Lostprophets

The Betrayed

Izdavač: Visible Noise, Sony Music, 13.1.2010.

Producent: Stuart Richardson

Žanr: alternative rock

Trajanje: 47:01

3.5/5

Ocena

“The Betrayed” je četvrti studijski album rock benda iz Velsa, koji je svetlost dana ugledao 13.01.2010. godine. Nakon dužeg odlaganja oko izlaska albuma, fanovi konačno mogu da odahnu i pohrle u radnje jer se „The Betrayed“ konačna nalazi na policama.

Reklo bi se da momci nisu mnogo odstupali od onoga što su i do sada bili, pa se tako ni ovaj album ne razlikuje previše od njihovog prvenca „The Fake Sound Of Progress“, ili naredna dva „Start Something“ i „Liberation Transmission“. No, ipak preslušavajući sveže izdanje izgubljenih proroka, nije moguće ne primetiti da su se okrenuli mainstream-u. Njihov novi album, iako je i dalje oličenje onoga što su momci radili, zvuči pomalo uglačano a opet to je zvuk koji njima leži.

„The Betrayed“ je nakon trogodišnjeg odlaganja prošao kroz kombinovanje muzičkih stilova od progressive rock-a sa albuma „The Fake Sound Of Progress“ pa sve do nekih popularnih stilova koje smo čuli na „Liberation Transmission“.

Kao prvu od jedanaest pesama na albumu čućemo pesmu čiji naslov kaže „If It Wasn’t for Hate, We’d Be Dead by Now”. Već na prvo slušanje se može reći da je privlačna i poziva na ostanak uz ostatak albuma. Otkucaji i udarci bubnjeva na samom početku pesme, kao i čisti vocali Ian Watkins-a jednostavno pozivaju na dalje. Iako je ovo možda pesma koja po svom stilu ne podseća na Lostprophets nikako nije zaslužila da se okarakteriše kao loša. U stvari je zasluženo dobila broj jedan na albumu. Numera broj dva je “Dstryr/Dstryr” koja po svom stilu odmah podseća na njihovu već poznatu pesmu “Burn burn”. Možda zato što je i sama tema pesama slična, a možda i zato što muzički slično zvuče. Sledi već svima dobro poznat singl koji smo slušali do izlaska albuma “It′s Not The End Of The World, But I Can See It From Here”. Ne treba ga posebno pominjati ili izdvajati od ostalih pesama, ovo je pesma koja oslikava i peva ono što su momci iz Velsa i čime su nas do sada osvajali. “Where We Belong” je singl broj dva koji smo čuli pre nego je album ugledao svetlost dana. Njhov stil, a pesma u kojoj je rečeno sve. Pesma koja je opisala njihovo putovanje do izlaska albuma. “Next Stop Atro City” je valjda nastavak pesme “Town called Hypocricy” sa albuma “Liberation Trasmission”, iz grada licemerja putuje se na stanicu zverstva. “Streets of Nowhere” jos jedna u nizu pesama koje više pdsećaju na njihov prethodni album, pa nas ova tako muzičkim stilom povezuje s pesmom “Can′t catch tomorrow”. Ostatak pesama sa novog albuma se ni po čemu posebno ne izdvaja od pomenutih, ali su ove iz raloga što već na prvo slušanje ulaze u uši dobile tu privilegiju da budu posebno istaknute. Ostatak nije ni po čemu loš, naprotiv isto je toliko dobar koliko i pomenute a album treba preslušati u celosti.

Nije “The Betrayed” album koji zaslužuje tron među dosadašnjim albumima Lostprophets-a, ali nije ni malo loš. Ako su nam se ovi proroci svideli onakvi kakvi su do sada bili, ni danas se nisu mnogo promenili. Njihovi fanovi sigurno neće biti razačarani novim albumom, na koji se doduše neko vreme čekalo. Stari fanovi će sigurno biti srećni da imaju novi album u svojim rukama, a verovatno će se i neki novi fanovi pronaći. Bend se trudio da ne razočara stare a privuče nove fanove, nisu želeli da se okrenu nekim novim stilovima i ostali su to što jesu uz možda neku doradu u smislu okretanja ka nešto progresivnijem zvuku. A ako treba nešto još dodati na sve ovo, neka to bude sledeće: “The Betrayed” kao četvrti studijski album benda Lostprophets sa 11 novih pesama, nešto žešćih rifova i nešto čistijih vokala.

Spisak pesama:

1. “If It Wasn’t for Hate, We’d Be Dead by Now”
2. “Dstryr/Dstryr”
3. “It’s Not the End of the World, But I Can See It from Here”
4. “Where We Belong”
5. “Next Stop, Atro City”
6. “For He′s A Jolly Good Felon”
7. “AC Ricochet”
8. “A Better Nothing”
9. “Dirty Little Heart”
10. “Darkest Blue”

Ostavite komentar: