Limbo

Run Away

Izdavač: samostalno izdanje, 8.2014.

Producent: Gos`n Bandar

Žanr: Thrash metal, heavy metal, punk metal

Trajanje: 45:06

4.1/5

Ocena

Od prvih taktova pesme “Can’t Take It” Limbo zvuči kao jako zabavan bend. Zvuk je dovoljno kvalitetan dok je svirka iznenađujuće dobro aranžmanski uklopljena, sa izvesnim virtuozitetom, ali ne onim koji vodi u besmisao već su stvari na pravom mestu u pravo vreme.

Glas možda isprva zvuči bez veze i ne previše ubedljivo, ali sa sve više i više slušanja zapravo dobija svoje pravo mesto u muzici i deluje smisleno (iako u određenim momentima možda pomalo repetitivno i monotono sa uvek istom bojom glasa i ne previše dinamike). Sve što ovaj bend želi da odsvira moći ćete lepo da čujete. Samo poslušajte gitarske pasaže u tercama nakon strofe u navedenoj prvoj numeri. Pesma je pankerska, ali ne bez melodičnih segmenata (taj instrumentalni bridge pre refrena je u oba slučaja jako dobar, maltene kao da dolazi iz neke thrash metal ere (Megadeth i album “So Far, So Good…” iz nekog razloga padaju na pamet).

Gitarske deonice ovog izdanja su možda i najveći plus i najubojitije oružje kojim vas Limbo može uvući u svoj svet. Pod uticajem stare thrash metal škole u stilu jednog Megadetha i Metallice (pomenimo samo da je bend obradio Anti-Nowhere League i čuvenu “So What” koju je i sama Metallica svojevremeno “uzela pod svoje” muzičko okrilje – naravno, Limbo radi to u svom duhu, bez kopiranja starijih kolega), deonice su izuzetno precizne, vrlo jasne, melodične i kvalitetno snimljene (snimak treba posebno prokomentarisati). Pored distorzije, bend apsolutno briljira i sa povremenim akustičnim deonicama i interesantnim harmonskim progresijama. Pored toga, neke od bas deonica zvuče kao da su došle sa prvog albuma System of a Downa i pesama poput “Mind” ili “Spiders” (primer je pesma “Pain” koja započinje zvukom basa), što daje izvestan kontemplativniji ton na čitavom izdanju. Treba reći da su u muzici prisutni i elementi panka (što je donekle i logično, ako pominjemo thrash metal zvuk), tako da muzika može pronaći dosta dobar odziv tokom nastupa uživo.

Kvalitet snimka je ono što zajedno sa gitarskim deonicama jako raduje ušne školjke. Sve je čisto, na mestu, koliko gde treba da bude. Bend tačno pokazuje koje su mu sposobnosti, bez pretencioznosti i ispada. Sve što treba da čujete, čućete jasno (i glasno). Ponovo treba pomenuti akustične momente (poslušajte pesme poput “Disobey” ili “Mali Ljudi” gde zvuk akustične gitare podseća na neke momente sa albuma Pantere, bilo da se radi o “Cemetery Gates” ili o “Suicide Note Pt. 1”).

Prilika da čujemo i pesmu na srpskom jeziku se dešava na pesmi “Mali Ljudi”, gde možemo uvideti osećaj razočarenja okolinom koja nas okružuje i osećanjem otuđenja. Od tugaljivih, zatamnjenih tonova sa početka pesme, preko agresivnih rifova ka refrenu i na kraju akustičnih elemenata zajedno sa recitovanjem teksta, pesma kombinuje različita raspoloženja i pokušava da prikaže raznoliki dijapazon dinamike, što daje na kvalitetu i kompleksnosti aranžmana.

Što se tiče nekih mana, teško je o njima govoriti pošto je izdanje prilično lepo iznenađenje i zaslužuje pohvale. Jednostavno, ukoliko smatrate gitarski stil metal muzike osamdesetih godina dotrajalim i dosadnim, možda vam neće biti dovoljan ovaj tekst da se zainteresujete. Takođe, ako ne volite siroviji pankerski pristup, verovatno neće biti za vas. Ipak, ako možete, dajte priliku ovom izdanju, vredi i jedno je od najboljih domaćih izdanja u tekućoj godini. Želimo da čujemo i mnogo više od Limba u budućnosti, samo napred!

Spisak pesama:

1) “Can’t Take It” (04:53)
2) “Disobey” (05:33)
3) “Mali Ljudi” (05:34)
4) “Pain” (05:09)
5) “Run Away” (05:40)
6) “Screaming Away” (06:26)
7) “So What” (03:08)
8) “Walls” (04:56)
9) “You Are Here” (03:47)

Ostavite komentar: