Magično krstarenje black metal vodama – Sarkom, The Stone i Isvind u “The Quarteru”

The Stone

The Stone; foto: Vovka Chudinov

Iako se kalendarski bližimo proleću, sinoćnje vremenske prilike su odlučile da malo “promene ploču” i pre su bile skoro pa jesenje, a samim tim su se idealno uklopile u atmosferu mini black  metal festivala koji se održavao u novosadskom klubu The Quarter, na kom su nastupila dva norveška benda, Sarkom i Isvind, kao i velikani domaće scene, The Stone. Ova svirka je ujedno bila i početak njihove evropske turneje Necrotic God.

Paralelno sa ovim dešavanjem, u klubu tik prekoputa The Quartera, Fabrici, novosadska umetnica Danica Bićanić je održavala umetničku izložbu koja je privukla dobar deo publike koja je bila i na festivalu, čak i same bendove, što je svakako dodatno začinilo ovu manifestaciju i dalo joj svojevrsnu duhovnu notu, budući na to da je umetnica za cilj imala da prikaže njeno viđenje sveta na specifičan način i kroz određeni performans u koji je uključivala i same posetioce što je bilo veoma zanimljivo iskustvo.

Jedna od nesumnjivo najlepših stvari koja može da se desi kada je u pitanju metal svirka klupskog karaktera jeste da se na njoj skupe ljudi različitih uzrasta i iz raznih mesta sa strane, a kad je u pitanju sinoćnji događaj, broj tih mesta prevazilazi cifru od 10, a čak nisu sva ni u okviru naše države, što dovoljno svedoči o tome kolika zainteresovanost je vladala za njega i kako pravim ljubiteljima ove muzike nije bio problem da prevale čak ni silne kilometre kako bi došli i ispoštovali bendove koji vole te se sjajno proveli. Klub je krenuo rapidno da se puni čim su otvorena vrata, a shodno tome atmosfera je momentalno krenula da se zagreva i malo veće kašnjenje početka celokupnog programa koji je bio najavljen za 20:30h se skoro pa zanemarilo.

Sarkom

Sarkom

Prvi izvođač koji je imao čast da izađe pred do tad već pomalo nestrpljivu publiku bio je Sarkom. Kako bi Norveška slobodno mogla da se nazove samim srcem black metala, prisustovati svirci benda pomenutog žanra koji dolazi odatle je poseban doživljaj. Karakterističan prizvuk tog podneblja koje je iznedrilo neke od najvećih, kultnih black metal bendova, naravno da se provlačio i kroz muziku Sarkoma. Pored toga, njihovu izvedbu je odlikovala i visoka koncentracija energije koja je isijavala sa bine i nesumnjivo se upijala od strane publike sa kojom je pevač od samog početka održavao odličnu interakciju i jasno da je to rezultovalo sjajnim prijemom ovog benda. Corpse paint je, kako je bilo i za očekivati, bio jedan od sastavnih, uglavnom neizostavnih elemenata kad su u pitanju ovakvi nastupi, a činjenica je da ga on uvek začini na sebi svojstven način i da oslika koliko je black metal zaista jedan od najspecifičnijih pravaca metala i čak više od same muzike, određena ideologija kojoj se pristupa na vrlo ozbiljnom nivou. Sarkom je uspeo u tome da svojim hladnim muzičkim paketom više nego dovoljno zagreje prisutne i sa svoje solidne diskografije izvede pesme kao što su “Doomsday Elite”, “Call your name”, “Infected” na koje se reagovalo aplauzima, headbangingom i nadasve pohvalnom povratnom informacijom publike čije dobro raspoloženje je bio jedan od highlightova celokupne večeri. Prva etapa norveškog metala se okončala posle 22h, a most koji se našao između nje i one druge je bio bend koji većinski i jeste “kriv” za pomenuto dobro raspoloženje, velik broj posetilaca i prelaženje svih tih kilometara do Novog Sada – The Stone.

The Stone 01

The Stone

Kult koji egzistira na domaćoj metal sceni 20 godina i koji je, slobodno se može reći, standardizovao srpski black metal, sinoć je ponovo potvrdio zašto im kod nas nema ravnih i zašto prisustvovanje njihovoj svirci može da se posmatra i kao svojevrsna edukacija kada se radi o temama kao što su kvalitet, dugotrajnost, istrajnost i doslednost. Iako je nastup, shodno prilici, morao da bude kraći i da fanovima usled toga ne pruži dovoljno u smislu količine “materijala”, The Stone svakako nikad akcenat i nije stavljao na kvantitet, tako da je i u okviru kratke minutaže i ne zvanično u ulozi zvezda večeri ipak uspeo to da postane, što je uostalom i bilo za očekivati. Publika, koje je sad bilo još više, burno je dočekala bend koji na našim prostorima ne svira često, ali kad to uradi, neosporno potvrdi da se sve to čekanje na kraju i te kako isplati. Spoj pet vrhunskih muzičara koji se na bini na određen način “stapaju” u jedinstvo i maestralno, čak teatralno iznose umetnost u vidu svoje muzike je nešto što jednostavno mora da aficira skoro pa sva čula. Koliko god fraza “svetski, a naši” pretila da zvuči iritantno, kad je ovaj sastav u pitanju, to se de facto mora istaći i teško da bi iko ko je sinoć bio na festivalu (ili ih gledao bilo kad pre) mogao to da ospori. Set-lista je pretežno bila sačinjena od pesama sa njihovog poslednjeg izdanja, “Nekroza”, iz 2014. godine, tako da je publika bila u prilici da čuje pesme kao što su “Kamenolom”, “Pesimizam”, “Sunovrat”, koje pokazuju kako je evolucija jedan od konstitutivnih elemenata The Stonea, ali naravno da je morao da se provuče i neki stariji biser poput “Sekao duboko, zakopao plitko” i “Priviđenja”. Svaka od njih je bila sjajno recipirana, a podrška bendu koja je zračila od strane velikog dela prisutnih je potvrdila da je baza fanova kojom on raspolaže prevashodno verna i da bi zarad njihovog nastupa otišla gde god da je u prilici, a ne postoji grupa koja ne bi volela da se pohvali tako nečim. The Stone to može, ali on to i zaslužuje.

Isvind

Isvind

Nakon završetka njihovog nastupa i nažalost neodsviranog, a traženog bisa, bina je bila spremna za drugu etapu norveškog black metala, a ujedno i poslednjeg izvođača za ovo veče, Isvind. Bend koji dolazi iz Osla i koji postoji preko 20 godina, sa više prekida u radu i dosta skromnom diskografijom za toliko vreme postojanja na sceni, svojom svirkom je aktivirao vremensku mašinu i klub sa svima u njemu poslao u zlatno doba i tlo za ovaj pravac metala, ’90-e godine u Skandinaviji. U 2015. izdati album koji je po svom zvuku, atmosferičnosti, savršeno usklađenoj melodičnosti i sirovosti na rangu samih klasika iz pomenutog perioda zaista je uspeh, a Isvind je upravo to uradio svojim albumom “Gud”. Pomenutim karakteristikama je svakako odlikovala i njihova svirka koja je uspela da zadrži prilično dobar deo publike koja se ipak smanjila u ovom delu večeri, ali je bilo u sasvim dovoljnom broju da adekvatno isprati i podrži ovaj nastup koji je to zasigurno i zaslužio. Neke od pesama koje su sačinjavale repertoar su bile “Kast Lost”, “Ordet”, “Ulv Ulv” i druge koje su uspešno našle svoj put do prisutnih. Uvek je prijatno videti bend koji svakim svojim gestom pokazuje koliko je posvećen tome što radi, a kad je konkretno Isvind u pitanju, od strane pevača se to osećalo tokom cele izvedbe i to im je dalo još jedan plus, iako je pomenuta vremenska mašina ipak njena glavna odlika, a kada je došlo vreme da se ona ugasi i da se vratimo u 2016., to je ujedno označilo i kraj ove manifestacije.

Iako underground dešavanja ovog tipa nažalost retko kada uspevaju da okupe zavidan broj posetilaca, čak naprotiv, na veliku sreću bendova i organizatora, sinoć to nije bio slučaj. Podrška je pristigla sa brojnih strana, svaki performer je dobio svojih pet minuta slave i stekao se utisak da možda, ipak, ima nade da će u budućnosti okolnosti da budu još bolje, te da organizovanje ovakvih događaja u Srbiji nije čist mazohizam, kao što neretko i biva. The Quarter je sinoć postao prava mala metal oaza u kojoj je svako uživao na način na koji može samo fan ove muzike i u svakom pogledu veče je ne samo ispunilo, nego i premašilo očekivanja. Sada može samo da ostane nada da će ovo postati praksa i da će krilatica “connecting (many) people” postati jedna od glavnih odlika ako ne svake, onda bar većine svirki i festivala koji će se tek održati u narednom periodu.

Ostavite komentar: