Mark Lanegan u Domu omladine: Imitacije su tako nedostojna reč

mark_lanegan_2013

Foto: Nemanja Đorđević

Samo 11 meseci nakon prethodnog gostovanja u Beogradu imali smo prilike da ponovo vidimo jednog od najcenjenijih i najuticajnih živih muzičara. Ovog puta u nešto drugačijem, takoreći ogoljenijem, izdanju.

Lyenn

Lyenn

Mark Lanegan praćen Dukeom Garwoodom na ovoj turneji promoviše prvenstveno svoj album obrada “Imitations” i zajedničko izdanje sa Garwoodom pod nazivom “Black Pudding”. Garwood je londonski multiinstrumentalista koji je sarađivao sa žanrovski svakojakim muzičarima ali je njegov odnos sa Laneganom na znatno višem nivou nego sa ostalima. Može se reći da je on za Lanegana ono što je Warren Ellis za Nicka Cavea.

Duke Garwood

Duke Garwood

Koncert je započeo akustičnim nastupom belgijskog muzičara Freda Lyenna Jacquesa koji nastupa jednostavno pod imenom LYENN. Ovaj mladi autor je sasvim sigurno bio jedno neočekivano i nadasve prijatno iznenađenje za sve prisutne. Publika je maksimalno ispoštovala planiranu satnicu tako da je ovog mladog Belgijanca gledala prepuna sala Doma omladine. LYENN nam je kroz svoj dvadesetnominutni set pokazao svo svoje baratanje gitarom i melanholijom koju odlično iznosi njegov čist i visok, maltene, plačući glas koji je apsolutni kontrast onoga što je usledilo. Njega smo ponovo mogli da vidimo u ulozi basiste benda koji je pratio zvezdu večeri.

Nakon njega na binu je izašao Garwood i nastavio u sličnom “one man” maniru s tim što je njegov nastup već stilski bio bliži Laneganovom izrazu. Ovaj bradonja svira gitaru i ima glas poput svojih u srebrnih cipela na kiši-blatnjav. Nakon njegovog seta usledila je kraća pauza koja je okončana nekoliko minuta pre 22 časa. Tada je na binu je izašao bend koji su činili već pomenuti Garwood i Lyenn, zatim još gitarista i par gudača. Primećujete da bubnjara nije bilo i zato je zvuk koji je usledio bio dosta drugačiji od prethodnog nastupa pa tako ne čudi odluka organizatora da koncert bude sedeće prirode. Ipak je ovo bila jedna nadrealna predstava.

Mark LaneganKoncert je otpočeo pesmom “When your number isn’t up” čime nam je nagovešteno da na repertoaru neće biti samo numere sa dva izdanja čija je ovo zvanična promocija. U regularnom delu koncerta preovladavale su pesme sa “Imitacija”. “Mack the knife”, “You only live twice”, “Autumn leaves” i “Solitaire” su daleko od onoga što naziv albuma sugeriše. U njegovom izvođenju ove pesme dobijaju svoj novi život, ne preterano zavistan od originala. Dosta zastupljen bio je i “Blues Funeral” sa hitovima “Gravedigger’s song” i “Phantasmagoria blues”. Bend zvuči razgovetno. Garwood je skriven u pozadini i na prvi pogled nedominantan ali bez njegovih dubokih saksofonskih podloga pesme bi izgubile polovinu svog ambijenta. Lanegan se sa prvom pesmom uhvatio za mikrofon u svom prepoznatljivom stilu i nije ga puštao do kraja koncerta kao da mu život zavisi od njega. Nema potrebe za nekom koreografijom. Znamo mi što je tu. Zna on što smo tu. Povremeno je odlazio između pesama do stolice na kojoj je stajala voda, da bi negde pri kraju koncerta seo na istu i uživao u muzici. Regularni deo nastupa završen je pesmom “On Jesus’ program”. U pitanju je još jedna “imitacija” ali sa prethodnog takvog poduhvata iz 1999. godine pod nazivom “I’ll Take Care Of You”. U bisu su preovladavale pesme sa pomenutog “Black Puddinga” da bi tačku na veče stavila “Halo of ashes” Laneganovog matičnog benda Screaming Trees.

Jedan zaista sjajan nastup završio se tako što je Mark sedeo za štandom gde se prodavala bendova roba i potpisivao sve što su ljudi masovno kupovali (majice, diskove, ploče…). Da nije bilo tog poteza sumnjam da bi se prodalo onoliko stvari. Ali hej, izgleda da mu je ovde lepo čim se vratio toliko brzo, zar ne? Sinoćne reakcije publike mogle su samo da učvrste taj osećaj. Možda će neki upoređivati ovaj koncert sa prethodnim, onim punim bendovskim, i isticati neke njegove prednosti. Ipak bi bilo razumnije posmatrati ova dva koncerta kao celinu a ne kao teme za sučeljavanje. I jedan i drugi pomogli su da se oblikuje vizija Srbije o kultu zvanom Mark Lanegan. Jedina zamerka može se uputiti trajanju koncerta. Iako je u globalu ono bilo sasvim korektno, neto nastup Marka Lanegana jedva je premašio sat vremena. Mislim da će se svi složiti da je falilo još par pesama ali ipak: Mare, znamo se… Snimićeš ti još nešto sa ko zna kim pa ajde navrati opet. Može?

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Ostavite komentar: