Lira Vega u Elektropioniru – Nežna supernova

Lira Vega

Lira Vega / foto: Kristina Ćirić

Zoja Borovčanin i Vladimir Đorđević zaista funkcionišu kao sazvežđe od kojeg su pozajmili ime. Prolećni koncert Lire Vege u novorođenom Elektropioniru umnogome se razlikovao od januarskog spektakla u KC „Grad“, ali je, u ogoljenijoj varijanti, bio spektakl sam po sebi.

Jedinstveni elektro-pop duo na bini funkcioniše zaista interesantno. S jedne strane tu je Vlaca na gitari, staložen poput centralne zvezde ovog heliocentričnog sistema, dok oko njega stasom i glasom orbitira Zoja, čineći ovo muzičko sazvežđe živim organizmom.

lira vegaProstor skoro otvorenog kluba do samog početka koncerta bio je ispunjen maltene potpuno, sa uvek dobrodošlim prostorom za nešto slobodnije kretanje. Solidan deo publike činili su kolege muzičari, među kojima su bili i producent Veginog najnovijeg albuma i frontmen Jarbola, Boris Mladenović, Petar Rudić, Janja Lončar, Una Senić i basista Darkwood Duba, Miki Ristić. Uz ovacije ove probrane publike, Zoja i Vlaca su se popeli na binu nekoliko minuta nakon 22 časa. Otvorivši set sa „Uvek ću te voleti“ sa prošlogodišnjih albuma „Duhovi“, Lira Vega su počeli sa pripremanjem publike na transcendentno stanje koje će uslediti kasnije. Suptilni “marširajući hod” gitare praćen vanredno nežnim glasom bio je jasna poruka vernoj publici ovog benda, izrečena na samom početku, opravdavajući prisnost između benda i publike koja je nastupila od samo starta. Gradacijski ubrzavši atmosferu, bend je odmah posle ovog nežnog uvoda furiozno odsvirao otvarajuću pesmu sa prošlogodišnjeg albuma, „Ničiji Mesec“. Nakon odlično prihvaćenog „Meseca bez vlasnika“, usledila je još jedna stvar novog albuma, „Bluz“. Jedna od najlepših pesama sa „Duhova“, „Himalaja“, našla se u društvu starijeg hita „Ko me voli“, pokazavši koliko je zvuk benda napredovao, a koliko je, istovremeno, bend uspeo da održi hemiju i magiju sa ranijih radova.

lira vega-2Nije bilo sumnje da su apsolutno svi prisutni u publici istinski uživali. Publika ovog benda očigledno njihove koncerte doživljava kao posebne događaje kada um i telo doživljavaju gorepomenuti trans i sva energija se užurbano kreće ka sreći i slobodi. Ovome doprinosi kako šarm ovog hiperšarmantnog dvojca tako i sama muzika koja, kada se na ovakvom nivou iznese pred publiku koja je nje žedna, pogađa pravo u centar. Savršeni spoj izvođačkog umeća Vladimira Đorđevića i magije koju izvlači iz svojih gitarskih efekata odvešće u svemir svakoga ko bude imao priliku da čuje ovaj bend uživo. S druge strane, Zojin glas će se postarati da ovo svemirsko putovanje bude najuzbudljivije moguće. U sendviču između „Druge Nove“ i legendarnog „Kristala“, dva bisera sa „Duhova“ – furizona „Ja te znam“ i suptilna „Nema Nade“ – približavali su i publiku i bend svojevrsnom vrhuncu transa te večeri. Iako su novije stvari umnogome jednake i u jednakoj meri dobro prihvaćene kao i starije pesme, morao bih da izdvojim atmosferu tokom pesme „Kristal“, koja je donela jednu od onih scena koje ostaju još dugo u sećanju.

Taj vrhunac potrajao je do samog bisa, dok su se nizale „Sanigra“, „To mi se sviđa“ i „Sreća i Ljubav“. Posle najminimalnije moguće pauze, bend se opet dohvatio sviranja i odsvirao još koju pesmu, a istakle su se „Vudu“ i za kraj ostavljeni „Kineski Reggae“. „Reggae“ je publiku opet doveo do onog vrhunca koji je prvobitno inicirao „Kristal“, što govori mnogo o uzajamnoj ljubavi između publike i benda. Posebno treba pomenuti i konstantno komuniciranje između publike i Zoje, na nivou svakodnevnog prijateljstva, prisno i bez foliranja. Sa setliste su izostale „Ja sam svuda“ i „Novo Meksiko“, što je prilično čudno, s obzirom na to da je potonja jedna od najomiljenijih pesama publike. Izostanak male nekolicine pesama verovatno nije odluka benda, već jednostavno uklapanje u programsku šemu ove večeri.

Kada su se utisci slegli, ostao je utisak da je Lira Vega s pravom kultni bend na domaćoj sceni i, po ko zna koji put, onaj utisak o snazi lokalne/domaće scene kada pored uobičajenog BIGZ rostera ima i jedan bend ovog kalibra, i to skoro 20 godina. Zaista, Zoja Borovčanin i Vladimir Đorđević su dve veoma sjajne zvezde našeg muzičkog neba.

Ostavite komentar: