Lustmord

The Word as Power

Izdavač: Blackest Ever Black, 8.7.2013.

Producent: Lustmord

Žanr: Dark ambient

Trajanje: 73:54

4.1/5

Ocena

Mag dark ambient žanra se zove Brian Williams, koji je svojim radom tokom 80-ih i 90-ih definisao sam pravac ove atmosferične muzike, koja vrlo često oscilira između pojma „muzika“ i mračnog sound design-a. Ako niste ranije slušali Lustmord albume, opus gospodina Williamsa ste sigurno mogli čuti u soundtrackovima filmova ili video igara, kao i kroz razne remikse drugih izvođača poput Toola i Puscifera. Nakon pet godina od poslednjeg izdanja, ove godine je nastupio novi mračni prevrat koji će ovaj put biti nazvan „The Word as Power“.

Za one koji su malo bolje upoznati s Lustmord „ambijentom“, ovaj album će zapravo zvučati pomalo uobičajenije i tradicionalnije u odnosu na neke od ranijih radova. Iako je ovaj žanr izuzetno eksperimentalan i vrlo marginalizovan na široj muzičkoj sceni, na ovom albumu se stil tokom većine albuma može dovesti u vezu s nekim od radova sastava Dead Can Dance. Na mračnoj, statičnoj podlozi koja služi poput ležećeg pedala, izdvaja se glasovna linija koja biva iskazivana u orijentalnom duhu, bez upotrebe teksta. Atmosfera je iskazana kroz ritualne, hipnotičke zvučne predele gde će Williams upotrebljavati brojne kompjuterski modifikovane, ali ne nužno sintetičke i robotizovane zvuke. Moguće je čuti zvuke organ-a u niskim registrima s povremenim jednostavnim melodijama, kao i blago disonantnu zvučnu masu. Kompozicije se zasnivaju na permanentnoj vokalnoj frazi koja se u manjim varijacijama ponavlja dok se različiti zvuci smenjuju.

Album započinje pesmom „Babel“, u kojoj čujemo ženski glas koji melodiju peva gotovo poput naricanja, odnosno jecanja. Vrlo brzo nadolaze zvuci dubokog registra koji se postepeno naslojavaju. Pored „pedala“, gradaciju dobijamo i u vokalnoj liniji, gde ista melodija započinje poput „druge strofe“, ali ovaj put uz dodatak više glasova koji dodaju na izuzetno spiritualnoj atmosferi. Glasovi su, kao i zvuci dubokog registra, „napakovani“ s efektima koji dodatno doprinose utisku prostornosti. Pedalni ton najvećim delom jeste bez pokreta, ali se u određenim trenucima „spusti“ naniže za stepen. „Goetia“ nastavlja istim tempom (ovo je jedan od onih albuma gde nema prevelike promene u stilu među pesmama), premda je u ovom slučaju preovladao „instrumental“, glasovna linija je istaknuta u završnom delu. „Chorazin“ je najduža pesma sa čitavih sedamnaest i kusur minuta „atmosfere“, ovaj put uz ženski glas dubljeg registra. Nalik na samu glasovnu liniju, „pedal“ u jednom momentu prelazi na ton g, a potom i na ton be, da bi se završio na tonu a. Tonalno područje u kom se pesma nalazi jeste „in de“ (ili bar na pedalnom tonu de). Kada dospemo do pesme „Grigori“, značajno je primetiti da se Williams koristio i uticajima throat singing stila glasa, koji najčešće povezujemo s tibetanskom kulturom. Svakako da je ovo dodatno doprinelo hipnotički intenzivnoj atmosferi zajedno s glasom orijentalnog duha i zvukova u pozadini. Interesantno je pomenuti pesmu „Abaddon“, na kojoj je kao „glas“ gostovao niko manje do Maynard James Keenan u svojoj najbizarnijoj pojavi do sada. Čuvena boja glasa pevača se uopšte ne razaznaje i u celosti je modifikovana u cilju da bi kompozicija zvučala kao da je izašla iz tabora Enigme, u Lustmord okruženju, svakako. Na kraju se susrećemo s „Y gair“, gde se vraćamo na prvobitni glas iz „Babel“-a tokom polovine pesme. Smena zvuka nalik na organ i zvukova dubokog registra se prepliću s muškim glasom i ženskim da bi album završio s odjekom ženskog glasa koji polako nestaje u daljini.

Gotovo sve kompozicije funkcionišu po principu postepene gradacije, što povećavanjem broja glasova, što većim brojem naslojenih zvukova u pozadini. Za razliku od prethodnih albuma, Lustmord je u ovom slučaju poprilično „proširio“ svoj zvuk u produkcijskom smislu, pesme zvuče „punije“, sa znatno izraženijim volumenom zvukova niskog registra. Prednosti albuma svakako leže u pristupačnosti, koliko je god to moguće reći za projekat kao što je Lustmord. Nasuprot čistim zvučnim predelima i neartikulisanim zvucima, na ovom albumu zapravo postoji značajan melodijski element s upotrebom glasova koji imaju gotovo definisane, pamtljive konture.

Zamerke bi se mogle uputiti na jednoličnost pesama, koja posle nekog vremena ume da zamori. Takođe, tok svih kompozicija, zasnovan na sličnom principu, u određenom momentu postane predvidiv i vokalne linije u svojoj repetitivnosti umeju da ostave utisak da se tu nalaze čisto reda radi, nego što ispunjavaju određenu ulogu u pesmi.

Za nekoga ko nije dovoljno upoznat sa ovim žanrom muzike, ovo može biti naporno i previše mračno putovanje. S druge strane, poznavaoci ovakvog zvuka, pogotovo Lustmord opusa će najvećim delom uživati, mada utisak ostaje da su raniji albumi prikazali viši stepen inventivnosti, koliko je to moguće. Preporuka za sve one koji vole da se zatvore u mračne kutke svoje sobe, puste mračne, introspektivne i melanholične zvuke i odlutaju daleko u onostrano.

Spisak pesama:

1. Babel (10:01)
2. Goetia (5:43)
3. Chorazin (18:07)
4. Grigori (13:38)
5. Andras Sodom (6:53)
6. Abaddon (11:25)
7. Y Gair (8:07)

Ostavite komentar: