je da se ove godine dosta svira i izda album, a zanimljivih saradnji će svakako biti.

BR: A, sa kojim bendovima volite da sarađujete ?

Šendo: Imamo sreće sa drugarskim bendovima, a i stalno upoznajemo nove, kvalitetne grupe kada sviramo po regionu. Da ne zalazim ponaosob o svakom bendu i zašto se volimo, vredi pomenuti Penetraciju iz Našica, Fandango, Neke paore, Mortal Kombat, kao i Kultur Shock, Pero Defformero, Brigand, Meze, a tu su i Grate, Danas svi znaju da igraju fudbal, Gorki greh, Brkovi… Eto, par njih koji su mi pali na pamet. Ima ih još dosta, sigurno.

BR: Kako biste prokomentarisali goth kulturu danas i njene pripadnice nežnijeg pola, a koje spominjete u pesmama?

Šendo: Valjda su nam gotičarke bile zanimljive u nekom stadijumu odrastanja, “bolje gotičarka u ruci, nego tri fenserke u krevetu”. Ima nešto neosporno primamljivo u tome da neko digne srednji prst mejnstrimu i fura svoj fazon. A, tu je i čipka, korseti i ostala ludila, na koje se ložim u bilo kojem pojavnom obliku… Što se današnjice tiče, čini mi se da su bilo kakav andergraund i kontra kultura jednom nogom čvrsto u grobu. Razloga ima gomilu, da ne zalazimo u to previše. Valjda je za gotik, metal, rokenrol i bilo kakvu “alternativu” potrebna jaka, ili u najmanju ruku prisutna, srednja klasa. Kakva država, takva scena.

BR: “Ponovni dolazak Isusa Hrista” jedna je od mračnijih, da ne kažem pesma sa apokaliptičnom atmosferom. Nasuprot nekim tekstovima, zasnovanim na humoru, satiri i parodiji, da li bi se mogla svrstati u one koje imaju malo ozbiljniji pristup i poruku?

Šendo: Ako se pažljivo posluša, u većini pesama ispod sladunjavog sloja humora postoji neka dublja, gorka poruka. Osim u promo pesmi. I još nekima.

BR: Kao jedan od glavnih uticaja, na oficijelnoj “Facebook” stranici benda, naveli ste System of a Down. Koliko ste vi zainteresovani za politička i socijalna pitanja?

Šendo: Mi smo apolitički, areligiozni bend. Zainteresovani smo ljudima staviti osmeh na lice, pivo u ruku i ovcu u krevet.

BR: Na istoj stranici, za tebe piše da si i “čelična ruka pravde”. Da li je nadimak inspirisan pesmom Kraljevskog apartmana?

Šendo: Volimo se mi sprdati sa “velikanima” naše rok scene. A i od svih mogućih, “čelična ruka pravde” uopšte nije loš nadimak.

BR: U tom kontekstu, koliko vas trenutno stanje na sceni inspiriše na parodiranje i ismevanje stereotipa rok bendova? Šta vidite kod drugih bendova što smatrate zastarelim, dosadnim, ustajalim i “mrtvim“?

Šendo: Zapravo, na sceni ima dosta toga inspirativnog, i puno dobre muzike. Problem je što originalna, inventivna muzika nije na ceni. Jedini ljudi koji mogu da žive od rokenrola u našoj zemlji recikliraju desetak zastarelih ex-Yu formata do iznemoglosti. I ista šaka velikana se vrti po svim mogućim festivalima. Ismevamo dinosaurus bendove: malih mozgova, velikih tela i zrelih za izumiranje.

BR: Koliko su ego, ponos i inat dobri ili loši za funkcionisanje višečlanog sastava i kako se to može držati pod kontrolom?

Šendo: Komunikacija. Bend je kao brak, samo nas ima više. Ego, inat i ostala sranja nestaju kada izađeš kao bend na binu. Dakle, bend je brak, a nastup je seks.

BR: Koji faktor je najviše zaslužan za sve veće interesovanje publike za “Seljačku bunu”?

Šendo: Nemam pojma. Voleo bih da verujem u to da prenosimo neku pozitivnu energiju na nastupima. Nama je mnogo lepo da sviramo glasno pred lepim pijanim ljudima, pa je i njima verovatno lepo.

BR: Koje bi vaše koncerte ocenio kao najbolje i postoje li neki nastupi koje pamtite po nekim neprijatnostima?

Šendo: Srećom su nam do sada uglavnom svi nastupi bili dobri. Lakše, ali i bolnije bi bilo nabrojati par najgorih. Bila nam je velika čast deliti binu sa nekim većim, nama dragim bendovima, kao što su Pero Defformero i Kultur Shock. Takođe volimo i svirati po festivalima, UFO Fest u Osijeku i ŠLF su nam je ostali u veoma lepom sećanju. Gde god ima publike koju naša muzika pokreće da peva i skače, to je nama dobar nastup. Ako se desetočasovna vožnja kući posle svirke u Tuzli po snežnom kijametu računa kao neprijatnost, onda to. Definitivno to.

BR: Ima li neka pesma koju bi iz nekog razloga izdvojio? Na koje vaše numere publika najbolje reaguje?

Šendo: Hm… Recimo “Ujdurma”. Ona mi je jako zanimljiva za sviranje, jer su neki čudni nepari u pitanju. Muzički dosta odskače od ostatka repertoara, zvuci istoka, dreka, ludilo. Lepo mi je bilo kada smo je prvi put svirali, dosta je bilo zbunjenih faca u publici. U poslednje vreme skoro da i ne sviramo uvod u “Pank šlager”, jer nam je slađe da pustimo publiku da se horski dernja. Svi zađipaju kad krene “Devojka sa gotik nogama”, a niko neće da prizna da voli Đoleta… “Hevi metal” je pesma za “wall of death”, fina nam je publika i jako su lepe šutke.

BR: Misliš li da publika u Beogradu manje ceni svoje bendove, u odnosu na druga, manja mesta?

Šendo: Ceniće nas oni, radimo na tome. Nema pravila, svirali smo pred 20 duša u podrumu, ali i pred punim klubovima i festivalima. Generalno se malo izlazi na svirke. Nisam dovoljno mator da kažem: “U moje vreme se više išlo na svirke…”, ali sam u iskušenju.

BR: Ako se vodimo vašim stihovima, “Sela haramo/ribe karamo/Mnogo smaramo/hevi metal je to!”, ko u vašem sastavu najviše smara?

Šendo: Svi mi smaramo na svoje posebne i šarmantne načine! (smeh) Toliko dugo sviramo zajedno da manje-više znamo od koga i pod kojim okolnostima da očekujemo smaranje.

Ostavite komentar: