Lima (Osmi putnik Dva) : “Sve što radimo, radimo iz ljubavi”

8putnik2_1

Foto: Branislav Mihajlović

Brzina. Bes. Motorna testera. Ako na to prospete i malo benzina i malo više krvi, dobijate kultni srpski speed hardcore bend Osmi putnik Dva. Za svojih 16 godina postojanja, 8p2 je palio bine (bukvalno i figurativno), zasmejavao nas je i izazivao brutalne mosheve, a 5. septembra sviraju u Domu Omladine Beograda. Za Balkanrock o planovima benda, Akademiji, lirikama, i iskustvima sa groblja priča vokal 8p2, Lima.

BR: Prošlo je sedam godina od vašeg poslednjeg albuma “Treća Sofra”, šta vas je inspirisalo da snimite novi materijal?

Lima: Pričao sa Acom bubnjarem, kako mi vrlo dug period sve vreme sviramo, ali nismo snimali ništa novo. Ja nisam bio u zemlji, Aca je dobio dete, Vlaja dobio dete… nismo se raspali kao bend. Nino je u jednom trenutku bio u fazonu da nema vremena za svirke, i to baš Nino, bez koga ne može bend da funkcioniše. Nino je zapravo 8p2, to je njegov bend. Tako da sviramo, i dalje smo aktivni, snimili smo taj album i snimili smo live album. Navikli su ljudi da svake godine izbacujemo album, mi snimamo od 2000. godine non-stop i stalno imamo koncerte, a ovo je bila pauza zbog promena situacija u privatnim životima članova benda, pa stoga nismo mogli da se posvetimo samom bendu.

BR: Kako izgleda vaša proba?

Lima: Naša proba izgleda tako što se skupimo, ispričamo se šta ima na šljaci, šta ima novo, “Kako ti dete?” i onda krenemo da cepamo hc i posle sat vremena popijemo pivo i vidimo se sledeće nedelje. Tako da nam je proba i druzenje, ne samo svirka. Sve što radimo, radimo iz ljubavi. Mi čak i kada sviramo, parama koje dobijemo častimo pićem ekipu koja je došla na svirku.

8putnik2_4BR: Kako se “Čaše ne lomim, ruke mi krvave” razlikuje od vaših prethodnih 5 albuma?

Lima: Ime tog albuma je kretenizam potpuni, kafanski naziv skroz. Zove se tako jer su nam svima krvave ruke od nečega. Ne moraš da polomiš čašu da bi ti ruke bile krvave. Stilski je mnogo sličan prvom albumu, zato sto je čist thrash hc. Hteli smo da bude što jednostavnije, da nema nekih metal deonica, i stoga je mnogo sličan prvom albumu. Istripovali smo se da tako zvuči. Što se tice same produckije, uvek želimo da zvučimo što prljavije, jer čim ti kreneš nešto da peglaš u studiju, i da radiš sa misketom, ne ostaje više nista od hardcorea. Onda ti ostane komercijala. A čim si što veći raspad, sto manje produciraš, ti si hardcore. Hteli smo da zvuči kao što veći raspad i da se na neki način vratimo korenima.

BR: Svirali ste u Festu i mesec dana pre toga u Novom Sadu. Gde vam je draže da svirate i koliko se razlikuju te dve scene, koliko se publika razlikuje?

Lima: Ja volim svuda da sviram, u Beogradu je lepo, jer sviraš u svom gradu, a puno ljudi poznajem u Novom Sadu pa nam je super i da sviramo i tamo. Samo je možda prednost Beograda što imamo više vremena da se pripremimo za spektakl. Ne možemo da odradimo sve sto želimo u Novom Sadu, jer su nam potrebna bukvalno dva kombija da bismo dovukli i maske, te motorne testere, te odela. Svi smo u fazonu da pravimo scenografiju, da ne bude samo bend koji svira hc. Ovo je ipak drugačije. Imamo scenski nastup.

Trebalo je da sviramo kao predgrupa ruskom Siberian Meat Grinder u Novom Sadu, ja sam bio za jer su oni super momci. Nino me je kasnije zvao i rekao da ne možemo da sviramo jer ekipa iz Novog Sada misli da smo nacisti. Kakvi bre nacisti? Videli su da se Aca druži sa nekim nacistima, pa su izvukli taj zaključak, a to je budalaština. Naravno, opet smo bili u Novom Sadu jer su nam svi drugari došli, bilo je puno, i bila je super svirka. Tako da, nismo nacisti ako neko to misli. Pre smo kafanski ljudi nego nacisti.

BR: Kako izgleda proces pripreme novog materijala?

Lima: Obično kada radim, kada vozim kola, ili kada se bavim sportom, tada pišem tekstove. Onda mi svašta pada na pamet. Vidim neku scenu na ulici onda napišem tekst, tj, kostur teksta, izlupetam nesto na papiru. Tekstovi 8p2 su kretenski totalno, pišemo o groblju, o pekarki koja je slinava i debela, zato sto sam tu scenu video ujutru kad sam kupovao pecivo. Lupetam pa to prebacim na papir, dođem na probu, imamo muziku, ja se izvrištim, i to je to. I onda pitam za mišljenje i svi kažu da je strava. Tako nastaju tekstovi uglavnom. Ali ne idemo po sahranama.

8putnik2_3BR: Sahranama?

Lima: Lažem, otišao sam jednom na sahranu i ‘ladno sam promašio kapelu, otišao sam u pogrešnu kapelu da izjavim saučešće, i ortak mi kaze ne ta kapela, nego ovamo. Apropo ove priče, dogovarao sam sa ekipom i nekim glavonjama iz Srpske pravoslavne crkve da zarad uzdizanja kulture u Beogradu povezemo crkvu i muziku i da sviramo u kapeli u Lešću, i da izađemo sa bubnjevima i da drljamo neki speed metal. Na kraju nam nisu to dozvolili, rekli su nam da su mislili da je u pitanju neki orkestar. Šteta, bila bi odlicna fora svirati u kapeli.

Mi smo se slikali na groblju za neki album, nisam znao da su Zadušnice tog dana. I onda je tu gomila nekih baba koje su me pitale šta radim koji moj, a ja sam samo rekao “Sačekajte malo, molim Vas”, izvadili smo motorne testere i stavili na mermernu ploču. Dobro je ispalo sve.

BR: Omiljena stvar koju ste napisali?

Lima: Ja sam napisao 95% tekstova, i sve su mi gotivne, neka bude “Ludi pecaroš”, zato što sam tu pesmu posvetio ćaletu, jer je bio strasveni pecaroš, bio je super lik.

BR: Šta mišliš o tome što vas ljudi porede sa SMFom?

Lima: Mislim da oni nemaju nikakve veze sa nama. SMF je malo sporiji bend, nemaju tu brzinu kao mi. Mi imamo nenormalne solaže i sve je ultra brzo. Ne znam zašto to ljudi kažu, verovatno zbog tekstova. Ali muzika ne može da se poredi, jer su to totalno drugačije stvari.

BR: Šta se dešava sa Ninovom pozicijom u bendu?

Lima: Nino nije mogao da izdrzi pritisak da svira non-stop, dolazi na probe, šljakao je mnogo zajeban posao. Kada radiš kao tonac onda zameniš noć za dan, dečko nije spavao i odlepio je. Ja sam pozvao Vuka iz grupe Unison da dođe , on kapira taj fazon i hteo je da svira. I onda se ispostavilo da je Vuk jednom prilikom otišao u inostranstvo i zamolio sam Nina da odsvira tu jednu svirku sa nama, i on je to oduševljeno prihvatio. Srećan što je Nino opet sa nama. Nino je 8p2, cela ta muzika, sve solaže, to je Nino, on može da priča šta god hoće drugo, ali to je to. Nino nije batalio bend, nismo se posvađali, nego jednostavno fizički nije mogao nije mogao da izdrzi.

BR: Imali ste priliku da vise puta svirate sa Hitmanom, kao i da svirate kao predgrupa Napalm Deathu. Sa kim biste voleli da delite binu?

Lima: Sa Sinanom Sakićem. Iako se zezam, to bi baš bilo ludilo. U idealnom svetu, sa Criptic Slaughter i Crumbsuckers! To su bendovi koji tako kidaju! To su bendovi na čije svirke dolazi pedeset ljudi. Nenormalno brzo sviraju i mnogo su gotivni.

BR: Na koga ste se ugledali kada ste krenuli da svirate?

Lima: Ni na koga. Pričao sam Aci (bubnjaru), sa kojim sam pokrenuo čitavu pricu, kako bi bilo gotivno da napravimo bend koji će da zvuči što jednostavnije sa nekim debilnim retardiranim tekstovima, da nama bude gotivno. Aca je bio u fazonu da sviramo što brže jer njega strašno nerviraju spore deonice. Imamo mi naše uzore kad smo bili klinci, tipa Heresy ili Napalm Death, ali nije nas zanimalo da zvučimo kao njujorska scena. Tamo je bilo dosta dobrih bendova, ali tamo nikada nije bilo hardcorea. Pegla se produkcija da se bude popularan, da dođe na koncert 5000 ljudi. Nas to nikada nije zanimalo, jer smo hteli da budemo raspad i ugledamo se na Engleze, Šveđane, i to one koji sviraju sa usisivačima na stejdžu pred 100 ljudi!

8putnik2_2BR: Kako je izgledao prvi koncert koji ste svirali?

Lima: Mi smo se dogovorili odmah da se ja na prvoj pesmi obučem kao debil i da izađem sa mačem na scenu, a Nikola da slomi bas gitaru i prospe malo benzina. Međutim, ja nisam video da je on prosuo benzin. Uzeo sam kantu i dolio benzina i usled cele euforija zbog koncerta nisam video da sam ga prosuo i po sebi. I kako sam bacio šibicu, zapalila se ne bas gitara nego sam ja počeo da ozbiljno gorim. Skinuo sam trenerku koja je gorela i majicu sam digao da je vatra ne bi zahvatila, počeli su da gore mikrofoni, baš pizdarija. A publika odlepila, nisu mogli da veruju šta se desilo. I od tog momenta smo shvatili da ne treba samo budemo bend, nego da radimo na bini ono sto nam je gotivno, da imamo čitav performans. Meni je samo bitno da se niko drugi ne povredi.

BR: A koji nastup pamtite kao najbolji?

Lima: Stvarno smo svirali mnogo koncerata, ali mi je onaj iz Akademije 2004. najupečatljiviji. Prvo zato što je Akademija kao mesto za sviranje sjajna. Kao dete sam išao u Akademiju na Disciplinu Kičme, Exploited, UK Subs, a obezbeđenje nece da me pusti unutra jer sam klinac, i onda me matori pankeri uvedu. Samo smo mi svirali tada i bila je puna Akademija. Tad smo prvi put imali zavesu na bini, izašli smo u grobljanskim odelima i stajali smo okrenuti leđima publici, a ispred nas je bio Kesa koji je držao motornu testeru u vazduhu. Znaš kako to smrdi, ne mogu da ti opišem. I onda smo se okrenuli i prva pesma koju smo svirali je bila “Motorna testera”. Kunem ti se, ljudi se u tom trenutku ne šutkaju, oni se biju! Dešavalo se svasta na raznim našim koncertima, ali taj ceo u Akademiji, i što se tiče zvuka, opreme, postavke svega, cela ekipa koja je došla, sve mi je bilo super.

BR: Šta možemo očekivati od koncerta 5. septembra u Domu Omladine?

Lima: Pakao. Nezaboravno veče sigurno. Raspad totalni. Pijanstvo. Žurku posle koncerta.

BR: A šta možemo očekivati od Osmog putnika 2 u narednom periodu?

Lima: Izlazi sedmi album, live sa koncerta iz Festa sa nekim nemontiranim materijalom- to je zapravo jedan dokumentarni live film. Nasnimali smo izjave ljudi poput Ajsa Nigrutina, Prti Begea, ekipe iz Šahta, Saleta iz SMF, Kojota. To se sada montira i to će da bude na Youtubeu za otprilike 15 dana. Zvaće se “Noć užasa”.

Ostavite komentar: