Lovely Quinces

No Room For Us EP

Izdavač: LAA, 2013.

Producent: Berko Muratović, Lovely Quinces

Žanr: folk-rock, country

Trajanje: 20:39

4.7/5

Ocena

Iako smo poprilično daleko od šezdesetih, proboj na folk-rok sceni je podjednako težak kao i onda. Akustične gitare se mogu naći na svakom koraku, a svima može pasti na pamet da uz par akorda pevaju o nekoj svojoj varijanti poteškoća u životu.

Rokenrol neka slavi dan kada je harizmatičnoj Dunji Ercegović palo na pamet da uz gitaru kaže koju o svom životu. Ova mlada Splićanka koja nastupa pod imenom Lovely Quinces, pleni neverovatnom iskrenošću i činjenicom da patetici nema mesta u njenim pesmama.  Iako će vam ova tvrdnja delovati sumnjivo poput uređaja koji vuče poreklo iz jugoistočne Azije, ali ova devojka zaista ume da emocije pretoči u reči na način na koji to rade Dilan i Jang. Verovali ili ne, glas koji će vas prevariti da je u pitanju velika Peti Smit, stihovi koje kao da su sastavljali Jang i Dilan (i otac i sin, prim. aut.), ne dolazi iz Teksasa, već iz Splita.

Na svom EP-u No Room For Us, mlada kantautorka nas kroz pet pesama, vodi po barovima pustinje i mračnih delova emotivnih veza, koje se završavaju na otvorenim prašnjavim autoputevima. Ono što je ovde pravo osveženje je senzibilitet Dunjine poezije, koji se kreće od ljudske rezigniranosti i iskrenosti do cinizma, koji joj savršeno stoji. Na disku se nalazi pet pesama, tematski povezanih, gde se izdvajaju Second Hand Heart, Wrong House i When I’m Gone. Daleko od toga da su preostale dve numere slabe, ali kao da ne dozvoljavaju Dunji da se pokaže u punom sjaju.

Tu već dolazimo do Dunjinog najjačeg oružja, poprilično dobro sakrivenog ispod vrlo moćne liričarske artiljerije – glas. Šarmantna Splićanka ima snagu jednog Springstina, bol jedne Peti Smit, ali i vrlo jedinstvenu mladost u svom glasu. Kada joj glas „puca“ u maniru Peti Smit, ukoliko vam nervni sistem na koži nije oštećen, naježićete se. Kvinsez peva o izgubljenim ljubavima, ali bez i jednog patetičnog trenutka, na pravi kaubojski način – prljavo i pripito. Glasom koji odzvanja pustinjama Teksasa, Dunja prenosi svoju priču, neretko poput Dilana onako in media res. Ovo možete pustiti bilo kome i niko neće pomisliti da se radi o osobi sa Balkana.

Pesma koja zatvara ovaj EP je, za razliku od pesme koja ga otvara, nešto energičnija i brža, ali to joj baš i ne ide u prilog. Daleko od toga da je pesma loša, naprotiv, ali uz prethodne četiri jednostavno ne uspeva da se snađe. Doduše, Dunja i ovde vokalno dostiže savršenstvo i jednostavno nosi slušaoca svojim vokalom.

Na kraju, šta reći o Lovely Dunji…ovaj Lovely Quinces? Ja bih informaciju da je sa ovih prostora ostavio za kraj, čisto da biste izazvali osećaj neverice kod sagovornika. Dunja je samo dokaz da muze muzike i poezije ne poznaju granice koje je čovek uspostavio. Lovely Quinces je Teksas, suština sirovog zvuka iz kojeg je nastao rokenrol, da je Elvis živ, pevao bi joj pesme. I ona bi njemu verovatno, ali tužne, dok se vozi u svom ševiju, sa psom, Dilanovim pločama, rejbenovkama, niz Route 66 na putu do Ostina gde gostuje na South by Southwest festivalu. Zaslužila je.

Spisak pesama:

1. No Room For Us
2. Wrong House
3. When I’m Gone
4. Second Hand Heart
5. Mr. Lonely Boy

 

Ostavite komentar: