MadRed

Wha Gwaan

Izdavač: samostalno izdanje, 30.5.2014.

Producent: Dalibor Rajk

Žanr: Raggamuffin

Trajanje: 55:10

4.8/5

Ocena

Ko čeka, taj i dočeka. Malo prezarđali kliše od izreke, znam, ali suštinski pogađa po pitanju ovog albuma (a i recenzije), s obzirom da je izgleda odlaganje i razvlačenje sa izbacivanjem albuma postao neki novi fazon kod naših svežijih izvođača. Ali nikako loš fazon, jer svakako kvalitet muzike koju u međuvremenu ulivaju u svoje digitalno i/ili kompakt disk čedo itekako ispunjuje iščekivanja nestrpljivog slušaoca koji je do relativno skoro drhtao od neizvesnosti izdavanja koje se bližilo.

U slučaju da vam je promaklo par sitnica, u vidu jedno sedam tizera, bilbord kampanja, televizijskih gostovanja, naslovnica po novinama i magazinima, letećim flajerima bacanih poput konfeta sa krovova zgrada u svakoj pešačkoj ulici, promo SMS poruka koje vas bude u pola noći svojim vestima ili jednostavno vaš news feed koji je garant izdobijao po koji direktni hitac vesti kao i (za sada) dva spota – Novosadski Madred je nakon deset godina izdao svoj prvenac. – Ovaj paragraf je bio namenjem onim propustima od ljudi koji normalno ne prate ovakve stvari. Kao što sigurno nisu pratili ni nastavu u školi pa posle izađu na tjub u kompilaciji sa ostalim neznalicama koji nemaju pojma da objasne ko je jedan od naših najpoznatijih književnika.

Wha Gwaan!” je svakako počeo sa letećim startom na velika vrata i već u prvih nedelju dana napravio zavidni broj preslušavanja i skidanja, zapalivši tako region svojim vibracijama koje ne verujem da će u neko skorije vreme prestati da nas drmaju. Sam album je izbačen bez ikakvog lejbla i može se slobodno preuzeti sa njihovog zvaničnog sajta, a na njemu će vas čekati sat vremena veselog puta ruku pod ruku sa Banzaem i WackWackom i njihov bogati lirički baraž koji inficira uši čak onih koji i nisu fanovi zvuka regea i njegovih podvrsta. Ova ragga/hiphop vožnja propraćena je fenomenalno doziranim brejk, drum i jungle elementima, sve povezano odličnim bas linijama i semplovima i upakovano u jedno pozitivno vibrirajuće skoro-pa-savršenstvo.

Album će vam pružiti, iako sveden, opet dovoljno rasprostranjen izbor pesama u drugačijem tonu. Bilo da li je u pitanju roud tripčina na sunčanom danu uz “Rollin’ with a vibe”, nagruvane energije kao što se može čuti u “Realize” ili “Stand tall”, usporenog, malo zamračenog zvuka za sve gengsta ljubitelje u “Insane” i “Figure out” (koji ima i onaj mali katarzični kablam), želje za energičnim skakanjem po sobi uz, pa, “Jump up”, pa do prepoznatljivog trombona dugo poznatog nam Nemanje Kojića, bez čijeg gostovanja bi ovaj album imao okačenu o sebe jednu vrlo upadljivu greotu… ili pak, da ste željni osmobitne nostalgije nintendo zvuka, ima čak i skit za to. A i imena numera su konvencijalno nadenuta, tako da ne morate ni da razmišljate puno koja je beše koja. Očigledno da su mislili na vas dok su snimali!

Doduše, iako je solo preslušavanje ovog malog, crvenog, paketa sreće lepo i sve to, svakako je još bolji trip biti u publici pred ovim novorođenim mesijama. Svako ko je bio na jednom od njihovih nastupa da sam pitao za utiske kako je bilo, prenos istog bi uglavnom započinjali uz “Uffffffffff…!” dok im se lice tokom izgovaranja polako grčilo u smešak dok im sećanja naviru i oni lutaju nazad i skroz zaboravljaju da sam tu i još uvek čekam odgovor. A i već su se povezali, koliko vidim, sa imenima kao što su SKA, Dubioza Kolektiv i Stereo Banana, sa kojima su skoro i imali zajednički nastup. Takođe, momci svakako vole komunikaciju i kontakt sa svojim fanovima, i vidi se da žele da im pruže jos mnogo toga. Vredi čekati i videti kako će se to dalje odvijati.

A svakako bih želeo da čujem neke njihove pesme u okviru nekog filmskog soundtracka. Pod uslovom da je u pitanju neko ostvarenje u kultnom nivou sa filmovima poput “Dve čađave dvocevke” ili možda kada bi se neko dosetio da napravi još neki film poput “Munja”. Eto ideje.

Nema puno toga što se može dalje pričati, zaista. Sve je na mestu. Muzika je svetski isproducirana, bas ima prelep tok i super vozi svoju priču, a vokali su, iako spadaju naverglanom ragga stilu, iznenađujuće jasni. Knjiški primer kako odraditi ragga album. Jedina mana? Vokalno nekako zvuče isto. Ali, ako ćemo realno, kom izvođaču ovakvih stvari pesme NE liče po tom pitanju jedna na drugu?

Suditi ovde bilo šta na osnovu marginalnih stvari poput žanra i zaobići iz neinteresa prema istom je instant zasluga brendiranja preko lica i bacanje sa visoke litice u aktivni vulkan, po mogućstvu na jednom od onih ostrva gde se prave one tropske žurke, jer bi onda u inatu ovo bio original soundtrack vašeg zasluženog kraja. Delimično zbog konvencionalnosti, delimično jer ovi momci zaslužuju da se ovaj album i probije toliko daleko jer istinski svetski zvuči (a i krenulo im je kako izgleda), a delimično jer mi je guranje sa litice dugoročna fantazija. Svakako album koji vredi i fizički posedovati. Wha Gwaan!

Spisak pesama:

01. Intro
02. Rollin’ With A Vibe
03. Jump Up
04. Lyrical Attack
05. Insane
06. Let Dema Come
07. Rough Man
08. Stand Tall
09. Wha Gwaan
10. Figure Out
11. Imagine feat. Hornsman Coyote
12. Realize feat. Zupany
13. Chip Run (Rajk Skit)
14. No Where To Run feat. Origin – All
15. Run Up The Session With Rajk
16. Livin ‘It
17. Crucial Cut

Ostavite komentar: