Ljuba Ninković

Hodač

Izdavač: Multimedia Music, 23. 5. 2017.

Producent: Ljuba Ninković

Žanr: rock, folk rock, blues rock

Trajanje: 41:47

4,5/5

Ocena

„Kad ćeš nešto napisati?“, pita mladi poznanik. Setim se kako se Nušić brani od molbi neke gospođice sanjalačka pogleda (ja nisam te sreće) da joj u spomenicu upiše koji stih: „Izvinite, ali ja sam na dijeti!“ Moja je dijeta, istina više prinudna no dobrovoljna; od obaveza na poslu počesto ne stignem da po nedelju-dve čitam muzičke portale (do pre par godina svaki mi je dan počinjao tim ritualom), pa mi poneko novo izdanje čak i promakne ispod radara. „Da li je moguće“, zapitam se misleći o tome, „da sam se pretvorio u kritičara-konzervativca (ako se još mogu nazvati kritičarem, to jest) koji sa novom scenom nije najbolje upoznat pa neprestano ponavlja kako u rokenrolu nema ničeg vrednog pomena još od devedeset pete?“ „Dobro“, priznajem, „mnogo štošta mi je, mislim, promaklo u zadnje vreme… Ima li nečeg o čemu vredi pisati?“ Moj sagovornik se mršti i počinje da mi ređa imena mladih nada i veterana desničarksog panka. Sad je na mene red da se mrštim. Ako mi je ponešto od dešavanja na sceni i promaklo, to da su kojekakvi mračni bendovi ponovo u modi i da iz njihovog šinjela izlaze neki još mračniji, vala, nije; setim se dobrog Ćopića i njegovog straha od (i predskazanja) crnih konja i konjanika. „Pih“, kažem (nasmejano, u bednom pokušaju da odagnam misli na „noćne i dnevne vampire“), „šta ti tu meni pričaš!“ I onda, kako bi priličilo muzičkom konzervativcu: „Jesi li slušao novog Ljubu Ninkovića?“

Ljuba Ninković, jedna četvrtina grupe S Vremena Na Vreme, svakako najznačajnijeg sastava naše akustičarske scene, a onda i četvrtina grupe Tunel, učesnik YU Rock Misije, glavni saradnik Bilje Krstić u Bistrik okrestru, spiritus movens sastava Stupovi i projekta Zlatopis, producent albuma KIM-a, Poslednje Igre Leptira i kolege Vremenaša Asima Sarvana, objavio je ove godine – nakon pedesetak godina muzičke karijere – svoj prvi solo album, Hodač, tek treći album na čijem omotu stoji njegovo ime (prvi je bio album Najveći hitovi grupe S Vremena Na Vreme, snimljen sa Sarvanom, a drugi album obrada Zvuk tišine, snimljen sa Marijom Mihajlović). Na albumu je, uz brojne prekide, rađeno od 2008. godine. Ninković je na albumu pevao, svirao gitaru i klavijature, a u snimanju su učestvovala brojna zvučna imena: Nebojša Zulfikarpašić Keba (gitara), Branko Isaković (da podsetimo: Ninkovićev saradnik u Bistriku, bas gitara), Dejan Škopelja (bas gitara), Čedomir-Čeda Macura (bubnjevi), Nikola Demonja (saksofon) i Petar Miladinović – Pera Joe (usna harmonika), te Vuk Bradić (akustična gitara) i Đurađ Plavšić (harmonika).

Nije Ninković ovde prvi put u ulozi kantautora – nakon sviranja u bit bendovima krajem šezdesetih, Ninković je nastupao sam sa akustičnom gitarom; nije ovo čak ni prvo njegovo kantautorsko izdanje (1989. godine je, povodom devetog kongresa Nesvrstanih, snimio i objavio singl „Moj Beograd“). No činjenica da Ninković po prvi put objavljuje dugosvirajući album sa (samo) svojim imenom na omotu u mnogome nas primorava da ovo izdanje posmatramo onako kako se posmatraju autorski prvenci. Sa druge strane, pomenutih pola veka karijere čine da u materijalu – deset numera, od toga jedan instrumental i dve nove verzije starih pesama – tragamo za odjecima onoga po čemu Ninkovića poznajemo. I zaista, na albumu dominira akustičarski zvuk („Dođi“, „Smederevo spava“, „Leto ljubavi i mira“, „Na početku i na kraju“), no ima i električnog bluz roka („Divan je svet“, nova verzija pesme „Vreme“, „On zna umesto nas“) i etna (nova verzija pesme „Moj svet“, „Uskom prugom do mora“). A onda, duboko lirični Hodač nosi asocijacije na Ninkovićeve ranije radove i na nivou poetike: tu je poezija ljubavi i mira (podsećamo: Ninkovićevo „Čudno drvo“ je jedna od najznačajnijih hipi himni u nas) u „Divan je svet“, „Leto ljubavi i mira“ i „Himna čistih reka“, a balkansko ni ovde, kao ni ranije u Ninkovićevom radu, nije svedeno samo na folklor – tu je melanholična „Smederevo spava“. Pa ipak, Ninkovićev album nije tek kakav odgovor na pitanje: kako bi moglo zvučati (će zvučati?; nekih najava je bilo) novo studijsko ostvarenje Vremenaša?

Hodač je veoma dobro produciran, bez suvišnih vinjeta, ali uz veliki broj prekrasnih bravura – ponajviše sa usana Pere Joea, u komadima „Leto ljubavi i mira“, „Divan je svet“ i „Vreme“; potom, tu su i izvrsne Demonjine deonice u „On zna umesto nas“, a onda i uspela aranžerska i produkcijska rešenja, poput zvončića u „Smederevo spava“, hora i orgulja u „Himni čistih reka“, što ovom komadu daje blagi prizvuk gospela, Ninkovićevog opominjujućeg šaptanja u „On zna umesto nas“. Milozvučan u i maestralan u svojoj nepretencioznosti i energičan u svojoj smirenosti, Hodač donosi pregršt izvrsnih komada. „Divan je svet“, sa stihovima o belim osvajačima koji sa sobom doneše bolest, tugu i jad, spaja bluz rok sa trubadurskom baladom, moderni muzički izraz sa temom iz prošlosti, tradiciju prekookeanskih naroda sa našom tradicijom (u refrenu je prisutna parafraza Zmajevih stihova) i ulazi u red Ninkovićevih najvećih poetskih uspeha. „Leto ljubavi i mira“, sa diskretnom referencom na „San Francisco“ Scotta McKenziea, predstavlja nostalgičan pogled u prošlost koji nije bez autoironije. Odevanje „Mog sveta“ u moderno ruho, uvođenje novogradskog zvuka u akustičarski klasik bio je hod po ivici brijača; Ninkoviću je uspelo da od antologijske pesme Vremenaša načini pesmu koja se doista može slušati i pevati po kafanama ovoga veka, a da, iako je nova verzija od originala znatno manje upečatljiva, izvornik ne obezvredi i ne načini od njega bljutavi pesmuljak namenjen mlađim naraštajima. Ispovedna „Smederevo spava“ nosi tračak srednjovekovne mistike, prisutne u Ninkovićevim radovima još od „Biblijske teme“. „Himna čistih reka“, izvorno komponovana za akciju čišćenja Lima, odiše iskrenim optimizmom i izvrsno može funkcionisati kao dečija pesma, i to kao jedna od onih dečijih pesama koje mlađe slušaoce ne tretiraju kao sasvim infantilne.

No  najuspelije komade na albumu svakako predstavljaju instrumental „Uskom prugom do mora“, protestna „On zna umesto nas“ i nova verzija hita „Vreme“. „Uskom prugom do mora“, još jedan je uspeo spoj tradicionalnog i modernog izraza, sa elektronskim ritmom koji prati pravilno kloparanje točkova voza i slobodnim letom tonova duduka (svirao Nebojša Brdarić, Ninkovićev stari saradnik iz Stupova), koji u mislima oživljava prizore maglovitih predela koji promiču pred prozorom kupea. „On zna umesto nas“, koji se od delikatnog bluz rok uvoda kreće ka energičnim prepletima gitare i saksofona,  još je jedan poetski izuzetno uspeo komad: njegov refren će, bude li pravde i slobode, ući u sve antologije stihova o mračnom vremenu u kojem živimo: „A sve je manje vremena / Jer šef dodaje gas / Sa krugom navrh temena / On zna umesto nas“.  Naposletku, tu je „Vreme“, izvorno snimljena na Tunelovoj Električnoj iluziji, a potom na živom albumu Unplugged Vremenaša; prvobitno gitarski rok, potom energični akustični komad, „Vreme“ u najnovijoj verziji (kao i „Moj svet“) nipošto nije nešto čemu počesto pribegavaju rok veterani, nova verzije kao izgovor za podsećanje na stare dane i slave stare. Na Hodaču „Vreme“ je tanani, blago setni, lični bluz rok. „Vreme“ svakako predstavlja jednu od prvih asocijacija na pomen Ninkovićevog imena, a naziv pesme sam po sebi je simboličan, pa je Ninkovićeva (odlična) odluka da „Vremenu“ podari novi život svakako delimično zasnovana na svesti o ovim činjenicama.

A upravo se tema vremena – neumitnost njegove prolaznosti, sićušnost pojedinca naspram prohujalih vekova, tajnovitost vremena iza i tajanstvenost onog ispred nas – može posmatrati kao osnovna crta koja je obeležila Ninkovićevo stvaralaštvo. Zagledan u boje, zvukove i mirise davne i bliže prošlosti, Ninković peva kako se pevalo pre pola veka, u vreme kada cinizam nije bio domintantan pogled na svet, kada nagi muškarac i žena nisu bili svetlucav artefakt iz prošlosti (Cohen), kada se kraj Scili i Haridbi ovoga sveta hrabro plovilo sa cvetom u kosi. To nipošto ne znači arhaičnost – to znači iskrenost i večitu glad za slobodom i ljubavlju u svetu kojim, na crnim konjima crnih potkovica, jure aveti sa lobanjama od olova i dušom crnom kao lak.

Spisak pesama:

  1. „Divan je svet“ – 5:14
  2. „Dođi“ – 2:55
  3. „Leto ljubavi i mira“ – 5:04
  4. „Moj svet“ – 3:12
  5. „Vreme“ – 4:54
  6. „Na početku i na kraju“ – 2:57
  7. „On zna umesto nas“ – 4:51
  8. „Smederevo spava“ – 4:35
  9. „Uskom prugom do mora“ – 4:28
  10. „Himna čistih reka“ – 3:59

Ostavite komentar: